Biti navijač ovih klubova nije nimalo lako. Neki njihovi fanovi nisu bili ni rođeni kada su se navršavali dani sreće i radosti. Tuga, ponegde, traje i nekoliko decenija...
Ima ih mnogo koji pate, ali ubedljivo najčešće pričamo o Liverpulu kao klubu koji čeka na titulu prvaka Engleske.
Ne bez razloga.
Liverpul je svakako najpoznatiji, najtrofejniji i najbogatiji klub koji na titulu prvaka države čeka duže od 20 godina. Prošle sezone, "redsi" umalo nisu skinuli prokletstvo zvano Premijer liga, jer od kada je prvenstvo Engleske nazvano tim imenom, klub sa "Enfilda" nije osvojio titulu.
Da sve bude gore, veliki rival Mančester junajted uspeo je da sa 13 titula u 20 godina postane najtrofejniji engleski klub u domaćim okvirima i izađe iz "sredine tabele" ispred Evertona, Aston Vile, Arsenala i Liverpula.
LIVERPUL (18 titula prvaka, 7 FA kupova, 5 puta prvak Evrope, poslednja titula 1990)
Godine 1990. Liverpul se dičio sa celih 18 titula prvaka, pratili su ga donekle Arsenal i Everton sa po devet naslova, dok su Aston Vila i Mančester junajted imali po sedam. Tolika je bila razlika...
Da ne pominjemo da je Liverpul u tom trenutku imao i četiri titule prvaka Evrope i bio drugi najtrofejniji klub na kontinentu, iza Real Madrida.
Da je neko te godine rekao navijači u Kopu da do 2014. neće osvojiti nijednu titulu prvaka Engleske, oni bi se verovatno grohotom nasmejali i zapevali: "You'll never walk alone".
Ali... Dogodilo se nešto što niko nije mogao da pretpostavi. Liverpul je očaj uspeo na kratko da prekine osvajanjem pete titule prvaka Evrope, 2005. godine u Istanbulu u meču sa Milanom i to posle 0:3 na poluvremenu. "Enfild" i dalje čeka titulu, koju bi ove sezone trebalo da vrati menadžer Brendan Rodžers sa veoma pojačanim timom u kojem je i naš fudbaler Lazar Marković.
Da li će uspeti? Možda, ali to svakako neće biti lako...
Već smo rekli da je najpoznatiji klub koji se pati. Ali, dodali smo još devet imena na MONDO Top listu "ukletih" klubova. Počnimo redom...
SPORTING LISABON (18 titula prvaka, 15 Kupova, poslednja osvojena 2002)
Samo pet klubova osvajalo je titule prvaka u Portugaliji, od čega su Belenenseš i Boavista bili samo jednom prvaci. Sve ostale titule podelila su tri kluba: Benfika, Porto i Sporting. Jako dugo, glavni rivalitet u zemlji bio je onaj između dva lisabonska kluba, Benfike i Sportinga, dok se Porto trudio da ne zaostaje.
Ali, iz ove čuvene trke utroje, jedan konkurent je ispao i to 2002. godine.
Tada je Sporting, zeleno-beli klub iz Lisabona, osvojio poslednju, 18. titulu, u kojoj je učestvovao i sada najbolji fudbaler sveta Kristijano Ronaldo. Uz 42 gola nestvarnog Marija Žardela, "lavovi" su pobegli Boavisti za pet bodova, dok su Porto i Benfika bili na sigurnom odstojanju.
Te 2001. godine, Porto je takođe imao 18 naslova nacionalnog šampiona, a danas ima 27! Benfika je i dalje lider sa 33 šampionske titule, ali samo četiri od 1991. godine. Koliko je Sporting izgubio na snazi, veličini i uticaju u portugalskom fudbalu govori i podatak da je ovaj klub još 1980. godine stigao do 15. titule prvaka, a sada, 34 godine kasnije, ima samo 18.
TORINO (7 titula prvaka Italije, 5 Kupova, poslednja titula osvojena 1976)
Torino je tokom poslednjih 20 godina bio klub koji je skakao iz Serije A u Seriju B, sve do konsolidacije u poslednje dve sezone koje su donele čak i borbu za izlazak u Evropu. Mlađi Torino ne vide kao veliki italijanski klub, što je i logično - "El Toro" nije bio prvak države od 1976. godine, a od tada samo je jednom bio drugoplasirani.
Ali, veliko je pitanje kakvim i rečima danas pričali o Torinu, a kakvim o Juventusu i ostalim velikanima italijanskog i svetskog fudbala, da se 1949. godine nije dogodila avionska nesreća, kada je po povratku iz Lisabona sa prijateljske utakmice sa Benfikom, avion "Italijan erlajnsa" pao na Baziliku Superga na brdu iznad Torina. U tom času poginuli su svi fudbaleri "Il Grande Torina", ekipe koja je do te 1949. godine već imala šest titula prvaka države, od čega četiri uzastopne.
Jedna fudbalska dinastija u nastajanju prestala je da postoji u jednom danu od kog se klub nikada više nije oporavio, uprkos toj tituli iz '76. kada su "bikovi" pobegli gradskom rivalu Juventusu za dva boda.
Uprkos svemu, Torino je i dalje peti najtrofejniji italijanski klub iza Juventusa (30), Milana (18), Intera (18) i Đenove (9), koja nijednu od svojih devet titula nije osvojila posle 1924. godine. Danas popularniji i bogatiji klubovi, poput Lacija, Rome, Napolija i Fiorentine zajedno imaju devet titula prvaka, niko više od tri.
ATELTIK BILBAO (8 titula prvaka Španije, 23 Kupa kralja)
Danas, kada govorimo o timu sa "San Mamesa", najčešće asocijacije su to da za njega nastupaju i nastupaće isključivo Baskijci, da nikada nisu prodali mesto na grudima fudbalera i da imaju, za španske uslove, najvatrenije navijače uz izmenjaka iz Madrida.
Međutim, malo je poznato da je Atletik Bilbao do sredine Drugog svetskog rata (1943. godina) bio najtrofejniji klub u zemlji sa pet titula prvaka, dok je Barselona imala jednu, a Real Madrid i Atletiko Madrid po dve titule.
Atletik Bilbao ostao je tokom svih godina dosledan ideji da za njega ne može da nastupa niko osim igrača baskijskog porekla (a, to je ogroman hendikep na tržištu igrača, jer Baska u Španiji ima oko tri miliona, dok ih se većina iselila u Južnu Ameriku i prilično asimilizovala). Ipak, sve do sredine 80-ih, crveno-beli bili su neizostavan faktor u šampionskim trkama u La Ligi, iako su Real, Barselona i Atletiko preuzeli primat.
Klub je '83. i '84. godine uzeo uzastopne titule prvaka, sedmu i osmu i... tu stao. Za razliku od ostalih velikana koji čekaju dugo, Bilbao je nedostatak titula nadoknadio nekim drugim manje fudbalskim vrednostima. Navijači su svesni da nemaju šanse u borbi sa klubovima koji troše stotine miliona evra na nove fudbalere sa svih krajeva sveta i zato svake druge nedelje do krova pune "Novi San Mames".
FAJNORD (14 titula prvaka Holandije, 11 Kupova, 1 titula prvaka Evrope, poslednja titula osvojena 1999)
U percepciji većine ljubitelja fudbala van Holandije jeste da je utakmica Ajaks Amsterdam - PSV Ajndhoven najveći derbi te zemlje. I jeste, danas, ako se pogledaju osvojene titule prvaka (33:21).
Ali, nije tako bilo uvek...
Dugo godina, utakmica Ajaksa sa Fajnordom iz Roterdama bila je nešto najveće što je Holandija imala zbog toga što su se do 80-godina titule uglavnom odlučivale u duelima ova dva kluba. I, poput lisabonskog Sportinga, i Fajnord je tu negde stao...
Od 1984. godine do danas, klub sa "De Kajpa" osvojio je samo dve titule prvaka, 1993. i poslednju 1999. godine. To je 14. titula koja je stigla u Roterdam. Te godine, PSV je imao fantastičan tandem strelaca, Rud van Nistelroj dao je 31 gol, a Luk Nilis 24, međutim... Momci koje je sa klupe vodio Leo Benhaker, Jerži Dudek, Bonaventura Kalu, Jon Dal Tomason, Henk Fos, Peter van Fosen, Hulio Rikardo Kruz, Pol Bosfelt i ostali, bili su superiorni i uzeli šampionat sa 80 bodova, 15 više od Viljema II.
PSV je u trenutku Fajnordove 14. titule imao jednu manje, a danas 21, dok je Ajaks bio na 27, šest manje nego danas. Koliko je Fajnord pao, govori i podatak da je 2010. godine taj klub poražen od PSV u Ajndhovenu rezultatom 10:0.
SPARTAK MOSKVA (21 titula prvaka SSSR i Rusije, 13 Kupova)
Do raspada Sovjetskog Saveza, samo je Dinamo Kijev sa 13 titula bio trofejniji od moskovskog Spartaka koji je u tom trenutku imao 12. CSKA iz Moskve bio je na sedam...
U samostalnoj Rusiji, Spartak je nastavio da dominira i dugo godina nije imao pravog rivala na fudbalskom polju. Do 2001. godine, crveno-beli su stigli do čak 21 titule i imali celih 14 titula više od gradskog rivala CSKA. Ali, ta titula od pre 13 godina, u kojoj su učestvovali Maksim Levitski, Igor Mitreski, Juri Kovtun, Dmitro Parfenov, Vladimir Beščasni, Jegor Titov, Luis Robson, Aleksandar Širko i Viktor Bulatov, do danas ostala je poslednja koju je osvojio najtrofejniji ruski tim.
U međuvremenu, CSKA je stigao do još pet titula prvaka, Zenit iz Sankt Peterburga osvojio je tri, pa ima četiri, Lokomotiva iz Moskve uzela je dve, koliko Rubin iz Kazanja, itd. Prošle sezone, klub čiji su navijači pobratimljeni sa Delijama, bio je tek šesti sa 14 bodova zaostatka za CSKA.
HAJDUK SPLIT (15 titula prvaka Jugoslavije i Hrvatske, 15 Kupova SFR i Hrvatske, poslednja titula osvojena 2005)
Hajduk iz Splita, član velike četvorke jugoslovenskog fudbala, bio je treći najtrofejniji klub bivše države, sa devet titula prvaka. Crvena zvezda je do 1992. godine imala 19, Partizan 11, dok je zagrebački Dinamo imao samo četiri titule, dve više od Vojvodine i Sarajeva.
Jedno vreme po raspadu SRFJ, Hajduk je držao prednost u odnosu na Dinamo u Hrvatskoj, ali... Stvari su se potom potpuno preokrenule i danas Hajduk više ne može da se meri ravnopravno sa najvećim rivalom.
Hajduk je od 1992. do 1995. osvojio još tri titule prvaka, a onda za narednih 19 godina samo tri! Poslednju još 2005. godine. "Bili" ne čekaju titulu kao Liverpul, Torino ili Bilbao, ali u ligi u kojoj "samo dva kluba" mogu da budu prvaci, to čekanje je znatno bolnije i izgleda duže za navijače.
A, Dinamo? On je u međuvremenu od kluba sa četiri titule, stigao do još 16 naslova prvaka zemlje. Da Torcidi bude još teže...
P. S. Hajduk već zaostaje pet bodova za Dinamom u novom prvenstvu Hrvatske, a odigrano je samo pet kola.
AEK ATINA (11 titula prvaka Grčke, 19 Kupova, poslednja titula osvojena 1994)
AEK iz Atine tokom 90-ih godina bi je jedini pravi rival neprikosnovenom Olimpijakosu (41), klub koji je iz trećeg plana došao do tri uzastopne titule prvaka Grčke u periodu od 1992. do 1994. godine. Ta poslednja, bila je 11. titula žuto-crnih i činilo se u tom trenutku da bi oni mogli, ako ništa više, bar da stignu zelene, Panatinaikos, koji je '94. imao 16 naslova prvaka.
Predvođen našim trenerom Dušanom Bajevićem i strelcima Vasilisom Dimijatridisom i Aleksandrisom Aleksandrisom, AEK je '92. i '93. osvajao titule sa bodom prednosti u odnosu na Oli i PAO, dok je '94. bio ubedljiv i zadržao sedam bodova prednosti nad "zelenima". U tim sastavima igrao je i Refik Šabanadžović.
Ali, AEK je tu stao. Sedam puta u poslednjih 20 godina AEK je bio drugoplasirani, po pravilu iza Olimpijakosa, a onda je bankrotirao, pao u najniži rang takmičenja i do danas stigao do druge lige na povratku ka eliti. Da li i ka titulama? Videćemo... Od AEK-ove poslednje titule, Olimpijakos je osvojio 16, a Panatinaikos četiri.
SENT ETJEN (10 titula prvaka Francuske, 6 Kupova, poslednja titula osvojena 1981)
Da li znate da je Sent Etjen i danas, uz Olimpik Marsej, najtrofejniji francuski klub?
Ova dva kluba imaju po deset titula prvaka zemlje, ispred Nanta sa osam, odnosno Liona i Monaka sa sedam. Pari Sen Žermen? Ova trenutna evropska sila ima samo četiri naslova prvaka zemlje. Čak 19 klubova osvajalo je titule u Franucskoj, a koliko je Liga 1 drugačija od svih drugih govori i podatak da najtrofejniji imaju samo po deset naslova.
Međutim, "zeleni" sa obronaka Alpa nisu bili prvaci od daleke 1981. godine!
Te godine su, predvođeni fantastičnim Mišelom Platinijem, petu titulu za deset godina... I onda prepustili primat drugima. Odlaskom Platinija, a za ovaj klub igrali su i mnogi drugi slavni francuski igrači, Sent Etjen nestao je sa evropske mape, gde je 1976. godine propustio priliku da postane i prvak kontinenta.
Bolji je bio Bajern Minhen, rezultatom 1:0.
Sent Etjen, za koji je u slavno vreme igrao i naš Ivan Ćurković, vratio se u elitu 2004. godine i od tada je standardan u Ligi 1, ali ne i šampionski kandidat.
GRASHOPERS (27 titula prvaka Švajcarske, 19 Kupova, poslednja titula osvojena 2003)
Računajući i period pre uvođenja profesionalne lige u Švajcarskoj i posle toga, Grashopers iz Ciriha najtrofejniji je klub te zemlje. Ima 27 titula, deset više od Serveta i Bazela, a 15 od gradskog rivala Ciriha.
"Švajcarski Olimpijakos", međutim, nije bio šampion 11 godina. U tom periodu, sve titule podelili su Bazel (8) i Cirih (3).
U međuvremenu, "skakavci" su prošli kroz period tranzicije i promene vlasničke strukture, 2005. su formalno postali "Neue Grasshopper Fussball AG", tj. Novi Grashopers, pa se očekuje da bi u budućnosti mogli da se vrate na šampionske staze, sada kad su opet organizaciono i finansijski stabilni.
Ono što može da plaši navijače plavo-belih jeste činjenica da je Bazel u tom periodu otišao daleko i postao veoma stabilan, uspešan i bogat klub.
Na kraju, ko zna... Možda se neki klubovi nikada ne ispišu sa ove liste.