Napoleon Bonaparte, francuski vojni lider, osvajač, i car, bio je jedan od najuticajnijih figura u evropskoj istoriji. Rođen je 15. avgusta 1769. na Korzici, tada pod francuskom vlašću, kao drugo dete porodice Bonaparte. Njegova vojna genijalnost, politička veština i ambicija doveli su ga do vrha moći, transformišući Evropu i ostavljajući dubok trag u svetskoj istoriji.

Život i uspon

Napoleon je bio talentovan student vojnih nauka, brzo napredujući u vojnoj karijeri tokom Francuske revolucije. Postao je general u svojim dvadesetim godinama, a zatim je tokom revolucionarnih ratova (1792-1802) pokazao izuzetnu vojnu veštinu i strategiju. Njegove vojne pobede, poput one u bitci kod Austerlica 1805. godine, učvrstile su njegovu reputaciju kao vojnog genija.

Francuska revolucija

Francuska revolucija je period dalekosežnih društvenih i političkih preokreta u Francuskoj, njenim kolonijama i Evropi krajem 18. veka. Period obično obuhvata period između stvaranja Skupštine staleža 5. maja 1789. i najkasnije državnog udara Napoleona Bonaparte 9. novembra 1799. Ovaj period u francuskoj istoriji okončan je zamenom apsolutne monarhije sa nizom manje ili više definisanih režima, uključujući Prvu republiku nešto više od tri godine nakon osvajanja Bastilje.

Krunisanje i Carstvo

Napoleon je 1804. proglasio sebe carem Francuza, prekidajući Revoluciju i uspostavljajući Napoleonsko carstvo. Njegova vojna kampanja proširila je francusku vlast širom Evrope, ali su se mnogi narodi protivili njegovoj dominaciji. Tokom tog vremena, Napoleon je uveo niz reformi, uključujući Code Napoleon, prvi moderni građanski zakonik, koji je imao dalekosežan uticaj na pravni sistem širom sveta.

Pad i egzil

Napoleonov kraj došao je 1814. godine, kada su saveznici napali Pariz. Bio je primoran da abdicira i protera se na Elbu, ostrvo u Sredozemnom moru. Međutim, Napoleon se vratio u Francusku 1815. godine u periodu poznatom kao "Sto dana". Njegova konačna porazna bitka, kod Vaterloa u Belgiji, označila je kraj njegove vladavine.

Nasleđe i značaj

Napoleonovo nasleđe ostaje kontroverzno. Dok su neki pohvalili njegove vojne inovacije i reforme, drugi su osuđivali njegovu autokratsku vladavinu i ambiciju za dominacijom. Ipak, njegov uticaj na Evropu i svet bio je dubok. Njegove reforme su doprinele modernizaciji mnogih evropskih društava, a njegove vojne strategije i taktike ostaju predmet proučavanja u vojnim školama širom sveta.

Napoleon Bonaparte preminuo je 5. maja 1821. na ostrvu Sveti Helena, gde je bio proteran nakon poraza kod Vaterloa. Iako je njegov život bio obavijen kontroverzama, ostaje neosporna činjenica da je Napoleon Bonaparta bio jedan od najvećih vojnih i političkih lidera u istoriji, čiji uticaj se i danas oseća.

Zanimljivosti o Napoleonu!

  • Sa svojih 168 centimetara zapravo je bio viši od većine muškaraca onog vremena. Naime, ova visina nama danas može izgledati malo, ali prema istorijskim podacima prosečna visina muškaraca u Francuskoj krajem XVIII. veka bila je 165 centimetara.
  • Još za njegovog života narod je počeo da ga zove “mali kaplar”, ali to je u prvo vreme bilo u znak simpatije. Tek mnogo godina kasnije, nakon što je na ovaj podatak nabasao psiholog Alfred Adler, kontekst je postao uvredljiv, a kompleks od koga ponekad pate niski ljudi nesigurni u sebe postao je – Napoleonov kompleks.
  • Napoleon je verovatno najpoznatiji Francuz na svetu. Ali državnik je zapravo rođen na Korzici, francuskom ostrvu u Sredozemnom moru. Kao dete govorio je đenovljanski i lokalni dijalekt – oba imaju toskanske korene – i kasnije su ga maltretirali zbog tog naglaska. Napoleon je naučio nešto francuskog tokom svog detinjstva, ali ga nije tečno govorio.
  • Betoven se divio Napoleonu i smatrao je da on oličava ideale Francuske revolucije. Za vreme Napoleonovog prvog konzulata 1804. kompozitor mu je posvetio svoju treću simfoniju. Međutim, Betoven je izrazio ljutnju i razočaranje kada se Napoleon proglasio za cara Francuske, a potom je preimenovao u „Herojska simfonija“ ili „Eroika“. I tu je bio kraj tog lepog prijateljstva.
  • Na vrhuncu svoje slave, Napoleon se obukao u odeću radničke klase kako bi inkognito išao pariskim ulicama. Pretpostavlja se da je to radio kako bi se obraćao javnosti i postavljao im pitanja o sebi – verovatno u pokušaju da proceni sopstvenu popularnost u društvu.
  • BONUS VIDEO: "NAPOLEON JE POREKLOM IZ ITALIJE, NIKADA NIJE DOBRO NAUČIO FRANCUSKI!" Istoričar tvrdi: Bio je OBDAREN i dete VELIKE REVOLUCIJE

    Kurir televizija "NAPOLEON JE POREKLOM IZ ITALIJE, NIKADA NIJE DOBRO NAUČIO FRANCUSKI!" Istoričar tvrdi: Bio je OBDAREN i dete VELIKE REVOLUCIJE