Merenje srednje brzine: Za i protiv

Počelo je merenje prosečne brzine na autoputevima između naplatnih rampi i kažnjavanje vozača koji je prekorače.

"Taj zakon će povećati korupciju, stvoriti neviđene gužve na naplatnim rampama, ali će dovesti do toga da će stranci zbog takvog bezobrazluka (jer nisu infrormisani) zaobilaziti Srbiju i ići alternativnim putevima", rekao je advokat Prelevć.

KAKO UTVRDITI KO JE KRIV?

Prema njegovim rečima, taj zakon, koji se kosi sa ustavom i zakonima, ne može da pređe nijednu ozbiljni stručnu raspravu jer je posledica svega onoga "kako mali Perica zamišlja odgovornost".

Prelević je ocenio da je mera besmislena, između ostalog zato što ne postoji ni pravi način da se stranci obaveste o novim pravilima, ali ni da se utvrdi ko je i na kom delu puta i koliko prekoračio brzinu.

Problem je, dodao je, i to kako će se utvrditi ko je vozio kada postoji više vozača u autobusu, ili kada je reč o rentiranim ili ukradenim vozilima, ali i onima koji elektronskim putem plaćaju putarinu.

"U jednom autobusu postoje tri vozača, kako se utvrđuje koji je prekoračio brzinu, da li je vozio 10, 30 ili 50 kilometara brže", rekao je Prelević i podsetio da svaki vozač može da vozi i 100 kilometara brže, a posle toga da sedi i pije kafu, ili da čeka ispred naplatne rampe ukoliko vidi da je stigao ranije.

"Da li sve to znači da nisam prekoračio brzinu", upitao je Prelević i dodao da se tako ne zna ni da li je neko poštovao brzinu na mestima gde postoji ograničenje.

KAKO ĆE SE KAŽNJAVATI STRANCI?

Prema njegovim rečima, nadležni su morali na potpuno drugačiji način da rešavaju problem brzine. "Taj zakon se kosi s filozofijom našeg zakonodavnog sitema ali i sa osnovnim normama i postavkama krivičnog i prekršajnog prava kojima mora da se utvrdi ko je kriv i za šta je kriv, kao i to da li je delo urađeno sa umišljajem ili iz nehata, ali i na osnovu čega se utvrđuje da je neko krv", rekao je Prelević.

On je ocenio i da će sudije biti zatrpane, jer će im dovoditi i nekoliko hiljada vozača dnevno, da će postojati problem s prevodiocima, neće se znati ni koji je sud nadležan.

"Kako ćete strancima, na primer Turcima koji žive u Švedskoj, objasniti da tako nešto što ne postoji nigde u Evropi postoji u Srbiji i da zbog toga može biti kažnjen", rekao je Prelević i dodao da gužve mogu da stimulišu vozače da voze brzo jer znaju da će zahvaljujući njima ostvariti prosečnu brzinu.

Direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović ponovio je danas da je krajnji cilj merenja prosečne brzine između napletnih rampi, zapravo, smanjenje broja stradalih na autoputu, i da je ta odredba zakona koja postoji od 2009. godine dodatna mera uz radare, presretače, dronove, kamere sa radarskim ultrzvukom, kao i ostale načine kojima se kontroliše brzina.

Kolika je vaša prosečna brzina na autoputu?

SVE JE JASNO, NEMA IMPROVIZACIJE

Okanović je naveo da smatra da će postojati i prag tolerancije da vozači ukoliko budu vozili do 125 kilometara na sat ne budu kažnjeni.

Prema njegovim rečima, mala tolerancija u odnosu na propisanu brzinu bila bi važna kako vozači ne bi bili usredsređeni na brzinomer.

Okanović je naveo da se za prekoračenje brzine do 160 na sat izdaje prekršajni nalog, ako se radi o osobi koja nema prebivališe u Srbiji, oduzima mu se privremeno putna isprava dok ne plati kaznu od 3.000, 5.000 ili više hiljada.

"Ako se plati u roku od osam dana, kazna je manja za 50 odsto, ako je brzina prekoračena od 161 kilometara na sat pa naviše, stranca vode kod dežurnog prekršajnog sudije, koji u skraćenom postupku postupa i izriče presudu", rekao je Okanovići i dodao da se strancima ne mogu izreći kazne zabrane upravljanja vozilom, kao ni oduzimanja poena.

Okanović je dodao da je sistem veoma egzaktan jer se zna koliko vremena je potrebno da se stigne od mesta do mesta ako se vozilo kreće prema propisima.

Kazne za vozače iz Srbije stizaće na kućne adrese.

ODREDBA POSTOJI ODAVNO, ALI SE NIJE PRIMENJIVALA

Odredba meranja srednje brzine postoji od 2009. godine ali se nije primenjivala, rekao je Okanović i dodao da sistem isključuje mogućnost korupcije jer prekoračenje brzine utvrđuje softver.

Prema njegovim rečima, vest o novom sistemu mera polako se širi i među strancima jer se primećuje da smanjuju brzinu.

Okanović je dodao da nije potrebno da se mera koja je stupila na snagu prevodi, jer na putevima postoje saobraćajni znaci čije se poštovanje podrazumeva.

Dodao je da bi bilo dobro da se svaki vozač pre polaska u inostranstvo u lokalnom AMS i autoklubu informiše o pravilima saobraćaja.

"Važno bi bilo da i stranci skinu nogu s gasa kao što su to učinili i naši vozači koji su obavešteni o novoj meri preko medija", rekao je Okanović.

Da li ste i vi sada skinuli nogu sa gasa?

Počelo je merenje prosečne brzine na autoputevima između naplatnih rampi i kažnjavanje vozača koji je prekorače.

"Taj zakon će povećati korupciju, stvoriti neviđene gužve na naplatnim rampama, ali će dovesti do toga da će stranci zbog takvog bezobrazluka (jer nisu infrormisani) zaobilaziti Srbiju i ići alternativnim putevima", rekao je advokat Prelevć.

KAKO UTVRDITI KO JE KRIV?

Prema njegovim rečima, taj zakon, koji se kosi sa ustavom i zakonima, ne može da pređe nijednu ozbiljni stručnu raspravu jer je posledica svega onoga "kako mali Perica zamišlja odgovornost".

Prelević je ocenio da je mera besmislena, između ostalog zato što ne postoji ni pravi način da se stranci obaveste o novim pravilima, ali ni da se utvrdi ko je i na kom delu puta i koliko prekoračio brzinu.

Problem je, dodao je, i to kako će se utvrditi ko je vozio kada postoji više vozača u autobusu, ili kada je reč o rentiranim ili ukradenim vozilima, ali i onima koji elektronskim putem plaćaju putarinu.

"U jednom autobusu postoje tri vozača, kako se utvrđuje koji je prekoračio brzinu, da li je vozio 10, 30 ili 50 kilometara brže", rekao je Prelević i podsetio da svaki vozač može da vozi i 100 kilometara brže, a posle toga da sedi i pije kafu, ili da čeka ispred naplatne rampe ukoliko vidi da je stigao ranije.

"Da li sve to znači da nisam prekoračio brzinu", upitao je Prelević i dodao da se tako ne zna ni da li je neko poštovao brzinu na mestima gde postoji ograničenje.

KAKO ĆE SE KAŽNJAVATI STRANCI?

Prema njegovim rečima, nadležni su morali na potpuno drugačiji način da rešavaju problem brzine. "Taj zakon se kosi s filozofijom našeg zakonodavnog sitema ali i sa osnovnim normama i postavkama krivičnog i prekršajnog prava kojima mora da se utvrdi ko je kriv i za šta je kriv, kao i to da li je delo urađeno sa umišljajem ili iz nehata, ali i na osnovu čega se utvrđuje da je neko krv", rekao je Prelević.

On je ocenio i da će sudije biti zatrpane, jer će im dovoditi i nekoliko hiljada vozača dnevno, da će postojati problem s prevodiocima, neće se znati ni koji je sud nadležan.

"Kako ćete strancima, na primer Turcima koji žive u Švedskoj, objasniti da tako nešto što ne postoji nigde u Evropi postoji u Srbiji i da zbog toga može biti kažnjen", rekao je Prelević i dodao da gužve mogu da stimulišu vozače da voze brzo jer znaju da će zahvaljujući njima ostvariti prosečnu brzinu.

Direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović ponovio je danas da je krajnji cilj merenja prosečne brzine između napletnih rampi, zapravo, smanjenje broja stradalih na autoputu, i da je ta odredba zakona koja postoji od 2009. godine dodatna mera uz radare, presretače, dronove, kamere sa radarskim ultrzvukom, kao i ostale načine kojima se kontroliše brzina.

Kolika je vaša prosečna brzina na autoputu?

SVE JE JASNO, NEMA IMPROVIZACIJE

Okanović je naveo da smatra da će postojati i prag tolerancije da vozači ukoliko budu vozili do 125 kilometara na sat ne budu kažnjeni.

Prema njegovim rečima, mala tolerancija u odnosu na propisanu brzinu bila bi važna kako vozači ne bi bili usredsređeni na brzinomer.

Okanović je naveo da se za prekoračenje brzine do 160 na sat izdaje prekršajni nalog, ako se radi o osobi koja nema prebivališe u Srbiji, oduzima mu se privremeno putna isprava dok ne plati kaznu od 3.000, 5.000 ili više hiljada.

"Ako se plati u roku od osam dana, kazna je manja za 50 odsto, ako je brzina prekoračena od 161 kilometara na sat pa naviše, stranca vode kod dežurnog prekršajnog sudije, koji u skraćenom postupku postupa i izriče presudu", rekao je Okanovići i dodao da se strancima ne mogu izreći kazne zabrane upravljanja vozilom, kao ni oduzimanja poena.

Okanović je dodao da je sistem veoma egzaktan jer se zna koliko vremena je potrebno da se stigne od mesta do mesta ako se vozilo kreće prema propisima.

Kazne za vozače iz Srbije stizaće na kućne adrese.

ODREDBA POSTOJI ODAVNO, ALI SE NIJE PRIMENJIVALA

Odredba meranja srednje brzine postoji od 2009. godine ali se nije primenjivala, rekao je Okanović i dodao da sistem isključuje mogućnost korupcije jer prekoračenje brzine utvrđuje softver.

Prema njegovim rečima, vest o novom sistemu mera polako se širi i među strancima jer se primećuje da smanjuju brzinu.

Okanović je dodao da nije potrebno da se mera koja je stupila na snagu prevodi, jer na putevima postoje saobraćajni znaci čije se poštovanje podrazumeva.

Dodao je da bi bilo dobro da se svaki vozač pre polaska u inostranstvo u lokalnom AMS i autoklubu informiše o pravilima saobraćaja.

"Važno bi bilo da i stranci skinu nogu s gasa kao što su to učinili i naši vozači koji su obavešteni o novoj meri preko medija", rekao je Okanović.

Da li ste i vi sada skinuli nogu sa gasa?

Počelo je merenje prosečne brzine na autoputevima između naplatnih rampi i kažnjavanje vozača koji je prekorače.

"Taj zakon će povećati korupciju, stvoriti neviđene gužve na naplatnim rampama, ali će dovesti do toga da će stranci zbog takvog bezobrazluka (jer nisu infrormisani) zaobilaziti Srbiju i ići alternativnim putevima", rekao je advokat Prelevć.

KAKO UTVRDITI KO JE KRIV?

Prema njegovim rečima, taj zakon, koji se kosi sa ustavom i zakonima, ne može da pređe nijednu ozbiljni stručnu raspravu jer je posledica svega onoga "kako mali Perica zamišlja odgovornost".

Prelević je ocenio da je mera besmislena, između ostalog zato što ne postoji ni pravi način da se stranci obaveste o novim pravilima, ali ni da se utvrdi ko je i na kom delu puta i koliko prekoračio brzinu.

Problem je, dodao je, i to kako će se utvrditi ko je vozio kada postoji više vozača u autobusu, ili kada je reč o rentiranim ili ukradenim vozilima, ali i onima koji elektronskim putem plaćaju putarinu.

"U jednom autobusu postoje tri vozača, kako se utvrđuje koji je prekoračio brzinu, da li je vozio 10, 30 ili 50 kilometara brže", rekao je Prelević i podsetio da svaki vozač može da vozi i 100 kilometara brže, a posle toga da sedi i pije kafu, ili da čeka ispred naplatne rampe ukoliko vidi da je stigao ranije.

"Da li sve to znači da nisam prekoračio brzinu", upitao je Prelević i dodao da se tako ne zna ni da li je neko poštovao brzinu na mestima gde postoji ograničenje.

KAKO ĆE SE KAŽNJAVATI STRANCI?

Prema njegovim rečima, nadležni su morali na potpuno drugačiji način da rešavaju problem brzine. "Taj zakon se kosi s filozofijom našeg zakonodavnog sitema ali i sa osnovnim normama i postavkama krivičnog i prekršajnog prava kojima mora da se utvrdi ko je kriv i za šta je kriv, kao i to da li je delo urađeno sa umišljajem ili iz nehata, ali i na osnovu čega se utvrđuje da je neko krv", rekao je Prelević.

On je ocenio i da će sudije biti zatrpane, jer će im dovoditi i nekoliko hiljada vozača dnevno, da će postojati problem s prevodiocima, neće se znati ni koji je sud nadležan.

"Kako ćete strancima, na primer Turcima koji žive u Švedskoj, objasniti da tako nešto što ne postoji nigde u Evropi postoji u Srbiji i da zbog toga može biti kažnjen", rekao je Prelević i dodao da gužve mogu da stimulišu vozače da voze brzo jer znaju da će zahvaljujući njima ostvariti prosečnu brzinu.

Direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović ponovio je danas da je krajnji cilj merenja prosečne brzine između napletnih rampi, zapravo, smanjenje broja stradalih na autoputu, i da je ta odredba zakona koja postoji od 2009. godine dodatna mera uz radare, presretače, dronove, kamere sa radarskim ultrzvukom, kao i ostale načine kojima se kontroliše brzina.

Kolika je vaša prosečna brzina na autoputu?

SVE JE JASNO, NEMA IMPROVIZACIJE

Okanović je naveo da smatra da će postojati i prag tolerancije da vozači ukoliko budu vozili do 125 kilometara na sat ne budu kažnjeni.

Prema njegovim rečima, mala tolerancija u odnosu na propisanu brzinu bila bi važna kako vozači ne bi bili usredsređeni na brzinomer.

Okanović je naveo da se za prekoračenje brzine do 160 na sat izdaje prekršajni nalog, ako se radi o osobi koja nema prebivališe u Srbiji, oduzima mu se privremeno putna isprava dok ne plati kaznu od 3.000, 5.000 ili više hiljada.

"Ako se plati u roku od osam dana, kazna je manja za 50 odsto, ako je brzina prekoračena od 161 kilometara na sat pa naviše, stranca vode kod dežurnog prekršajnog sudije, koji u skraćenom postupku postupa i izriče presudu", rekao je Okanovići i dodao da se strancima ne mogu izreći kazne zabrane upravljanja vozilom, kao ni oduzimanja poena.

Okanović je dodao da je sistem veoma egzaktan jer se zna koliko vremena je potrebno da se stigne od mesta do mesta ako se vozilo kreće prema propisima.

Kazne za vozače iz Srbije stizaće na kućne adrese.

ODREDBA POSTOJI ODAVNO, ALI SE NIJE PRIMENJIVALA

Odredba meranja srednje brzine postoji od 2009. godine ali se nije primenjivala, rekao je Okanović i dodao da sistem isključuje mogućnost korupcije jer prekoračenje brzine utvrđuje softver.

Prema njegovim rečima, vest o novom sistemu mera polako se širi i među strancima jer se primećuje da smanjuju brzinu.

Okanović je dodao da nije potrebno da se mera koja je stupila na snagu prevodi, jer na putevima postoje saobraćajni znaci čije se poštovanje podrazumeva.

Dodao je da bi bilo dobro da se svaki vozač pre polaska u inostranstvo u lokalnom AMS i autoklubu informiše o pravilima saobraćaja.

"Važno bi bilo da i stranci skinu nogu s gasa kao što su to učinili i naši vozači koji su obavešteni o novoj meri preko medija", rekao je Okanović.

Da li ste i vi sada skinuli nogu sa gasa?