Oni koji žive u Beogradu znaju kolika je "teško" doći sa Zvezdare do Kalemegdana. Snežana, naša junakinja svaki dan prelazi tu relaciju, da bi nahranila svoje ljubimce.
Pomirljivog duha, ali puna ljubavi i saosećanja Snežana baš i ne bih da priča o sebi i ljudima, ali ipak pristaje da proćaskamo malo o golubovima, vrapcima i vranama.
Pažnju nam je privukla jer je bukvalno bila "prekrivena" jatom golubova, neki su joj sedeli na ramenu, neki na klupi pored nje, a jedan je čak grickao zrnevlje iz njene ruke.
"Više od pet godina dolazim svaki dan, jednostavno jer volim životinje, nekako mi ih baš žao kad vidim da su nemoćne, kad ih zgazi auto..."
Kaže da ih ne hrani samo mrvicama hleba već im daje i "razno zrnevlje, a i mešam im hleb svaki dan različito, ponekad ovsene pahuljice i slično".
Prepoznaje sve svoje "ljubimce" ali nemaju baš svi imena.
"Da, većina njih dolaze svaki dan, kada me vide ujutro da stižem, to treba da vidite... Nekima i dajem imena, ali to je sve deo moje neke mašte, evo na primer ovaj bez jedne noge mi je ljubimac i zovem ga Mića".
Blagim osmehom Snežana nas prati dok odlazimo i ostaje sa da uživa u sunčanom beogradskom danu zajedno sa svojim ljubimcima.
