Brojni vozači se pitaju šta se sad dešava sa trakom koja se vodila kao zaustavna i da li ona može da se koristi.
Auto-put kroz Beograd postao je državni put II B reda Uredbom o kategorizaciji državnih puteva koju je usvojila Vlada Srbije 21. oktobra. Odluka je stupila na snagu osam dana kasnije. Brojni vozači se pitaju šta se sad dešava sa trakom koja se vodila kao zaustavna i da li ona može da se koristi.
"Ako se ta saobraćajna površina na državnom putu 474 sada uopšte može nazvati "zaustavna traka" kretanje tom površinom nije zabranjeno, ali jeste zabranjen prelazak preko neisprekidane, odnosno pune linije, koja tu površinu odvaja od voznih traka.
Vozač kojeg policija opazi da prelazi preko te pune linije podleže odgovornosti za prekršaj iz člana 333. Zakona o bezbednosti saobraćaja, za koji je predviđena samo novčana kazna u iznosu od 5.000 dinara", objasnio je za MONDO direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović.
Kazna za vožnju zaustavnom trakom ranije je na deonici puta koja je sad postala državni put II B reda iznosila od 20.000 do 40.000 dinara. Vozači, koji su bili uhvaćeni u prekršaju, su dobijali i šest kaznenih poena i oduzimala im se dozvola na tri meseca.
Napominjemo da navedena kazna i dalje važi na svim auto-putevima u Srbiji. Pored pitanja o zaustavnoj traci koja to više nije, postavlja se i jedno koje se tiče pešaka. Da li oni sad imaju pravo da prelaze nekadašnji auto-put s obzirom na to da zakon kaže da je njima dozvoljen prelaz na svim putevima, osim auto-puteva, ukoliko na manje od 100 metara ne postoji podzemni, nadzemni ili iscrtani pešački prelaz?
"Kao što pešacima nije zabranjeno kretanje državnim putem 22 to jest ibarskom magistralom ili državnim putem 440 Žitorađa - Mačkalica, tako nije zabranjeno ni kretanje državnim putem 474 što je zvaničan naziv za saobraćajnicu koju Beograđani još uvek zovu "auto-put". Ne samo da smeju da se kreću tom saobraćajnicom, već po slovu zakona pešaci smeju i da je prelaze, osim ukoliko na manje od 100 metara postoji podzemni ili nadzemni pešački prolaz. Ja svakako molim pešake da se ne usuđuju da koriste to zakonsko pravo, jer bi to bilo izuzetno opasno i za njih i za ostale učesnike u saobraćaju", objasnio je Okanović za naš portal.
Što se tiče ograničenja brzine na državnom putu 474 ono sada na osnovu člana 44. Zakona o bezbednosti saobraćaja iznosi najviše 80 kilometra na čas, prema rečima našeg sagovornika. "Na deonicama te saobraćajnice duge 32 kilometra postoje deonice na kojima saobraćajni znaci saopštavaju vozačima da su ograničenja 100, 120 ili 130 kilometra na čas ali saobraćajni znak ne može biti stariji od zakona i vladine uredbe. Međutim vozači imaju pravo da se uzdaju u tačnost saobraćajne signalizacije i teško bi mogli da budu odgovorni ako se kreću brže od 80 kilometra na čas na deonicama na kojima saobraćajni znaci saopštavaju drugačije ograničenje", naveo je za MONDO direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović.
Naš sagovornik je istakao da bi smanjenje ograničenja brzine dovelo do povećanja gužvi koje već postoje na tom delu puta. Prema njegovom mišljenju, rešenje bi bilo da ovaj deo puta postane moto-put. Profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji Milan Vujanić takođe je za MONDO potvrdio da pešaci mogu da se kreću desnom stranom nekadašnjeg auto-puta.
"Sad nije zabranjeno, ali ako se stavi odgovarajući znak onda će biti zabranjeno. Očekujem da će uskoro saobraćaj biti regulisan onako kako treba da bude u skladu sa novom Uredbom", kazao je Vujanić. Takođe je objasnio da pešaci smeju da prelaze taj deo puta, ali da veruje da se to neće dešavati jer je put ograđen i dodao da treba da se obezbede mere da se saobraćaj odvija bezbedno.
"Pešaci treba da znaju da ne treba da prelaze put gde postoje ograde između traka", istakao je naš sagovornik. S obzirom na to da na pojedinim delovima nekadašnjeg auto-puta i dalje stoje znakovi na kojima se navodi da je dozvoljena brzina 100, 120 ili 130 kilometra na čas, postavlja se pitanje ko bi bio odgovoran u slučaju da vozač udari u pešaka, s obzirom na to da je brzina velika, a pešak ima pravo da pređe saobraćajnicu.
"Vozač ima pravo da koristi onu signalizaciju koja je postavljena, ukoliko je ona pogrešno postavljana odgovara onaj koji je postavio takvu signalizaciju", objasnio je profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji Milan Vujanić.
Ponavljamo apel Damira Okanovića, i sami ga isto upućujemo, da pešaci ne koriste deo puta koji je do nedavno bio auto-put.
BONUS VIDEO:
(MONDO)
Zakon o bezbednosti saobraćaja. Ovde je put ograđen ogradama i nema peškog prelaza i ne bi trebalo da dođe do takvih situacija. Pešaci smeju na svakom putu osim. Potrebno je da se obezbede mere da se saobraćaj odvoja bezbedno.
