U kafić Zvuci srca, koji se nalazi na Čuburi, možete da svratite na kafu, čaj, bilo koji topli ili osvežavajući napitak, slušate muziku, dovedete ljubimca, pevate, igrate... Zaposlena su lica sa smetnjama u razvoju i počastiće vas neverovatnom količinom ljubavi
Znate li šta mogu da rade osobe sa smetnjama u razvoju? Mogu sve! Da se druže s prijateljima, smeju, zabavljaju, rade, uče…i svakog dana pokazuju da ih samo predrasude predstavljaju "bespomoćnim". Upravo ovo pokazala nam je vesela ekipa kafića "Zvuci srca", i baš kao i pre nekoliko meseci kad smo ih posetili, i ovog puta su nam pokazali da "ne znaju za loš dan, ne žale se na ponedeljak…ništa im nije teško i mnogo vole kad im dođete u goste".
Ovde možete da svratite na kafu, čaj, bilo koji topli ili osvežavajući napitak. Možete da radite šta god poželite, slušate muziku, dovedete ljubimca, pevate, igrate – samo ako to nikome ne smeta.
"Najviše volim da pravim limunade", rekla nam je, uz iskren osmeh Anđela koja nas je dočekala za šankom. Društvo joj pravi Miki, "majstor za kafe", koje osim neverovatnog ukusa imaju i jedinstvene šare, koje prilično vešto crta.
ŠTA MOGU OSOBE SA SMETNJAMA U RAZVOJU? Da vas nauče da prepreke ne postoje, kafić "Zvuci srca" u Beogradu to i dokazuje
Cenovnik ne postoji, najukusniji napitak plaćate tako što u drvene kutije na stolovima ostavite koliko želite. A, već posle nekoliko minuta provedenih u druženju sa ovim predivnim ljudima, poželite da im ostavite celo srce. To nam je u prolazu dobacila jedna baka, koja je popila kafu dok smo sedeli unutra i rekla da "živi u komšiluku i redovno svraća".
Niko od njih nema samo jedno zaduženje, već se raspoređuju prema interesovanjima. Mogu da budu šankeri, konobari, da rade u kuhinji, radionici koja je u sklopu kafića, gde prave šolje, magnete, oslikavaju kecelje, odeću, cegere…jedino je bitno da se oni lepo osećaju, a onda tu nastaje magija.
Kroz objekat nas je provela Ivana Rojević, radni instruktor i defektolog po struci, koja sa suprugom Goranom koordiniše projektom. Tu je i da posluša priče, našali se sa njima, posavetuje, ali, kaže, i nauči nešto novo od njih.
"Oni su neposredni, lako stupaju u razgovor s vama. Pitaće šta ih zanima, reći šta im je na duši, ne znaju da slažu ili sakriju emocije", rekla nam je i dodala da oni često i na slobodan dan znaju da dođu i vide šta se u kafiću dešava ili šta rade kolege, jer vole da se druže.
Zaposleni su preko Nacionalne službe za zapošljavanje i imaju redovna primanja, a sve u saradnji sa defektolozima, socijalnim radnicima, psiholozima i svima koji imaju dobru volju da se uključe u rad.
Humanitarna organizacija Dečje srce nastala je 2001. godine sa ciljem pružanja podrške osobama sa smetnjama u razvoju i njihovim porodicama, a kafe-radionica kao filijala organizacije.
"Naš cilj je da ni jedan čovek ne ostane usamljen i sam, a aktivnim uključivanjem i promocijom radnih kompetencija i mogućnosti mladih sa smetnjama u razvoju, direktno utičemo na povećanje njihove vidljivosti i uključenosti u zajednicu u kojoj žive", poručuju na sajtu udruženja, a praksa potvrđuje - tamo gde i medicina kaže da je "napredak nemoguć", druženje i radno angažovanje u ovoj kafe-radionici pokazalo je da se čuda ipak dešavaju, kada su ljubav i upornost prisutni.
(Mondo.rs)
