- Prve javne kuće u Beogradu pojavile su se u 19. veku u Zemunu, Savamali, Dorćolu i na Vračaru, a prvi legalni kupleraj otvoren je 1871. godine.
- Iza tog sveta stajala je teška beda: žene su često završavale u prostituciji posle ratova i rada u kafanama, a neke su imale i po petnaest mušterija dnevno.
Dok su kurtizane u Parizu i Beču bile muze pesnika i slikara (kao što je to bio slučaj, primera radi, sa Dostojevskim), beogradska priča o "najstarijem zanatu" prošla je bez tog romantičnog sjaja. Ovdašnja istorija noćnog života nije zabeležena u romanima, već u policijskim dosijeima i lekarskim kartonima.
Prvi "crveni fenjeri" na ovim prostorima zasijali su u 19. veku u zemunskoj Ribarskoj ulici, odakle su se brzo proširili na lučke krajeve Beograda - Savamalu i Dorćol (posebno Vidinsku i Ulicu cara Dušana), a potom i na Vračar.
Sada se na mrežama pojavila jedna od retkih sačuvanih fotografija iz tog vremena:
Fotografija ne prestaje da se deli među korisnicima, a negativni komentari ređaju se jedan za drugim. Ipak, pre nego što krenemo da upiremo prstom na ove žene, bitno je znati i stravičnu istinu iza fotografije.
Žene prodavane za cenu obroka, moćnici zaštićeni ćutanjem
Iza ove svakodnevice krila se surova realnost. Ratovi sa Turcima ostavili su brojne udovice i siročad bez imetka, pa im je rad u kafanama često bio jedini izlaz, odakle ih je nemaština lako gurala u prostituciju.
Kafedžije i makroi vešto su koristili situaciju. Devojke iz unutrašnjosti su seosku nošnju menjale za raskošne haljine, a gazde su ih u sobicama iznad mehana nudile gostima "uz večeru", često po ceni običnog obroka. Neke su imale i po petnaest mušterija dnevno, i mada su se pojedine početkom 20. veka osamostalile, nijedna nije postala umetnička muza.
U senci su ostala i imena uticajnih klijenata. Šef policije Tasa Milenković zabeležio je da je među imućnim varošanima bilo onih sklonih raznim izopačenostima, poput čoveka koji je u sve uvlačio i sopstvenu suprugu, ali imena iz straha nije zapisivao.
Vuk Karadžić zapisivao
Odnos države prema "telesnom grehu" dugo su određivale stroge patrijarhalne kazne. O tome svedoči i nalog za šibanje preljubnika koji je knez Miloš diktirao Vuku Karadžiću. Ipak, kako je varoš rasla, vlast je moralnu osudu postepeno zamenjivala administrativnim uređivanjem ove delatnosti. U decembru 1871. godine ministar unutrašnjih dela doneo je raspis o javnom bludu i radu bordela, čime je prestonica dobila svoj prvi legalni kupleraj, u narodu ubrzo prozvan "zavod za ljubav".
Propisi su potom dopunjavani i pooštravani 1881, 1884. i 1900. godine, sve dok general Petar Živković tokom Šestojanuarske diktature 1929. godine nije zabranio legalan rad ovih kuća, smatrajući ih izvorom opšteg rasula.
Utorkom i petkom do lekara uz pratnju žandarma
Dva puta nedeljno, utorkom i petkom, žene iz javnih kuća odlazile su na obavezne preglede pod nadzorom gradskog fizikusa. U večernjim haljinama i sa upadljivom šminkom, koračale su ulicama uz oružanu pratnju žandarma, ignorišući uvrede prolaznika.
Novine su redovno pisale o tim povorkama i miljenicama gostiju poput "Male Julče", kao i o gošćama iz Austrougarske, dok se u Lekarskom društvu i danas čuvaju ginekološki sto i instrumenti iz tog perioda.
Noćne racije i beg preko Dunava
Ilegalna prostitucija i policijske potere bile su česte. Tako je u raciji u terazijskom kvartu 1900. godine uhvaćeno deset podvodačica i pet devojaka u društvu uglednih građana, dok je pet žena pobeglo, jedna čak preko reke do Pančeva.
Bonus video:
