Iako je saobraćajnih nesreća na teritoriji Beograda sve manje, posebno onih sa fatalnim ishodom, i dalje postoje opasne deonice – “crne tačke”, na kojima bi trebalo biti izuzetno oprezan.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova za 2019. godinu, u Beogradu ukupan broj saobraćajnih nesreća bio je 17.717 – poginula su 43 pešaka, dok su 93 udesa bila sa smrtnim ishodom.
Beogradske opštine koje su se zadržale na vrhu “crne liste” kada je reč o saobraćajnim nesrećama su Novi Beograd i Čukarica. Direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović izjavio je za MONDO da je broj saobraćajnih nesreća u odnosu na prethodnih pet godina u padu i da je velika zabluda da je situacija iz godine u godinu lošija.
NA NOVOM BEOGRADU NAJVIŠE SAOBRAĆAJNIH NESREĆA
Prošle godine opština Novi Beograd je ubedljivo imala najveći broj saobraćajnih nesreća u kojima su učestvovali pešaci.
Ta opština je i na neslavnom prvom mestu po nesrećama koje su se desile sustizanjem vozila.
Profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji Milan Vujanić rekao je za MONDO da Novi Beograd ima najlepše i najkvalitetnije široke ulice i bulevare, ali da se upravo zbog toga vozači i pešaci "opuste" i manje vode računa. "U odnosu na centar grada gde imamo mirnije i uže saobraćajnice, bulevarom se vozi brže i zbog toga je teško izbeći nesreće", objašnjava Vujanić.
ČUKARICA – NAJSMRTONOSNIJA OPŠTINA
Čukarica je, prema podacima MUP-a, "najsmrtonosnija optšina" u Beogradu. U proseku svakog meseca je makar jedna osoba izgubila život u saobraćajnim nesrećama.
Okanović navodi da je tako zato što se u okviru ove opštine nalaze obilaznica, Obrenovački put, kao i Ibarska magistrala koje su oduvek bile crne tačke za saobraćaj, dok profesor Vujanić smatra da je jedino logično objašnjenje loš kvalitet puta i nedostatak saobraćajnih znakova i adekvatne signalizacije, koji se kao glavni problemi godinama ne rešavaju.
NA VRAČARU NIJE BILO MRTVIH U UDESIMA U 2019. GODINI, ALI…
Vračar je jedina beogradska opština na kojoj niko nije poginuo u saobraćajnoj nesreći prošle godine. Međutim, ta opština je rekorder u broju nesreća po kilometru kvadratnom, sa čak 348.
Vujanić ovakav podatak komentariše činjenicom da vozači vode više računa i voze obazrivije zato što su kolovozi uski i postoji više prepreka.
“CRNA ZONA” – STARI GRAD
Za pešake u Beogradu “crna zona” je 2019. godine bila opština Stari grad gde je 100 odsto slučajeva nesreće bilo sa tragičnim ishodom.
Prema mišljenju Okanovića, tako loš trend je uglavnom zbog pešaka koji često ulicu prelaze van pešačkog prelaza ili jednostavno "pretrčavaju ulicu”.
“Da bi se ovako nešto izbeglo potrebno je više raditi na prevenciji, nego na kažnjavanju, efekat bi bio sigurno pozitivniji”, istako je Okanović.
Po broju stanovnika, uzorak je rađen na 10.000, Savski venac je imao najveći broj saobraćajnih nesreća, čak 442.
Opština Obrenovac je, prema podacima MUP-a, imala najveći broj nesreća u kojima je učestvovalo 26 životinja.
Okanović je istakao da je jako teško izbeći udes takve vrste, jer kao prvo niko ne može da predvidi kada će neka životinja da izleti, a drugo i da se krećete malom brzinom ne možete da se momentalo zaustavite.
"Za izbegavanje ovakvih nesreća saobraćajni znaci mnogo i ne pomažu. Najbolje je dići ogradu ili postaviti prelaze ili prolaze za bezbedan prelazak životinja kako se to najčešće radi u svetu", rekao je Okanović.
Upoređujući podatke u odnosu na petogodišnji trend, smanjen je broj poginulih i povređenih u saobraćajnim nesrećama u Beogradu, ali stručna javnost i dalje apeluje da ljudski životi nisu brojke i statistika, već da takvi podaci služe da nas opomenu, ali i da nam ukažu da treba da budemo odgovorniji i obazriviji u saobraćaju.