Juče je počeo sa radom semafor u kružnom toku kod Ušća, a kako je i najavljeno, ovaj semafor nema zeleno svetlo.
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić kazao je ranije da kružni tok ima svoja pravila i da se ona neće promeniti.
"Kada se upali trepćuće žuto, imate pravo da se uključite u kružni tok, ali poštujući njegova pravila. Crveno će menjati saobraćajca u toku špica", pojasnio je Šapić.
Gužve se, ipak, ni juče nisu smanjile, što je i bilo za očekivati, jer se vozači još uvek navikavaju na novi režim saobraćaja.
Stručnjak za bezbednost saobraćaja, Milan Božović, objašnjava da su semafori postavljeni u kružnim tokovima u Mađarskoj, Sloveniji i Crnoj Gori zbog povećanja saobraćaja koje je dovelo do zagušenja i usporavanja protoka u kružnim tokovima.
"Imate u Mađarskoj, Sloveniji i u Crnoj Gori i oni su tamo postavljeni isključivo zbog toga što kada su kružni tokovi pravljeni bilo je manjeg obima saobraćaja, onda je u međuvremenu došlo do povećanja i oni su shvatili da dolazi do zagušenja u samom kružnom toku i da se on slabo prazni i zato nastaju veliki vremenski gubici. I oni su te semafore postavili da imaju funkciju u vreme vršnog opterećenja da pomognu vozačima - van vršnog opterećenja oni ili ne rade ili rade u režimu žutih trpetača što bi začilo za vozača da mora da poštuje pravila saobraćaja", pojašnjava stručnjak.
Iako ovakva regulacija saobraćaja Božoviću nije sporna, ipak razume i zbunjenost vozača.
"Možda je zbunjujuće za vozaće što na semaforu nemaju zelenog svetla ali to u Srbiji nije neuobičajeno. Ja bih se recimo bojao kada bih to projektovao, da ako postavim zeleno svetlo na ulazu u kružni tok da oni koji prilaze kružnom toku će smatrati da će imati apsolutnu prednost, a u samom kružnom toku će se neko vozilo naći i onda ce doći do konflikta. Da li ovo postoji u Pravilniku? Nije suprotno Pravilniku, jer inače kada projektujemo zaštitnu raskrsnicu, mi projektujemo tako da može semafor da radi ako zelenog svetla nema", objasnio je Božović.
I profesor Saobraćajnog fakulteta Krsto Lipovac kaže da su novi semafori postavljeni jer su sa uvođenjem kružnog toka nastali novi problemi - ometanje glavne raskrsnice.
"Generalno kad pričamo o kružnim raskrsnicama, nekoliko faza je bilo za uvođenje kružnih raskrsnica. Prva faza je bila arhitektonska. Arhitekte su, da bi ukrasili grad, planirani kružne raskrsnice. Druga faza se bavila kapacitetom, a i treća današnja, gde se one realizuju zbog bezbednosti saobraćaja. Kad pričamo sa naučne strane u urbanoj sredini, važne su tri faze. Prva faza je da se analizira situacija, da se definišu problemi i da se vrednuju. U vrednovanju danas zauzimaju simulacije - šta će biti na raskrsnici i kako će uticati na ostatak mreže. Druga faza su prvi utisci i treća su navika. Svugda je važna uloga stručnjaka", istakao je on.
Kružni tok je postavljen zbog problema kapaciteta.
"U ovom slučaju, definisan je problem kapaciteta i zagušenja i vremenskih gubitaka. Sa uvođenjem kružne raskrnice javili su se novi problemi, a to je problem prilaza raskrsnici za vozila koja ometaju glavne pravce. Neophodno je rešavati, jedno od rešenja su i semafori. Oni bi trebalo da omoguće vozačima uključenje", zaključio je Lipovac.
BONUS VIDEO:
(Nova/N1/MONDO/Nevena Davidović)