Boris Petkov je, zarazliku od većine svojih "kolega" umro prirodnom smrću.
Devedesetih godina prošlog veka, a i u godinama pre toga, kriminalci i njihova dela predstavljali su gotovo svakodnevicu u tadašnjem društvu.
Nije mnogo pripadnika kako mlađe generacije, tako ni starije generacije kriminalaca koji su uspeli da dočekaju početak dvehiljadite godine, a još manje da sa ovoga sveta odu prirodnom smrću, već su uglavnom završavali izrešetani.
Jedan od retkih koji je upravo nadživeo i famozne devedesete, ali i umro prirodnom smrću bio je Boris Petkov.
Boris Petkov zvani Bugarin rođen je 1956. godine i bio je deo Voždovačkog klana i veliki prijatelj Đorđa Božovića Giške.
Petkov je učestvovao u raznim pljačkama širom Evrope, od Beča preko Minhena do Danske i Švedske, zatim u Švajcarsku do Ženeve pa preko Italije nazad za Beograd, konkretno Voždovac.
"Da sam ubio preko 1.000 postao bih narodni heroj"
Boris Petkov jedan je po mnogim stvarima bio specifičan, pa je tako jedan od retkih koji je odbio da ide na ratišta u Hrvatsku i Bosnu.
U jednom od intervjua, izjavio je stvari koje su postale kultne.
“Da ja ubijem jednog čoveka, proglasili bi me kriminalcem, ubicom i dobio bih petnaest ili dvadeset godina robije. Ako ubiješ dvojicu, trojicu, onda si već masovni ubica ili poremećena ličnost. Ali, tek kad ubiješ hiljadu ljudi, onda si političar ili narodni heroj. Više ti, zaista, niko ništa ne može. Da sam ja ubio dve hiljade ljudi, zar bi se neko usudio da me uhapsi? Bio bih bar poslanik Narodne skupštine”, rekao je Petkov svojevremeno.
Svađa i kasnije ubistvo Ranka Rubežića
Boris Petkov i Ranko Rubežić bili su prijatelji, međutim Rubežić je bio čovek preke naravi koji je lako doneo, mnogi bi rekli, nepromišljene odluke. Tako je počeo da planira ubistvo Gorana Vukovića Majmuna, inače Petkovog kuma, čemu se ovaj prirodno usprotivio. Tu je nastala čitava drama nakon što Petkov otima Rubežićevu verenicu koju kasnije i ženio, a Rubežić kidnapuje Petkovog oca, sa namerom da namami Borisa da dođe po njega i ubije ga.
Do toga ipak nije došlo.
Nakon što je postalo očigledno da nad Rubežićem, koji je važio za strah i trepet u gradu niko ne može da ima ni najmanju kontrolu, doneta je odluka da on bude likvidiran.
Zasedu Ranku Rubežiću napravili su upravo Boris Petkov, Bojan Petrović, kao i Rubežićevi puleni Dragan Popović Dadilja i Milovan Vujisić Vuja i ubili ga sa više hitaca iz pištolja kao i skraćene sačmare "Lupare", jednog od omiljenog oružja Sicilijanaca pogotovo kada su u pitanju osvete.
Dugogdišnje robije i tuče
Boris Petkov je ukupno u životu osuđen na 18 godina zatvora, od kojih je odležao devet.
U zatvoru je bio poznat po tome što je voleo da čita knjige, prvenstveno ruske klasike od kojih je najviše voleo dela Dostojevskog, Tolstoja, Gogolja, Turgenjeva.
Posle dve godine robije pobegao je iz “Zabele”. Voleo je druga Đorđa Božovića Gišku pa je, iako u bekstvu, došao na njegovu sahranu.
On je tvrdio da je dobit od kriminala kratkog veka pa je govorio “To je muka, beda, jad, robija…”
Kako je i sam govorio, nikada se nije golim šakama tukao:
“U fer tuči uvek sam mogao da dobijem neki udarac, jer su oni non-stop trenirali, a ja retko. Zato sam zgrabio neku štanglu, pa po lobanji. Nikad se ja nisam rukama tukao, samo štanglama uvijenim u novine", izjavio je svojevremeno.
Presudio mu srčani udar
Boris Petkov umro je na Vojnomedicinskoj akademiji 2002. godine zbog problema sa srcem. Imajući u vidu njegovu prošlost i poslove kojima se bavio, mnogi su se čudili da je završio prirodnom smrću a ne izrešetan na nekom pločniku.
Poslednje godine života proveo je u Kaluđerici a u trenutku smrti imao je 46 godina.
(Mondo)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.