Majka Milana Aranđelovića koji se udavio u Savi, a koji je nestao tokom proslave rođendana na splavu, sumnja u istinitost priče koju su ispričali njegovi drugovi.
Verica Aranđelović, majka mladića Milana Aranđelovića (20), koji se udavio u Savi tokom proslave rođendana u Bloku 45, pored bola i tuge bori se i sa sumnjama oko toga šta je kobne noći dovelo do tragedije! Naglašava da je Milan na licu imao modricu, a svi koji su bili na splavu te večeri tvrde da ne znaju šta se desilo sa mladićem, jer su navodno bili pijani.
Verica napominje da još uvek nema odgovor na pitanje, pod kojim okolnostima je nestao sa proslave rođendana i kako je skončao u Savi. Ona priznaje da je Milan patio za ocem koji je pre nekoliko godina preminuo od ciroze jetre, ali ističe da zbog toga nikada ne bi digao ruku na sebe, niti je to ranije pokušavao.
"Milan je imao modricu na čeonom delu u predelu oka i mora da se utvrdi od čega je taj udarac – da li ga je neko udario, gurno… Sumnjam da je ubijen, a ta modrica mi je još uvek misterija. Imam pravo kao majka da sumnjam. Ko zna šta se sve dešavalo te večeri, ali želim da saznam istinu. Odlično sam ga poznavala i znam da je patio za ocem, ali se zbog toga nikada ne bi ubio, niti bi čekao nečiji rođendan da to učini. I nije istina, to što su neka deca ispričala da je skočio u Savu “da bi otišao sa ocem da popije kafu”. To su laži i gluposti. Sa druge strane, nije mi normalno da niko od te prisutne dece ne zna šta se desilo te večeri", objašnjava nesrećna žena.
Prema njenim rečima, ništa nije ukazivalo na tragediju. Govori da nikada neće zaboraviti dan kada joj je Milanov drug kucao na vrata kako bi joj saopštio najtužniju vest - da je nestao i da ga niko nije video.
"Tog dana je bio raspoložen i bio je sa mnom u Pančevu. Žurio je da se vratimo kući kako bi se spremio za rođendan. Bio je nasmejan, raspoložen… čak je išao i do jedne devojke sa kojom se dopisivao iz Borče. On nije bio problematičan, niti se kretao u lošem društvu. Bio je jako miran. Oko pola tri je došao neki njegov drug i lupao mi na vrata. Kada sam mu otvorila, rekao mi je: “Teta Verice, nema Milana”. Tog trenutka sam ostala nema i bez glasa. Kanije sam čula nekoliko verzija od te dece u vezi sa njegovim nestankom, a još uvek ne znam pravu istinu, a oni se pravdaju kako su popili i da se ničega ne sećaju. Čim sam čula da je nestao krenula sam da ga tražim, zvala sam policiju… Verujte, kada se prisetim svega toga, noću mi je najteže. Nadolaze mi crne misli i sklapam kockice u glavi u nadi da ću da shvatim, šta se zaista desilo te kobne večeri na splavu. Preko dana mi je malo lakše jer su mi tu majka i sestra koje mi pružaju podršku, a bez njih mi je mnogo teško", objašnjava Verica Aranđelović.
Naglašava, da je kobnog dana kada se dogodila tragedija, otišla i do porodice koja je pravila proslavu rođendana.
"Otišla sam u stan kod deteta koje je to veče slavilo rođendan. Ona je bila sva bunovna i pospana. I kazala mi je da niko ne zna šta se desilo. Dala mi je njegove stvari – patike, bermude i košulju. U kesi sam našla novčanik i dokumenta. Nakon toga sam obilazila sve bolnice, jer sam ga tražila u nadi da ću ga bilo gde naći. Jednom prilikom je jedna devojčica ispričala kako je Milan navodno to veče rekao: “Neću da ulazim u vodu, jer sam neplivač, a vi ako hoćete idite, dok ću ja da šetam obalom”. Išla sam i do splava i tražila sam gazdu. Jedna od kamera je bila pokidana, a na ostale tri ga nismo uočili, mislim na period od nestanka, pa nadalje. Deca su na tim snimcima delovala prilično uzrujano. Takođe, telefon sam našla kod oca od deteta koje je slavilo rođendan, jer je navodno njegova ćerka zaboravila da mi ga da zajedno sa stvarima", objašnjava nesrećna majka.
Milan je imao dosta planova, bio je pun života i ništa mu nije bilo teško, priča nam njegova majka, ali ga je u svemu tome omela smrt.
"Planirao je da podigne kredit i da završi gornji sprat. Nedavno je i počeo da radi kod našeg komšije. Bio je jako vredan. Sa posla je dolazio raspoložen i nakon toga je voleo da ide da igra fudbal. Upisao je četvrti stepen u Tehničkoj školi, jer je hteo i to da završi. Teško mi je i kada sedim ispred kuće, jer se uvek setim kako dolazi sa posla, a sada ga nema… Gazda kod kog je radio uvek je dolazio kombijem i ostavljao Milana ispred dvorišta, a naš pas se uvek radovao kada ih vidi. I sada kad god prođe kombi, on počne da laje i cvili, a to izgleda jako tužno, jer Milana više nema…", ispričala je vidno potresena Verica Aranđelović.
(MONDO/24sedam)