REKLA JE EVO ČEDE, ONDA JE POČEO KRVAVI PIR! Za 25 minuta ubio SEDMORO, zavio ceo Leskovac u crno - zbog LJUBOMORE

Dragan Čedić je u noći između 27. i 28. jula za samo pola sata ubio svoju suprugu Biljanu (28), s kojom je bio pred razvodom, njene sestre Ivanu Kalčić (30) i Jelenu Zdravković (25), zeta Bobana Zdravkovića (24), zatim drugaricu Jelenu Zlatković (30), tetku po majci Biserku Ristić (48) i prijatelja Nenada Lukića (30). Teže i lakše je ranio još četiri osobe, a ovaj masakr je potresao celu Srbiju.

Ubio ljubavnika, pa pokucao ženi na vrata

Automatskom puškom kalibra 7,62 milimetra, Čedić je pet munuta pre ponoći upao u bilijar-klubu "Sedam", glasno pozvao Nenada Lukića, a kad se ovaj pojavio pokosio ga rafalom i potom pobegao. Pretpostatvlja se da je Lukić bio u vezi sa Biljanom. Meci su pogodili i vlasnika kluba Slavoljuba Kržalića (37), koji se nakon operacije uspešno oporavlja u leskovačkoj bolnici.

"Sve se desilo vrtoglavom bzinom, za nekoliko sekundi. Pozvao je Lukića i sa ulaznih vrata počeo sumanuto da puca i potom pobegao", priča Kržalić.

Kada se uverio da je Lukić mrtav, Čedić se "vartburgom" uputio ka svojoj supruzi s kojom je bio pred razvodom. U tom trenutku ona je više od godinu dana živela sa ćerkicom u kući svojih roditelja u Ulici Mileta Ćalovića broj 17, u blizini "Jugopetrolove" benzinske pumpe u Podvorcu.

Čedić je došao ispred kuće i pozvonio na vrata. Čuo se Biljanin glas: "Evo Čede", bilo je, kažu očevici, poslednje što je izgovorila. Začuo se pucanj, a onda više rafala. Biljanine sestre Ivana Kalčić, koja je sa osmomesečnom bebom Nađom tog dana stigla iz Požarevca, i Jelena, koja je s mužem Bobanom Zdravkovićem živela u toj kući, ubijene su na pragu trpezarije. Bobana je takođe ubio na licu mesta. Na meti ubice našle su se i dve Jelenine školska drugarica i komšinica koje su došle da se vide s njom. Ubijena je Jelena Zlatković, profesorka srpskog jezika i književnosti u Srednjoj tekstilnoj školi u Leskovcu. Komšinica Maja Bojković lakše je ranjena, pošto je metak okrznuo ispod desne mišice. U kući se te kobne noći nalazila još jedna osoba - Aleksandar Marinković. Njega ubica, na sreću, nije otkrio budući da se u tom trenutku nalazio u susednoj prostoriji. 

Krvoproliće se nastavilo...

Ubica je posle zločina, prema kazivanju komšija, ponovo seo u "vartburg" i otišao samo četiri stotine metara dalje, do tetke po majci ubijenih sestara. Ni tamo nije imao milosti. Upao je u kuću i ubio Biserku Ristić, službenicu u opštini, a teško ranio njenog supruga Blagoja (51) i sina jedinca Đorđa (16), koji je pogođen u stomak. Blagoje Ristić ranjen je u levu riku, ali se njegovo stanje iskomplikovalo zbog oštećenje arterije, pa je operisan na Neurohirurškoj klinici u Nišu. Blagoje je nakon operacije kratko ispričao da je "bilo strašno".

Biserkin svekar Slavko Ristić ispričao je kasnije da nije video ubicu, ali da je za sobom ostavio krvave tragove: "Spavao sam u prizemlju. Čuo sam pucnjavu i skočio. Video sam sina na stepeništu kako se ruši i drži ruku. Iz nje je šikljala krv. Zvao sam komšije i oni su ga prevezli u bolnicu. Kada je polazio rekao mi je da vidim šta je sa Bisom... Imao sam šta da vidim. Pored kupatila Biserka je ležala mrtva u lokvi krvi. U tom momentu nisam video Đorđa", ispričao je nesrećni čovek.

Njihov komšija i rođak Dejan Pešić ispričao je da je oko ponoći čuo rafal, ali da je mislio da neko slavi. Međutim, da se nešto strašno dogodilo shvatio je čuvši Biserkine vriske: "Kada sam izašao iz kuće video sam Blagoja kako leži sav krvav pored stepenica. Zavili smo mu ruku krpom i otišli na sprat. Jeziv prizor. Bisa je ležala mrtva u lokvi krvi, a Đorđe, takođe krvav, stajao pored odškrinutih vrata kupatila i vrištao. Oca i sina strpali smo u kola i odveli u bolnicu, ali jadnoj Bisi, koja je bila predivna žena, nije bilo pomoći", prepričao je Pešić.

Prema policijskim navodima, u kući gde je izvršen zločin nalazilo se i dvoje dece Ivane Kalčić - sedmomesečna beba i dvogodišnja devojčica, koje su u to vreme spavale.

Bračni slom je bio motiv zločina?

Dragan i Biljana bili su komšije, kuće njihovih roditelja udaljene su oko tri stotine metara jedna od druge. Venčali su se devet godina pre tragedije iz ljubavi, uprkos snažnom protivljenju Biljaninih roditelja i imali su u tom trenutku osmogodišnju kćerku Mariju. Nedugo po venčanju brak je za Biljanu postao pakao jer je Dragan na neuobičajen način ispoljavao ljubomoru i posesivnost.

"Danima je držao u sobi. Nije smela ni kroz prozor da proviri, nije smela telefon da dodirne. Branio joj je kontakte s roditeljima i sestrama, s ostalom bližom i daljom rodbinom, sa drugaricama. Kada bi se pobunila, tukao ju je", rekla je jedna Biljanina drugarica u vreme nakon masakra. Jedan od Čedićevih komšija veli da Dragan nije poštovao ni roditelje koji su mu povremeno skretali pažnju na neprimereno ponašanje: "Znao je da nasrne i na rođenu majku".

Dragan je često odlazio po robu za Bugarsku. Jedno takvo putovanje iskoristila je Biljana u oktorbu 2001. godine. Pokupila je najneophodnije lične stvari i s kćerkom Marijom pobegla glavom bez obzira. Priča se da je iz kuće ponela, navodno, desetak hiljada maraka i da je tim novcem plaćala smeštaj krijući se od Dragana koji je "prevrnuo zemlju i nebo" kako bi je pronašao. Njen nestanak on je prijavio policiji i to je jedini pisani dokumet u leskovačkom SUP-u koji upućuje na bračne razmirice mladih supružnika. Biljana se iz dobrovoljnog izgnanstva vratila početkom maja ove godine, ali u roditeljsku kuću. Podnela je zahtev za brakorazvodnu parnicu.

Nezvanično se moglo čuti da se motiv stravičnog masakra krije upravo u činjenici da ubica nije mogao da prežali što ga je Biljana ostavila i započela odnos sa Nenadom Lukićem koji se prvi našao na nišanu ubice.

"Još pre godinu dana mi je pričao da će ubiti ženu ako mu se ne vrati. Stekao sam utisak da je mnogo voli. Ali, da nešto s njim nije u redu videlo se i po tikovima na licu. Mi smo to pripisivali njegovom učešću u ratu na Kosovu i Metohiji". ispričao je tada jedan od njegovih kolega sa pijace.

Nestao, pa pronađen u jarku

Posle krvavog pira, Čedić je nestao bez taga. Sedmostrukog ubicu danima su tražili po čitavom Jablaničkom okrugu, a lokalnoj policiji u pomoć su pritekle i i specijalne jedinice iz Beograda. Javljali su ljudi da su ga viđali na raznim mestima, ali nijedna od tih dojava nije zapravo bila tačna, odnosno nije dovela do Čedića.

Četrdeset dana posle zločina, rešena je misterija Čedićevog nestanka, pošto je njegovo beživotno telo pronađeno u ataru leskovačkog sela Donja Jajina, u šipražju pored puta koji vodi do obližnjeg Šišinca.

Policija i meštani, okupljeni na mestu gde je nađen Čedić, ispričali su da su telo našli Stojan Jović i njegov sin Ivan koji su kosili livadu. Ivan je najpre primetio crnu ručnu bombu, a potom pištolj i konačno telo nepoznatog muškarca. Meštani tvrde da se iz tog pravca tog dana čuo jedan hitac iz pištolja, pa se kalkuliše da je Ivan opalio iz pištolja koji je našao pored tela.

Policajci su rekli da je Čedić na sebi imao zelenu majicu sa žutim aplikacijama i teget trenerku. Jedan od policajaca je rekao da mu je na grudima stajala automatska puška, a pola metra dalje nađeni su bomba "kašikara" i pištolj. Isti policajac je tada rekao i da se telo nalazilo u jendeku dubokom oko dva metra. Čedić je sam sebi oduzeo život.

(Mondo)