Knele i Žabac do kraja su ostali najbolji drugovi iz detinjstva.
Radovan Lagundžin Žabac, Kneletov najbolji drug iz detinjstva. Odrastao uz starijeg bogatog brata, ništa mu nije falilo u životu, a ipak ga je privlačila druga strana zakona. Još u osnovnoj školi je bio poznat kao incidentan tip, a kada je malo odrastao počeli su da ga porede sa ozloglašenim Rankom Rubežićem. U obračunima je koristio i hladno i vatreno oružje: nož, sataru, pištolj, kratež, bombe...
On i Knele su bili različitih karaktera, ali ih je spajala zajednička osobina: hrabrost na ivici ludila. Knele je bio vatreni Delija, Žabac Grobar. Kneletu je idol bio Giška, Žapcu Ranko. Knele je voleo fer tuče, Žabac pištolje. Knele je bio druželjubiv, omiljen i popularan, Radovan nije imao poverenja u druge, družio se samo sa Kneletom. Uprkos razlikama, bili su najbolji drugovi i čak tetovirali imena jedan drugoga na ramenima.
Poznata je priča kada se Knele potukao "na fer" sa jednim starijim dečkom sa Konjarnika, Žabac je uleteo i drškom pištolja ga udario po temenu, na šta se ovaj povukao okrvavljene glave. Zajedno su imali mnoge akcije u Beogradu i postali poznati na asfaltu. Bili su simpatizeri SPO-a.
Kada se Žabac vraćao taksijem sa mitinga, video je Dejana Jankovića sa kojim je bio u svađi i izašao iz kola. Janković je bio u društvu dva prijatelja i Lagundžin je nakon rasprave izvadio pištolj. U tom trenutku je naišao tramvaj koji ih je razdvojio. U sledećem trenutku Žabac je ugledao kratež Jankovića i to je bio njegov kraj. Upucao ga je dva puta, u glavu i prepone! Žabac se namučio i tek sutradan umro u Urgentnom centru, 1. 12. 1990. godine.
Knele je digao ceo Voždovac na noge da pronađe ubicu, ali je saznao da je uzalud jer je već pobegao u Frankfurt. Knele neće stići da osveti svog prijatelja. Janković će biti izručen Srbiji tek '98. kada je osuđen zbog prekoračenja nužne samoodbrane na pet godina, da bi mu Vrhovni sud Srbije smanjio kaznu na 3 godine.
Na Žapčevoj sahrani Giška je održao čuveni govor gde je zamolio omladinu da se ne ubijaju međusobno. Knele je takođe održao potresan govor o prijateljstvu. Radovanova smrt je promenila Kneletov život. Tada je shvatio da je Lagundžin bio u pravu kada je rekao da na ulicama nema više fer pleja. Knele nikada neće preboleti gubitak najboljeg druga.
"Duboko smo potreseni činjenicom da te više nema i da te neće ni biti. Rasli smo zajedno, shvatili smo koliko je ceo život surov i borili smo se protiv njega. Prve utakmice, prve tuče, prve ljubavi, prva razočaranja, prve boli, prošli smo zajedno. Znao sam da ništa ne može da nas rastavi, ali ovo je više od onoga što mi možemo i protiv čega niko nikada nije mogao", izgovorio je Knele iznad rake svog najboljeg prijatelja.
Sledeći put kada bude nekom poklonio svoje poverenje, to će ga koštati života. Darko Stanojević koji mu je postao najbolji drug, navodno je pod pretnjom uveo ubice u Kneletovu sobu. Voždovčani se slažu da mu Žabac to nikad ne bi uradio i da bi radije umro nego izdao svog druga Kneleta, i da je zato on bio jedinstven. Ostaće upamćen kao beskrupulozan žestoki momak, ali i kao veran prijatelj.
(Mondo/Legende devedesetih)