Nijedna likvidacija devedesetih nije izazavala toliko pažnje i pitanja, i nijedna nije obavijena velom misterije kao ubistvo Aleksandra Kneževića Kneleta. Prošlo je tačno 29 godina od ubistva jednog od najpoznatijih "žestokih momaka sa vrelog beogradskog asfalta".

Čitulje posvećene Kneževiću, kojih je te 1992. godine kada je ubijen u jednom broju Politike bilo 162, zasenile su ratne sukobe u Hrvatskoj i Bosni, domaću političku scenu, ekonomsku bedu... Na njegovu sahranu došlo je nekoliko hiljada ljudi. Ispraćen je uz zvuke pesme "Tiho noći".

Knele je najpre bio sahranjen na istom delu Topčiderskog groblja kao i njegovi prijatelji Majmun, Romeo i Sale, ali je potom premešten na parcelu broj 24. Priča se da je njegov otac želeo bolju parcelu za svog sina i da je zbog toga izmešten. I dan danas na njegovom grobu nalazi se mnogo cveća. Klupica, saksije i sveće krase grob ovog momka koji je u to, svoje vreme, imao vodeće mesto među momcima koji su hteli "sve i odmah".

O njegovom životu mogao bi da se snimi ozbiljan film o "usijanoj" glavi koja je zavladala Beogradom. Najgledaniji film, čija se poslednja scena odvija u čuvenom apartmanu 331 hotela "Hajat", u kom je, pre tačno 25 godina, ubijen Aleksandar Knežević Knele. Klinac, 21-godišnjak, o kom se i posle četvrt veka ispredaju urbane legende. A možda to i nisu legende.

Za njegovo ubistvo niko nije odgovarao, a 2017. godine slučaj je proglašen zastarelim. Dosije o zločinu koji je označio početak krvave serije likvidacija na beogradskom asfaltu uništen je, ali sećanje na klinca - kog svi pamte po trenerci, patikama i zlatnoj kajli, ali i lakom ulasku u obračune - ne jenjava.

Predvideo rat

Društvo i država kumovali su tome da jedan mladić, tek punoletan, zagospodari gradom i u njemu postavi nova pravila i svoje (ne)moralne zakone.

I iako je bio deo tada najsnažnijeg voždovačkog klana, priče koje se o njemu ispredaju uvek idu u smeru da je bio odan društvu, uvek tu za ortake, često preuzimajući njihove dugove kakvi god bili. Kažu da su mu ruke bile pune ožiljaka nastalih u krvavom bratimljenju. Kažu, takođe, i da je predvideo rat u velikoj Jugoslaviji.

"Veliko sra*e nam se sprema, otišla je Slovenija i Hrvatska, sad će i Bosna. Žele dušmani da nas satru. Ali, tu neće biti kraj. Njihova želja je da nas svedu na Beogradski pašaluk, kao u doba Turaka. Jer, posle svih ovih, na redu je odvajanje Vojvodine i Kosova", ispričao je Knele na bazenu na Košutnjaku dok su ga drugi "gledali belo", ne shvatajući o čemu priča.

"Knele ide sam"

Ljuba Milanović, tadašnji inspektor, mnogo godina nakon ubistva otkrio je da je preko radio veze javljeno: "Idi u Hajat. Ubijen je Knele". To se, kako je Milanović ispričao, nikad nije radilo, već su se inspektori upućivali na mesta zločina bez informacija o akterima zločina.

Prema nalazima istrage, Knežević je ubijen sa tri metka ispaljena u potiljak, dok je na stomaku ležao na podu. Na vratima sobe 331 nije bilo tragova provale, zbog čega se veruje da je poznavao ubicu. Policija nije pronašla kasete sa sigurnosnih kamera hotela Hajat - jednostavno, nije ih nije bilo. Ali jeste pronašla krvlju ispisanu poruku na ogledalu: "Broj 1", poruku koja ni do danas nije dešifrovana.

U džepu je imao 5.000 maraka gotovine i na sebi zlata u vrednosti od 80.000 maraka. Dodatnu misteriju zadao je i otac ubijenog Kneleta, Dušan Knežević, koji je posle ubistva rekao šta mu je otkrio jedan od inspektora.

"Jedan moj prijatelj iz SUP-a rekao mi je da je kobne večeri preko policijske 'motorole' preneta poruka: 'Knele ide sam'", dodao je Dušan Knežević posle ubistva.

Oni koji su bili bliski Kneletu, tvrdili su da nikada nije olako otvarao vrata hotelske sobe. Ipak, kobnog dana napadača je pustio u sobu, pa se pretpostavlja da iza zločina stoji neko koga je dobro poznavao i u koga je imao poverenja.

S pištolje i u "treši" na Ostrog

Pored mnogih trendova koje je Knele postavio, bio je i onaj da svi tadašnji momci moraju da se slikaju ispred manastira Ostrog, kog su zvali "Rols Rojs među manastirima".

Ne zna se koliko je tačno puta on, najmlađa zvezda beogradskog podzemlja, posetio Ostrog, ali se zna da se i u ovoj svetinji pridržavao svojih pravila. Tako je i u manastir odlazio onako kako se inače kretao: sa oružjem, najčešće sakrivenim ispod trenerke.

Otimačina koja ga je koštala glave?

Kako se aktivno družio sa Đorđem Božovićem Giškom, Knele se 1991. godine pridružio Srpskoj gardi i otišao na ratište u Borovo selo, kraj Vukovara. Zajedno sa Giškom i Branislavom Matićem Belim bio je učesnik čuvene demonstracije koja se odigrala 9. marta. 1991. godine u Beogradu. Posle demonstracija 9. marta, postaje zvanični telohranitelj Vuka Draškovića.

Knežević je jedne noći u prepunom hotelu Jugoslavija, naočigled svih gostiju sa ruke jednog gosta uzeo skupocen sat i ključeve od automobila, "nisan patrol" podcenivši gosta, koga nije ni poznavao. Posle toga, Knele je sav oduševljen napustio hotel. Međutim, čovek kome je konfiskovao džip, bio je Miodrag Cvetinović, inače zet Radeta Ćaldovića Ćente.

Da li je to bio potez koji je prelio čašu, nikad se neće saznati, ali postoje teorije da je upravo ovo ključ misterije hotelske sobe i krvavog "broja 1" na ogledalu pored Kneletovog tela.

Jedini snimak Kneleta

Iza njega je ostalo malo fotografija i, kako se dugo mislilo, nijedan snimak. Sve do skoro bilo je nepoznato kako je Knele zvučao, a onda se pojavio video sa sahrane njegovog najboljeg druga iz detinjstva, Radovana Lagundžića Žapca.

"Duboko smo potreseni činjenicom da te više nema i da te neće ni biti. Rasli smo zajedno, shvatili smo koliko je ceo život surov i borili smo se protiv njega. Prve utakmice, prve tuče, prve ljubavi, prva razočaranja, prve boli, prošli smo zejedno. Znao sam da ništa ne može da nas rastavi, ali ovo je više od onoga što mi možemo i protiv čega niko nikada nije mogao", izgovorio je Knele iznad rake svog najboljeg prijatelja.

U jednoj TV emisiji prikazan je i grafit, Kneletov potpis, ispisan u naselju u kom je živeo, a koji je tu već 40-ak godina. Na njemu piše: "Klopa, Knele i Steva".

I pokojni pevač Džej je pred 35.000 posetilaca koncerta na Sajmu jednom prilikom rekao: "Evo jedna pesma za mog prijatelja Kneleta, koji nije večeras sa mnom...". Publika je tada skandirala Kneletovo ime.

(Mondo/Kurir)