Veruje se da je Mirko Tomić Bosanac bio prva žrtva "zemunskog klana".
Mirko Tomić Bosanac (30) iz Zemuna ubijen je 13. februara 2000. godine. Nepunih mesec dana ranije likvidiran je i Željko Ražnatović Arkan, pa se veruje da je Tomić bio prva žrtva "zemunskog klana" zbog osvete za njegovu smrt.
Spisak za likvidaciju su, navodno, napravili Dušan Spasojević zvani Šiptar i Milorad Ulemek Legija. Tomić je, navodno, bio prvi na spisku, ali ne samo zbog osvete već i zbog uklanjana konkurencije jer je pripadao "ekipi iz Zemuna" koja je bila bliska "surčincima".
Intenzivno se pričalo o tome da je Tomić na neki način učestvovao u ubistvu Arkana iako to nikad nije dokazano. Njegove ime se ranije vezivalo i za ubistvo saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovića. Bosanac je ubijen kod "Ušća" po, u to vreme, novom modelu likvidacije, koji je kasnije još mnogo puta korišćen.
Tomić se svojim automobilom marke "golf" kretao Bulevarom Nikole Tesle na Novom Beogradu. Išao je iz smera Zemuna. Oko 20.30 mu se približio nepoznati automobil. Kad su se oba vozila kretala uporedo, na vozilu u kom se nalazio ubica počeo je da se spušta prozor na zadnjim vratima. Onda su odjeknuli rafali. Smrtonosni hici probili su vrata i staklo "golfa" i pogodili Tomića u grudi. Iako smrtno ranjen Bosanac je nastavio da vozi, ali je ubrzo izgubio kontrolu i autom udario u banderu, nedaleko od nekadašnje zgrade CK.
Ubica ništa nije prepustio slučaju. Na Tomića je ispaljeno 30 metaka iz automata, a čaure nikad nisu pronađene. Svedoka likvidacije nije bilo. Ipak, nekoliko dana kasnije obelodanjen je podatak da je policija u blizini mesta zločina, u žbunju, pronašla "kalašnjikov" iz kojeg je, kako su ustanovili veštaci, pucano na Tomića.
U "golfu" koji je vozio Tomić, ispod žrtvinog i suvozačevog mesta, nalazila se velika količina deviza i dinara, ukupne vrednosti oko 20.000 maraka. O ovom ubistvu je govorio svedok-saradnik Dejan Milenković Bagzi rekavši da je Tomić bio blizak sa Jovanom Guzijanom Cunerom iz Šljukine ekipe, te da je to platio glavom. Takođe, prema njegovom svedočenju, direktan izvršilac Tomićevog ubistva bio je Mile Luković Kum, "audi" je vozio Nikola Bajić, dok je u kolima bio i Sretko Kalinić.
Bosanac je, prema nekim pričama, u oktobru 1992. godine, po saznanju da je ubijen lider voždovačkog klana Aleksandar Knežević Knele, inače njegov nerazdvojni prijatelj, odmah dojurio u beogradski "Hajat" gde je iznerviran polomio stakla na dva "mercedesa" parkirana ispred hotela. Jedan je navodno bio vlasništvo Jezdimira Vasiljevića, vlasnika "Jugoskandika". Tražio je, tom prilikom, traku sa bezbednosne kamere koja je beležila ulazak u hotel, a potom je želeo da uđe u sobu 331 u kojoj je ležao mrtav Knele.
Sredinom devedesetih, Tomić je zbog sitnih prekršaja proveo dve i po godine u nemačkom zatvoru. Kad se vratio u Srbiju, ispred kuće u Ulici cara Dušana broj 78 u Zemunu, u kojoj je stanovao, nepoznati napadači aktivirali su eksploziv ispod njegovog automobila. On je prošao nepovređen, ali je policija prilikom pretresa njegove kuće našla "škorpion" u ilegalnom posedu. Prilikom obračuna sa Zemuncem Draganom Ugarkovićem Ugarom, Mirko Tomić je ranjen u nogu. Svojevremeno je bio vlasnik i popularnog zemunskog splava "Pjer Karden" (kasnije "Prestiž").
(MONDO/Kurir)