DECA NE ŽELE DA IDU U ŠKOLU! OČAJNI RODITELJI TRAŽE POMOĆ! Telefoni psihologa neprekidno zvone nakon MASAKRA na Vračaru

Institut za mentalno zdravlje u Beogradu je u cilju podrške porodicama stradalih u jučerašnjem događaju, nastavnicima i učenicima kojima je potrebna psihološka pomoć i podrška, otvorio dve telefonske linije, a kako kaže psihološkinja Jelena Radosavljev iz Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, od juče popodne telefoni gotovo neprekidno zvone nakon tragedije u školi na Vračaru.

"Roditelji najčešće kada zovu, žale se da deca ne žele da idu u školu. Generalni savet je da se bude iskren i da im se objasni koliko je mala verovatnoća da se to opet dogodi. Posebno je važno primiriti dete, biti uz njega i posebno obratiti pažnju na bilo kakvu promenu u ponašanju dece", ističe Radosavljev.

Kako dalje ističe, javljaju se i članovi porodice koji su primetili promene u ponašanju kod svojih mališana.

"Roditelji mogu da primete da je dete uznemireno i razdražljivo, da se više povlači... Danas se javila jedna baka, čiji je unuk bio svedok, koja je rekla da je dečak pričao toliko brzo da nije mogla da ga razume. Drugi otac je rekao da ćerka ne želi apsolutno da priča. Sve te dečje reakcije su normalne. Važno je da ih ne pritiskamo", kaže Radosavljev i dodaje:

"Očekujemo da će biti učestalih poziva. Roditelji treba da rade I da pričaju sa decom. Ako deca neće da pričaju, važno je da roditelji pričaju kako se oni osećaju. Deca to pamte. Važno je da prihvatimo dečja osećanja. Oni koji su bili najtragičnije pogođeni imaju podršku. Institut za mentalno zdravlje će omogućiti deci i roditeljima da po podršku dođu odmah, bez uputa i svih procedura i ja bih zaista zamolila da tu pomoć koriste oni ljudi kojima je zbilja potrebna", kaže Radosavljev.

Danas je neophodno da se pruži podrška deci, ističe psiholog.

"Nastavnici su takođe zvali sa pitanjem kako da započnu čas. Danas je neophodno da razredni starešina održi čas sa svojom decom. Da svi budu pripremni da pruže pomoć deci ako je neophodno. Ovo je posledica što nismo intervenisali pre poslednjeg trenutka. Jako dugo živimo u klimi koja je veoma nasilja i sadržaj nasilja se veoma eksplicitno dele. Scene nasilja ne moraju da vide na televiziji, ali mogu da vide na društvenim mrežama. Verujte oni znaju imena tih ljudi koji promovišu nasilje, kod nekoga može to biti okidač, jer neko možda ima pozadinu koja je već na neki način bila načeta i nestabilna. Ne poznajem dečaka koji je uradio to, ali najverovatnije da neki signali jesu postojali. Mi vrlo često to ne primetimo, čak ni najbrižljiviji roditelji", kaže psihološkinja Radosavljev za "RTS".

(MONDO/RTS)