"Mi moramo da se izborimo protiv jednog psihološkog fenomena koji se zove copycat, da se ne dozvoli kopiranje monstruoznog zločina, kao što je bilo pokušaja da se napravi novi Brejvik", rekao je na konferenciji za medije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Nakon stravičnog masovnog ubistva u OŠ "Vladislav Ribnikar", alarmantna situacija dogodila se i u OŠ "Desanka Maksimović" u Beogradu.

Učenik ove škole A.J. (9) simulirao je pucanje na radnika obezbeđenja. Nakon toga, u Gimnaziji "Ruđer Bošković" u Beogradu, devojčica L.I. (15) kuhinjskim nožem povredila je 15-godišnjeg dečaka A.R. i nastavnicu koja je pokušala da je spreči. Da li je reč o pokušajima imitiranja jučerašnjeg zločina i šta znači termin copycat koji je predsednik Srbije Aleksandar Vučić upotrebio?

"Danas smo imali slučaj da je jedan učenik u Vojvodini odmah poželeo, zapretio istim. Odmah smo reagovali, zatvorili školu, odveli dete da se sa njim razgovara. Naravno, bila je potpuno besmislena pretnja", rekao je Vučić u obraćanju povodom tragedije koja se dogodila u Beogradu i pomenuo psihološki fenomen copycat.

Šta je copycat zločin?

Copycat zločin je krivično delo koje je napravljeno po uzoru ili inspirisano prethodnim zločinom. To se naročito dešava nakon izlaganja medijskom sadržaju koji prikazuje pomenute zločine i/ili živom kriminalnom modelu, piše Citymagazine.

Copycat efekat

Copycat efekat, odnosno efekat kopiranja, navodna je tendencija senzacionalnog publiciteta o nasilnim ubistvima ili samoubistvima koja za cilj ima da dovede do više istih događaja kroz imitaciju.

Termin je prvi put upotrebljen početkom 20. veka, nakon zločina inspirisanih Džekom Trbosekom. Zbog porasta repliciranih zločina, kriminolozi su ubrzo počeli da veruju da je medijsko izveštavanje igralo ulogu u inspirisanju drugih kriminalaca da počine zločine na sličan način, pa čak i da ne-kriminalci počnu da čine zločine koje inače ne bi učinili.

Knjiga koju je napisala Loren Kolman pod nazivom "The Copycat Effect" opisuje uticaj koji mediji imaju na zločine i samoubistva, koja su inspirisana zločinima koji su naširoko propraćeni u medijima. Njen stav o medijima je da stalno izveštavanje o ovim događajima, a ne o događajima sa pozitivnom porukom, daje ovim kriminalcima neku vrstu slave. Pet minuta slave, knjige ili filma koji su posvećeni ovim kriminalcima provocira druge pojedince sa tendencijom da se ponašaju na sličan način. Zbog ove vrste slave dolazi do "efekata kopiranja".

(MONDO/Citymagazine)