U POLICIJI I VOJSCI ZAPANJENI SNIMKOM MASAKRA! "Pitala sam ih - Da li vi možete kao ovo dete? Rekli su mi - JEDVA!"

Mina Zirojević, član Saveta roditelja škole otkrila je na K1 televiziji šta se dešavalo odmah posle krvavog pira u OŠ "Vladislav Ribnikar". Prema njenim rečima, pucnjava se dogodila samo dva minuta pred završetak časa, a da je sve počelo kad je zvonilo, bilo bi još više žrtava. Kako kaže, postoji razlog zbog kojeg je spisak sa imenima dece specifičan i otkriva zašto je nemoguće da je dečak vežbao pucanje u streljani.

"Oni koji su krivi za sve ovo, prvenstveno smo mi. Ne mi kao društvo, nego kao pojedinci koji smo na sebe svesno preuzeli obavezu da imamo dete u našoj porodici oko koje brinemo. To dete je išlo u školu šest i po godina u drugu smenu. Te dve smene se vrlo slabo poznaju. Kažu da je on bio žrtva vršnjačkog nasilja. Pa čekajte, on je pre manje od mesec dana krenuo u smenu gde ga niko nije poznavao, a došao je da puca na drugu nepoznatu decu?!", rekla je Mina.

SPECIFIČAN SPISAK SA IMENIMA

"Za dečaka koji je nažalost stradao, čula sam sve najbolje. On je slikao decu jer je bio talentovan za fotografiju, svirao je klavir u filharmoniji još dok je bio baš mali. Neodostajaće nam, ne samo kao dete koje smo poznavali, nego i kao neko ko je mogao da bude veliki talenat u mnogo oblasti. Bio je najbolji đak, sa peticama", rekla je Mina i dodala:

"Deca kažu, a oni imaju logiku i mislim da treba da ih slušamo češće, da je na tom spisku bilo dece koja su po ocenama bila bolja od njega. Da li je sistem kriv ili mi koji dajemo deci ambicije da budu najbolji u svemu? Ne možete najbolji da budete u svemu. Budite srećni i voljeni, to mi moramo da učimo decu. Moja ćerka mi kaže 'Nismo ga ni poznavali, možda mu je neko rekao da je štreber, ali meni kažu svaki dan da sam štreber'", rekla je Mina.

UČITELJICA VAN SEBE

"Škola ima dva ulaza, moja ćerka je odmah istrčala na drugu stranu. Pričala sam sa učiteljima kojima stvarno treba pomoć jer su oni tu decu poznavali. Jedna od naših divnih učiteljica je otvorila vrata i zatvorila u strahu, ne znajući šta da radi. Ona je meni usplahireno rekla: 'Zaključala sam vrata, niti znam ko puca, niti znam šta ću sa tridesetoro dece! Rekla sam im da se sakriju ispod klupe i da čekamo. Nisam smela da otvorim vrata'. Njoj je bilo bitno samo da ih oslobodi, a oni su prolazili i videli mrtve drugove na podu, hodali po krvi. To nikad nijedna generacija nije smela da vidi", rekla je Mina.

Niko od roditelja nema predstavu kako će deca moći da nastave dalje, rekla je Mina. "Do ponedeljka neću pustiti ćerku, šta god iko da kaže. Ja zaista ne znam kako će da prođu tim hodnikom. Ne znam da li postoji čovek poput Dragana, čuvara. Nismo brinuli kad je tu, ako nekome zafale pare za užinu, on će da da, ako neko ima temperaturu, on zove, ako treba da se čuva oprema za fizičko, on će. Ne znam kako će da prođu kroz vrata na kojima ih je čekao Dragan. Kako će ta razredna da uđe u to odeljenje, to su njena deca. Sad svi brinemo za nju. Pita se kako nije videla... Nije ni mogla da vidi", rekla je Mina.

SPRETNOST MENJANJA ŠARŽERA

Mina, koja je inače strelac i stručnjak za bezbednost, poslala je audio snimak kolegama kako bi mogli da čuju dinamiku krvavog pira. "Ta spretnost menjanja šaržera, to je nešto neverovatno. Poslala sam u policiju i vojsku i pitala da li oni to mogu da urade. Odgovorili su mi samo 'Jedva'. Ljudi koji se time bave! To govori da dete nije bilo dva ili tri puta u streljani, nego mnogo više. Potrebna je snaga i psihička spremnost. On je bio na rođendanu dan pre i družio se, gledao i znao koga će. Bio je povučen, ćutljiv, ali nikada nije bilo problema, niti se očekivalo tako nešto. Mesec dana je pravio plan, a samo mesec dana je proveo u toj smeni. Ti vidiš decu prvi put i smišljaš kako ćeš ih ubiti. Nešto to nije u redu, to nije smo vršnjačko nasilje", rekla je Mina.

PLAN ZA DALJE

"Ne dešava se trenuto ništa, jer ne možemo da se sastavimo. Svi funkcionišemo kao roditelji, kao prijatelji i kao pojedinci. Zvala sam ljude da se nađemo u ponedeljak ili utorak i da vidimo šta ćemo. Trenutno ne funkcionišemo, samo smo ljudi koji emotivno doživljavamo ono što niko nikada ne treba. Deca se žale da su tužna, ali da ne plaču. Misle da ako plaču, da će život drugarice koja je u opasnosti, izbaksuzirati. Kako da im objasnite da su oni u šoku? Najveće pitanje trenutno je šta će biti kad oni dođu u školu...", rekla je Mina Zirojević.

(MONDO)