"NE SEĆAM SE KAKO JE BIO OBUČEN, PAMTIM SAMO JEDNU REČENICU"! Potresna ispovest brata ubijenog mladića u Duboni

Pre više od mesec dana, 4. maja, u Duboni i Malom Orašju ubijeno je osam osoba, a ranjeno 14. U selima od tada vlada šok, tišina i strah. Meštani od tada ćute. 

Za kraj razgovora je kazao da ništa ne bi rekao svom bratu - samo bi ga zagrlio kao što je možda trebalo da učini, kako je rekao, svaki put kad su se videli. I Daliborova rođena sestra, Suzana Ranković, ispričala je kakva je bio osoba. "Sećam se da sam jako želela brata i kad sam te dobila postao si moje ispunjenje sna. Znaš, bila sam tvoja zvezda vodilja iako sam ja bila sasvim mala. Čuvala sam te, mazila, pazila, baš onako kako su nas roditelji učili. Učili su nas da volimo, budemo hrabri, pošteni i da uvek pomažemo drugima. Dača je bio najmlađi u našoj ulici, svi su ga voleli i svi su ga pazili. U takvu osobu je odrastao. Imao je veliku volju za život i planove za budućnost. Bio je divan brat i još bolji ujak. Kao sin gledao je da zaštiti i pomogne roditeljima. Bio je dete za primer. Bio je jako vredan. 

Imali smo prelepo detinjstvo i divne roditelje. Eh, da je moglo da traje večno. Naš dan nije mogao da prođe bez tog školskog dvorišta. Sve je palo u vodu. Kad osetim da klonem, zatvorim oči i odem u svoj svet, svet u kome me čekaš i iz kog ne ideš, svet u kojem ću te uvek naći. Tamo ćeš postojati", ispričala je sestra.

U Duboni je ranjen i Jovica Stevanović. "Muž je bio svestan i on je mene pozvao i rekao neko nas je poubijao. Došle su komšije, izvadio je novčanik i rekao: "Evo ti novčanik da žena ima čime da me sahrani. On je ranjen u pluća, otišla mu je plućna maramica, deo plućnog krila, razorena mu je kičmena moždina, u nogu je isto pogođen. Od dole mu se sve oduzelo. Lekari ga šalju na rehabilitaciju i nadaju se da će prohodati, a ako ne, ostaće invalid u kolicima i u krevetu. On plače za svima. Uvek sam tužna, mnogo mi nedostaje. Sve smo delili, dobro i zlo. Bio je veseo. Ćerka mu je trudna i sad, šta", kazala je Slađana Stevanović, supruga ranjenog muškarca.

Predrag Mijailović ranjen je u Duboni. Upucan je u ruku i u prepone. U bolnici se nalazio 12 dana i stalno mu prolazi kroz glavu šta se to desilo. Dragan Pavlović, svedok masakra u Duboni ispričao je šta je video 4. maja. "Bio sam ispred kuće kad je bila pucnjava dole gde su ljudi radili ogradu. Čuo sam ali nisam obraćao pažnju, mislio sam da neko puca ovako. Onda je počela ovde pucnjava (pokazuje na školu), činilo mi se da puca u zemlju. Začuo se neki jauk kod klupice, ja sam se vratio i počeo je tu da puca i video sam automatsku pušku i da puca u njih pojedinično. I dalje ne mogu da verujem da tako nešto može da se desi. Krenuo je burazer da ga zaustavlja i pucao je u njega. Nisam razmišljao o tome da se to dešava. Ja jednostavno nisam odreagovao nikako. Stao sam i gledao zatečen", kazao je svedok masakra za emisiju Exploziv na Tv Prva.

U trenutku pucnjave u školskom dvorištu je bilo sedmoro osoba, prema rečima meštana. Troje je ubijeno, a troje ranjeno. Njih troje nisu stalno dolazili u dvorište, ponekad su svraćali i to veče su svratili. Za njih niko nikad nije imao nijednu ružnu reč da kaže", kazao je Stefan Marković, svedok masakra.

U Malom orašju ubijeno je petoro ljudi. "On je iz Dubone otišao u Orašje, uzeo oružje, otišao za Orašje pucao u njih, pobio ih i krenuo za Dubonu ponovo, pucao na ljude koji su nameštali kapiju, seo u kola i otišao kod nas ispred škole u Duboni i pucao na decu, spraznio je ceo šaržer, čuo je da vrište zamenio šaržer i vratio se da ih izoverava", kazao je Stefan. 

(MONDO)