Dalibor Todorović ubijen je 4. maja u školskom dvorištu u Duboni kod Mladenovca. Njegova sestra, Suzana Ranković, napisala mu je pesmu koju prenosimo u celosti.

  • "Jednoga dana, rekoše mama i tata, imaćeš sine i ti malog brata.
  • Mojoj sreći kraja nije bilo dok mi ga oni ne staviše u krilo.
  • Od tog trena, od tog sata, najviše na svetu volela sam brata. 
  • Bilo je svega i smeha i plača, kroz život naš svuda je bio moj Dača. 
  • Svakoga trena, svakoga sata pored mene je bio moj mali bata. 
  • 4. je maja bilo i nikada se nikome ne ponovilo.
  • Samo tuga, jecaj širi se kroz selo, u svakome se vrši drugarsko opelo. 
  • U svakoj kući je tuga, svako je izgubio da li brata, sina, druga. 
  • Šta je sledeće moja rodna grudo?
  • Sestre su ostale bez brata, ko će njima da otvori vrata?
  • Bio je naš ponos i dika, a sada na zidu stoji samo slika. 
  • I posle 25 godina sreće, sve se desilo jedno tužno veče. 
  • Ja znam da sada svima je tama, nešto se čudno dešava nama. 
  • Mnogo je loše u svetu mom, a posebno kad izgubiš nekog svog. 
  • Vidite ljudi, čuješ li Bože, da narodi jedni ne mogu da se slože. 
  • Jedne noći kasno telefon se čuje, pitaju me:
  • "Šta se u tvom selu zbiva? Ko je taj što puca, i jesu ta deca živa?".
  • Ma živa su, kažem, ko može da puca, za tako nešto u Duboni niko nema srca. 
  • A, onda mi nešto nije dalo mira, pa krenuh u pravcu, u pravcu nemira. 
  • Kad ispred Hitne bilo je 100 lica, oca vidim tamnog, skamenjenog lica. 
  • Pitam gde je Dača, a njegove oči pokazuju tugu. 
  • Prazan pogled njegov traži šansu drugu. 
  • A majčine oči izgubiše sjaj, šta je sve uradio taj prokleti maj. 
  • Ali njeno lice i ta njena tuga jer je izgubila sina, svog najboljeg druga. 
  • Iz mene izlazi bol, plač i tuga jer šansa za život ne postoji druga. 
  • Vrištala sam iz sveg' glasa ali njemu nije bilo spasa. 
  • Žao mi je, moja tugo, što mi nisi poživeo dugo. 
  • I te tvoje 25-te kad su prestao da budeš više dete. 
  • Nisu ti pružile da nastaviš kao momak, sin, brat i drug i zbog nekoliko smrtonosnih hica sad je ostala sam tvoja Mica.
  • Kako sada utešiti oca, kako sada utešiti majku kad ste zajedno bili na rastanku?
  • I dokle god u meni snage ima, mogu slobodno reći to pred svima:
  • Mogu godine i godine proći, ali mi brate u zaborav nećeš poći. 
  • Nadam se da si sada u rajskoj bašti, da je sve mirno i lepo kao u mojoj mašti." 

Daliborova sestra pročitala je pesmu u emisiji Exploziv na TV Prva. Podsetimo, 4. maja u selima Dubona i Malo Orašje ubijeno je osam osoba, a ranjeno 14. Nakon masakra je uhapšen U. B. (20) koji je osumnjičen da je počinio zločin.

(MONDO)