Sestra ubijenog mladića u Duboni napisala je potresnu pesmu.
Dalibor Todorović ubijen je 4. maja u školskom dvorištu u Duboni kod Mladenovca. Njegova sestra, Suzana Ranković, napisala mu je pesmu koju prenosimo u celosti.
- "Jednoga dana, rekoše mama i tata, imaćeš sine i ti malog brata.
- Mojoj sreći kraja nije bilo dok mi ga oni ne staviše u krilo.
- Od tog trena, od tog sata, najviše na svetu volela sam brata.
- Bilo je svega i smeha i plača, kroz život naš svuda je bio moj Dača.
- Svakoga trena, svakoga sata pored mene je bio moj mali bata.
- 4. je maja bilo i nikada se nikome ne ponovilo.
- Samo tuga, jecaj širi se kroz selo, u svakome se vrši drugarsko opelo.
- U svakoj kući je tuga, svako je izgubio da li brata, sina, druga.
- Šta je sledeće moja rodna grudo?
- Sestre su ostale bez brata, ko će njima da otvori vrata?
- Bio je naš ponos i dika, a sada na zidu stoji samo slika.
- I posle 25 godina sreće, sve se desilo jedno tužno veče.
- Ja znam da sada svima je tama, nešto se čudno dešava nama.
- Mnogo je loše u svetu mom, a posebno kad izgubiš nekog svog.
- Vidite ljudi, čuješ li Bože, da narodi jedni ne mogu da se slože.
- Jedne noći kasno telefon se čuje, pitaju me:
- "Šta se u tvom selu zbiva? Ko je taj što puca, i jesu ta deca živa?".
- Ma živa su, kažem, ko može da puca, za tako nešto u Duboni niko nema srca.
- A, onda mi nešto nije dalo mira, pa krenuh u pravcu, u pravcu nemira.
- Kad ispred Hitne bilo je 100 lica, oca vidim tamnog, skamenjenog lica.
- Pitam gde je Dača, a njegove oči pokazuju tugu.
- Prazan pogled njegov traži šansu drugu.
- A majčine oči izgubiše sjaj, šta je sve uradio taj prokleti maj.
- Ali njeno lice i ta njena tuga jer je izgubila sina, svog najboljeg druga.
- Iz mene izlazi bol, plač i tuga jer šansa za život ne postoji druga.
- Vrištala sam iz sveg' glasa ali njemu nije bilo spasa.
- Žao mi je, moja tugo, što mi nisi poživeo dugo.
- I te tvoje 25-te kad su prestao da budeš više dete.
- Nisu ti pružile da nastaviš kao momak, sin, brat i drug i zbog nekoliko smrtonosnih hica sad je ostala sam tvoja Mica.
- Kako sada utešiti oca, kako sada utešiti majku kad ste zajedno bili na rastanku?
- I dokle god u meni snage ima, mogu slobodno reći to pred svima:
- Mogu godine i godine proći, ali mi brate u zaborav nećeš poći.
- Nadam se da si sada u rajskoj bašti, da je sve mirno i lepo kao u mojoj mašti."
Daliborova sestra pročitala je pesmu u emisiji Exploziv na TV Prva. Podsetimo, 4. maja u selima Dubona i Malo Orašje ubijeno je osam osoba, a ranjeno 14. Nakon masakra je uhapšen U. B. (20) koji je osumnjičen da je počinio zločin.
(MONDO)