Čume je bio prvi svedok saradnik! Zemunci hteli da ga ubiju, žena ga trovala, a on "pevao" o njihovim tajnama!

Ljubiša Buha (60), javnosti poznatiji kao Čume, koga u seriji "Sablja" igra poznati glumac Ljubiša Milišić, u žižu javnosti dospeo je telefonskim uključenjem kojim se javio televiziji B92, kada je naveo da je spreman da svedoči za sve zločine koje su počinili ljudi u vrhu tadašnje kriminalne lestvice. 

Bavili su se trgovinom narkotika, švercom duvana i benzina, ubistvima, iznudama, otmicama, oduzimanjem motornih vozila i vraćanjem ukradenih automobila za novac. Najpoznatiji su po krađi i trgovini ukradenih automobila. Smatrali su ih "gospodarima auto mafije Balkana". Međutim, u jednom trenutku dolazi do razlaza i Spasojević se osamostaljuje i formira takozvani "zemunski klan".

Raskol u podzemlju

Najveći i najkrvaviji raskol u podzemlju dogodio se cepanjem "surčinskog klana" čiji je vođa bio Ljubiša Buha Čume. Njegovi dotadašnji vojnici Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum odmetnuli su se od njega i napravili "zemunski klan", koji je munjevito preuzeo primat u trgovini drogom, a to je obeleženo kravom eliminacijom konkurencije na beogradskim ulicama. Takozvani "zemunski klan" nastao je u beogradskoj opštini Zemun, a ova organizacija je u narednom periodu postala toliko moćna, da su imali ogroman uticaj ne samo na dešavanja u svetu kriminala, već i na procese u političkom životu Srbije.  

Klan je u početku imao dva člana, to su bili Dušan Spasojević zvani "Šiptar" i Mile Luković zvani "Kum". Klan se u početku bavio sitnim kriminalom krađom automobila i prodajom narkotika. Moć klana je iz dana u dan rasla, povezanost policije i kriminalne grupe je funkcionisala jako uspešno. Poznanstvo sa Miloradom Ulemekom Legijom je "zemunskom klanu" dalo još veći autoritet i moć. Glavni član "zemunskog klana" je novac delio članovima u zavisnosti od toga koliko je ko doprineo uspešnosti operacije.

Navodno, do cepanja "surčinskog klana" došlo je početkom 2001. godine, kada je Čume okupio jezgro svoje kriminalne grupe i saopštio im da posle rušenja Miloševića, u kome je ova ekipa učestvovala na strani demokrata, neće se više baviti kriminalom, nego će sav svoj novac legalizovati kroz privatizacije.

Čume im je objašnjavao koji će poslovi biti najunosniji, i u kojim bi privatizacijama trebalo učestvovati, navodeći, između ostalog, i kupovinu poljoprivrednog zemljišta i stočarskih zadruga. Kruži priča da je Mile Luković Kum tada pobesneo i odbrusio Čumetu: "Mi da ti čuvamo krave, nećemo!"

Čume, je prema svim policijskim saznanjima, nesumnjivo bio prava odskočna daska Spasojevićeve družine: "Postojao je samo jedan mafijaški bos, a to svakako do 2000. nije bio Spasojević. Postojao je samo jedan važan kriminalni centar, ne Zemun, nego Surčin. Postojao je samo jedan čovek koji je povezivao kriminalce, privrednike, policajce, sudije i političare, a to je bio Čume. To su znali svi u ovoj zemlji, ali su se pravili blesavi", govorili su o Čumetu.

Spasojević i Kum odbili su da se legalizuju, napravili su svoje tvrđave u Šilerovoj u Zemunu, i zajedno sa Miloradom Ulemekom Legijom, komandantom JSO, krenuli u obračune sa "surčincima" koje je Ljubiša Buha samo pukom igrom sudbine preživeo. 

Svojim podređenima Spasojević je određivao zaduženja na dnevnom nivou, praktično su imali radno vreme, a između ostalog im je zabranjivao da odlaze s porodicom na more, da najbližima poklanjaju skupe poklone, neprestano ih je nadzirao, kontrolisao kontakte, međusobno ih svađao, pretio im, surovo ih kažnjavao. 

Prema svedočenju članova klana, od 1996. godine Spasojević je s najbližim članovima bande svakodnevno dolazio u Čumetovu "Kotobanju" u Surčinu. Tokom vremena Spasojević je preuzeo sve kriminalne kontakte koje je Čume imao i zadržao ih za sebe.

Neposredno pred objavljivanje međusobnog rata krajem 2002. godine, Spasojević je od Buhe već preoteo i veze u pravosuđu, policiji i politici. Krijući se u Slovačkoj posle pokušaja Legije i Spasojevića da ga likvidiraju, Čume, u neverici zbog svega što mu se događa, pred policajcima kojima daje iskaz često ponavlja: "Ja sam njima sve učinio, sve sam im obezbedio, sve sam im u životu dao. Da se okrenu protiv mene?!".  Bila je to Čumetova rečenica koja je verovarno bila i okidač za kobno uključenje u televizijski program i dve što je dalje pratilo njegova svedočenja.

U tom uključenju spominje se i poternica koja je raspisana za njegovom ženom Ljiljanom Buhom, iako je nastojao da je zaštiti, nije mu bilo uzvraćeno istom merom.

Otrovala ga Lljiljana Buha?

Maja 2002. godine Čume je primljen na VMA bez svesti i pulsa, sa srčanim zastojem koji je toliko dugo trajao, da je proglašen medicinskim fenomenom. Bio je otrovan i klinički mrtav, međutim, posle reanimacije vratio se u život, a ustanovljeno je da su njegovu tadašnju suprugu Ljiljanu pripadnici "zemunskog klana" ucenjivali, te da ga je ona trovala.

Ljiljana Buha oslobođena je 2014. godine u Višem sudu u Beogradu optužbi da je pokušala da ubije nekadašnjeg muža. Njoj se na teret stavljalo da je 2002. godine, po nalogu vođe nekadašnjeg "zemunskog klana" Buhi u piće sipala nepoznatu supstancu, u nameri da ga otruje. Sud je, međutim, tada utvrdio da takve optužbe nisu dokazane. 

"Nema dokaza da ste izvršili to krivično delo", rekla je sudija Slavica NIkolić 2014. godine i objasnila da nije utvrđeno da je Ljiljana Buha mužu sipala otrov u piće, jer je u njegovoj krvi tada pronađen sam lek koji nema tako opasno dejstvo.

Pokušan prvi atentat

Na Buhu je 3. avgusta 2002. godine u dvorištu firme "Komgrap - Dinara" pokušan atentat, kada je ubijen njegov telohranitelj Ivica Nikolić, a Čume je opet imao sreće jer se napadaču, koji ga je držao na nišanu, u trenutku kad je hteo da ga likvidira, zaglavio metak u cevi.

Krajem te godine, u decembru 2002.godine Čumetovo preduzeće za asfaltiranje puteva "Difens roud" dignuto je u vazduh, u trenutku kad je on došao u sedište firme. "Difens roud" dignut je u vazduh sa 33 kilograma plastičnog eksploziva. Ubistvo Buhe su planirali Dušan Spasojević i Milorad Ulemek Legija.

Pokušaj likvidacije u Ankari

Čume se krajem janura 2003. godine pojavio u ambasadi Srbije i Crne Gore u Ankari. Prethodno je na bizaran način preživeo pokušaj likvidacije u Istanbulu u režiji njegovog dojučerašnjeg najbližeg saradnika Dejana Milenkovića, zvanog Bagzi, koji je takođe kasnije svedočio protiv "zemunskog klana".

Turski rum servis je uvek kasnio, a tog jutra je čuo kucanje na vratima prilično brzo u odnosu na prethodne dane. Čume je u momentu shvatio da je pred vratima neko drugi, a ne konobar. Odmah se dao u beg. Bio je u pravu, jer je na vratima njegove sobe stajao Bagzi. Dokopao se automobila i odvezao se do Ankare gde je nasilno upao u našu ambasadu i tražio da ga zaštite.

Buhi je glavu spasao instinkt. Danima je boravio u tom hotelu i svakog jutra je imao mali ritual. Ustajao je u isto vreme, tuširao se i potom naručivao da mu donesu doručak u sobu. Kad je posluga u sobu koja uvek kasni stigla pre vremena, Čumetu je bilo jasno da mora da beži.

Prve zvanične iskaze kao potencijalni svedok saradnik Buha je tužilaštvu dao upravo u Slovačkoj. Specijalni tužilac za borbu protiv organizovanog kriminala Jovan Prijić je išao u Slovačku da sasluša Buhu. U dva sata ujutru 11. marta 2003. godine, tužilac se vratio u Srbiju sa potpisanim iskazom Ljubiše Buhe Čumeta.

Status zaštićenog svedoka

Početkom 2003. policija upada u Tržni centar "Kotobanja" u Surčinu, sedište Buhinog klana. Policija u lokalima, čiji su vlasnici 12 osoba, među njima i Buha, pronalazi drogu, oružje i sistem interne televizije. Posle ovog upada, Ljubiša Buha javno progovara o zločinima Zemunaca i kriminalnim aktivnostima u beogradskom podzemlju. Pokušao je preko medija da se oglasi sa svojom verzijom istine.

Buha je imao sve uslove da dobije status zaštićenog svedoka, jer je veoma značajan i njegova uloga u razotkrivanju zlodela Zemunaca.

Lideri "zemunskog" klana Milorad Luković-Legija, Dušan Spasojević-Šiptar i Mile Luković-Kum, kada su čuli da je Buha zaštićeni svedok, raspisali su za njim poternicu u kriminalnim krugovima. Za živog ili mrtvog Čumeta su nudili 1.000.000, a na međunarodnoj poternici Surčinac je vredeo 5.000.000 evra.

Ali, ova akcija Zemunaca nije uspela, pa su Čumeta pokušali da diskredituju na sve načine. Lansirali su priče o njegovim kriminalnim aferama, a čak su govorili da ide u Hag da svedoči protiv Legije. Nakon svega, Čume je označen kao "cinkaroš", a to i nije najgora titula koja mu je dodeljena. Ipak, od onoga što beogradsko podzemlje pamti ostaje mnogo više od toga.

On je 19. aprila 2004. godine, kada se pojavio na sudu kao svedok saradnik, zahtevao da javnost bude isključena. Koliko je poznato govorio je o ubistvima, otmicama i trgovini narkoticima "zemunskog klana", dok o samom ubistvu premijera Đinđića nije "mnogo znao" , jer je u to vreme već bio u sukobu sa Zemuncima.

BONUS VIDEO: