Na današnji dan, pre 26 godina, na Ibarskoj magistrali, između Lazarevca i Beograda izvršen je atentat u kojem su ubijena četvorica funkcionera Srpskog pokreta obnove (SPO).
Kolona u kojoj je putovao Drašković kretala se iz Beograda prema Ravnoj gori, a u zasedi, uvulkanizerskoj radionici u Lipovici, čekao je kamion "mercedes", posebno ojačan i pripremljen za sudar, za upravljačem je bio Nenad Ilić, pripadnik JSO.
Kompozicija kolone bila je sledeća: u prvom vozilu bio je džip u kome se nalazila Danica Drašković, supruga vođe SPO, drugo vozilo bio je Audi 8 kojim je vozio Veselin Bošković, brat Danice, a na suvozačkom mestu bio je Vuk Drašković; u trećem vozilu, BMW-u, nalazila se njegova dugogodišnja pratnja i telohranitelji, Zvonko Osmajlić, Dragan Vušurović i Vučko Rakočević.
Nenad Ilić, vozač kamiona "mercedes" i pripadnik JSO, najpre je propustio prvi automobil u koloni, u kojem se nalazila Danica Drašković. Zatim je naglo skrenuo u suprotnu traku i direktno se uputio ka drugom vozilu, "audiju" u kojem su bili Veselin Bošković i Vuk Drašković, koji je bio glavna meta atentata.
Bošković je u poslednjem trenutku instinktivno reagovao i pokušao da izbegne sudar, skrenuvši vozilo, ali je udarac bio neizbežan. Kamion je silovito udario u "audi", koji je sleteo s puta i prevrnuo se više puta. Bošković je tim manevrom spasao život svom šuraku, ali ne i sebi, ostao je na mestu mrtav. Obdukcijom je utvrđeno da mu je vrat polomljen usled siline udara.
Treće vozilo iz kolone, "BMW" u kojem su bili Draškovićevi telohranitelji, Zvonko Osmajlić, Dragan Vušurović i Vučko Rakočević, zakucalo se u kamion i momentalno se zapalilo. Sva trojica su poginula na licu mesta, a njihova tela su izgorela zajedno sa vozilom.
Vuk Drašković je, gotovo neverovatno, prošao samo s lakšim povredama.
Godinu dana kasnije, preživeće još jedan pokušaj atentata, ovog puta u Budvi, kada je, ponovo, samo lakše povređen.
Istraga koja je sprovedena posle političkih promena u oktobru 2000. godine utvrdila je da su atentat izveli pripadnici Jedinice za specijalne operacije (JSO), poznatije kao “crvene beretke”. Sudskim postupkom dokazano je da su akciju organizovali tadašnji komandant JSO Milorad Ulemek Legija i načelnik Državne bezbednosti Radomir Marković, a među osuđenima su bili i njihovi saradnici iz jedinice.
Presude su izricane u više navrata, kroz ponovljena suđenja, Marković i Ulemek osuđeni su na po 40 godina zatvora, a ostali učesnici u atentatu dobili su višdecenijske zatvorske kazne.
Motiv atentata dovodio se u vezu sa političkom ulogom SPO-a krajem devedesetih godina i aktivnostima Vuka Draškovića, koji je tada bio jedan od najistaknutijih opozicionih lidera režimu Slobodana Miloševića. Atentat na Ibarskoj magistrali predstavljao je pokušaj likvidacije Draškovića i pokazao da su državne bezbednosne strukture korišćene za političko nasilje.
Ovaj zločin ostao je jedno od najznačajnijih političkih ubistava u savremenoj istoriji Srbije, a 3. oktobar se obeležava kao dan sećanja na četvoricu ubijenih članova Srpskog pokreta obnove.
BONUS VIDEO:
· Reaguj