Doktor Aleksandar Stijačić, lekar beogradske Hitne pomoći, svedočio je za Kurir o dva masakra koja su potresla Srbiju u maju 2023. godine, tragedije koje su se dogodile 3. i 4. maja, a koje nikada nećemo zaboraviti.
Samo dan posle masakra u OŠ "Vladislav Ribnikar" na Vračaru, dogodilo se masovno ubistvo u selima Dubona i Malo Orašje, kod Mladenovca i Smedereva u kom je ubijeno još devet mladih ljudi i još 12 njih ranjeno. Aleksandar je 3. maja bio na terenu sa ekipom Hitne pomoći u školi, a 4. je izašao na teren zbog pucnjave u Duboni i malom Orašju.
"Došao sam u smenu u sedam popodne, u bazi je vladala neka čudna tišina, jer smo mi nekako drugačije radno okruženje, kod nas je posao pod adrenalinom iako ga radimo profesionalno. Pričali smo o prethodnom danu. Negde oko ponoći dobijamo poziv, svi saniteti da dođu hitno u Mladenovac jer se desila još jedna pucnjava - prisetio se tada te druge kobne noći, 4. maja, kada je pomahnitali ubica Uroš Blažić (23) iz Dubone ubio devet svojih vršnjaka, dok je njih 12 ranio.
Verujete, mislio sam da se neko šali sa nama. Masovna pucnjava, opet mladi mrtvi i ranjeni. "O Bože", pomislim: "Da li je moguće?". Spremimo se i krenemo put Mladenovca, naše kolege iz tog grada i Smedereva skoro su već odradili posao i pobrinuli se za povređene", priseća se on i dodaje:
"Idemo nekim putem kroz šumu, znate kakva je Šumadija, brdovita, stižemo u Malo Orašje i zatičemo inspektora koji je radio prethodne večeri i zajedno konstatujemo da ne verujemo šta nas je zadesilo.
Scene koje je video sa svojim timom i ove noći, takođe, su ga potresle. Smrt je bila svuda oko njih.
Zamislite, vidim oca koji u tom mraku, vatra jedva gori, on drži sina koji je pogođen kalašnjikovim u glavu i govori mu: "'Ajde sine, 'ajde sine moj, idemo kući." To ne može ni da se opiše. Scene u susednom selu Dubona isto su bile jezive. Mi smo bili ekipa koja je konstatovala smrt, jer su kolege prevezle sve povređene. Tu se naš posao i završio."
Stijačić navodi i da je tokom ovog izlaska na teren "opet zaboravio" da brine o bezbednosti.
"Usput saznajemo da je ubica tu negde, da nije uhapšen, a kasnije shvatamo da je on zapravo video nas pod rotacijama i sklonio se u stranu, a kada smo prošli on je nastavio svoju putanju. Kada smo se vraćali u bazu bili smo svesni da opasnost postoji, tek tada, onako iskreno, uplašeni jurili smo sanitetom samo da se dočepamo auto-puta. Bukvalno, vozili smo na dva točka, a kada smo stigli u bazu, shvatili smo da je postojala opasnost da i ovaj ubica ispali vatru na nas", kaže doktor i dodaje da je nakon ovakvog dana otišao u svoju vikendicu kod Uba gde puni baterije sa porodicom i prijateljima.
"Naš posao je posao bez emocija, mi prvi stižemo na teren i od nas zavisi da li možemo da vam pomognemo ili ne. Naš rad se odmah vidi i zato ja volim ovaj posao. Nije svako za službu kao što je Hitna pomoć, to ili voliš ili ne možeš da radiš, trećeg nema. Ja sam neko kome je to u krvi", poručuje doktor Stijačić.
Preživeo masakr
Podsetimo, u Duboni i Malom Orašju obeležen je trogodišnji pomen žrtvama stradalim u masovnom ubistvu, a za Kurir je govorio Nemanja Ilić, fudbaler kog je Uroš Blažić ranio u nogu.
Nemanja je preživeo masakr, ali je skoro tri godine bio gotovo prikovan za krevet. Posledice su i dalje prisutne, oporavak i dalje traje.
"Oporavak ide dosta dobro s obzirom na to kakve su povrede, sada sam okej. Što se tiče same povrede, noga je sada dobro, ali s obzirom na to da sam ležao nekih godinu i po dana u krevetu, koleno je ostalo ukočeno i zaleđeno, tako da ne mogu da ga savijem", kaže Nemanja i dodaje:
"Na noge sam samostalno uspeo da stanem posle nekih 4 meseca."
Kada je reč o kobnoj večeri, Nemanja kaže da se trudi da što manje razmišlja o tome.
"Razmišljam često o tome šta sam preživeo, ali želim da to razmišljanje svedem na neki minimum. Sećam se dosta toga od te večeri i svestan sam šta se dogodilo, ali trudim se da ne razmišljam previše o tome..."
Ilić je danas otpočeo memorijalnu utakmicu u Malom Orašju. Njegovim šutom, simbolično, počeo je meč. Inače, Nemanja zbog povrede nije igrao utakmicu, već ju je samo simbolično otvorio.
Inače, Nemanja je kritične noći pozvao oca na telefon i rekao: "Tata, dođi po mene, umirem". Njegov otac svedočio je u tužilaštvu, gde je ispričao kako je saznao za pucnjavu, kao i šta se te večeri dešavalo.
"Moj sin je otišao u večernjim satima sa svojim društvom kod spomenika. Namera im je bila da se okupe i da proslave Đurđevdan ranije, zbog nastupajućih dana žalosti. Bio sam kod kuće, kada me je u 22.36 sati pozvao sin i rekao: "Tata, dođi po mene, umirem", rekao je tada Nemanjin otac.
Podsetimo,Uroš Blažić je 4. maja 2023. godine u selima Dubona i Malo orašje ubio devetoro mladih ljudi, a ranio njih 12. Nemanja Ilić je jedan od njih. Uspeo je da peživi hice pomahnitalog ubice, ali su posedice ostale. Ožiljci su ne samo na telu, već i na duši.
BONUS VIDEO:
(Kurir/MONDO)
· Reaguj