Pre dve godine u emisiji "Crna hronika" pred kamere je prvi put nakon decenija stao Predrag Peđa Vladošić, jedan od aktera kultnog dokumentarca "Vidimo se u čitulji", koji je obeležio burne devedesete godine u Srbiji.
U razgovoru je otkrio kako se sasvim slučajno našao u filmu, atmosferi koja je tada vladala među mladima, atentatu koji je preživeo, ali i o ubistvu svog brata od tetke Mihajla Divca, čije ime je godinama bilo predmet brojnih kontroverzi i spekulacija.
Predrag Peđa Vladošić je tom prilikom ispričao da nije planirao da učestvuje u dokumentarcu, već da se sve dogodilo spontano nakon poziva pokojnog brata.
"Tog dana me je brat pozvao da dođem u klub kod njegovih prijatelja sa Zvezdare. Kada sam stigao, video sam kamere i tek tada shvatio da će se snimati film. Nisam planirao da učestvujem, sve se dogodilo potpuno spontano i slučajno", prisetio se Vladošić.
"Bilo je mnogo narkotika, oružja..."
Govoreći o atmosferi koja je vladala među mladima tokom devedesetih godina, rekao je da su to bila potpuno drugačija vremena od današnjih.
"Mnogi su tada nosili oružje i bavili se stvarima koje danas deluju nezamislivo. Bilo je mnogo narkotika, mnogo loših uticaja, a veoma malo mladih koji su se bavili sportom. Danas su okolnosti drugačije i mislim da je mladima mnogo lakše da pronađu pravi put", rekao je.
Jedan od najpotresnijih delova razgovora odnosio se na napad na stan u kojem je živeo sa Mihajlom Divcem. Kako je tada tvrdio, meta napada bio je upravo on.
"Kada sam se vraćao kući, primetio sam da je neko namerno ugasio svetlo na spratu. Ugledao sam maskiranog čoveka sa automatskim oružjem i odmah utrčao u stan da upozorim brata", rekao je on i dodao:
"Ubrzo su počeli pucnji, a zatim je bačena i bomba. Naše majke su tom prilikom zadobile povrede od gelera. Sećam se da je napadač vikao: 'Policija, predajte se', ali ja nisam imao nameru da se predam. Uzvratio sam vatru, nakon čega je pobegao", ispričao je Vladošić.
On tvrdi da je nekoliko nedelja kasnije slučajno sreo čoveka koji je, kako kaže, priznao da je učestvovao u napadu.
"Prišao mi je i rekao da me poznaje. U razgovoru je priznao da je upravo on bacio bombu na naš stan. Rekao mi je da je za to dobio malu količinu novca i drogu od jednog čoveka iz beogradskog podzemlja. To mi je samo potvrdilo koliko su tada ljudski životi malo vredeli pojedinima", naveo je on.
Ubistvo Mihajla Divca
U istom gostovanju govorio je i o ubistvu Mihajla Divca 1995. godine ispred hotela "Putnik", detaljno opisujući poslednje sate koje je proveo sa bratom. Ispričao je da je tog jutra trebalo da pruže podršku prijatelju koji je imao zakazan bokserski meč, ali da se situacija ubrzo pretvorila u tragediju.
"Moj brat se družio sa Kizom Manojlovićem sa Zvezdare, bokserom, on je trebalo da ima meč tog dana. Dan pre meča, brat me je pozvao i rekao da njegov drug Kiza ima problem sa nekim ljudima. On je trebao da ima meč sa Rusom, a i neka druga ekipa je trebala da ima meč sa njim. Mihajlo me je pozvao da idem sa njim", započeo je Vladošić i dodao:
"Rekao je da se taj meč održava ujutru u 8 sati i da treba da se pojavimo ispred tog hotela 'Putnik'. Rekao je da povedem dva do tri druga i da će to on isto uraditi. Međutim, moj brat je imao poternicu u tom trenutku i ne znam kako je iko mogao da ga pozove da dođe na to mesto gde je bilo mnogo policije", rekao je Vladošić i nastavio:
"Tada u osam sati je trebalo da bude neko merenje i pošto nije došla ta druga ekipa od njih sedam do osam, a mi smo došli, rečeno nam je da mi odemo nešto da doručkujemo pa da se vratimo oko 10 sati jer je tada počinjao meč. Pošto je on imao poternicu, hteo sam njega da stavim u kola i da ga odvedem u restoran 'Sunce' u blok 45. On je ušao u kola, međutim, Kiza ga je izveo da bi bio uz njega jer mu je najbolji drugar. Mihajlo mi je rekao da dolazi za 30 minuta samo da vidi šta će biti sa drugarom", istakao je tada Vladošić:
"Posle nekih sat vremena dobio sam poruku na pejdžer 'brat ti je upucan'. Ja sam sa svojim drugom Goranom otišao do hotela i video beli ambulantni auto. U tom trenutku nisam ni pretpostavljao da je moj brat mrtav. Prošao sam pored kola i video beli čaršaf. NIsam konstatovao dok nisam video njegove patike, sklonio sam potom čaršaf i video da je on ubijen", rekao je Vladošić.
Vladošić je istakao da njegov brat nije bio osoba kakvom su ga pojedini predstavljali.
"O njemu su se godinama širile razne priče, ali moj brat nije bio čovek kakvim su ga opisivali. Bio je sportista, kulturan i vaspitan čovek. Branio je za IMT, bio je izuzetno talentovan golman i čak je postojala mogućnost da zaigra za Partizan. Mnogi su kasnije pokušavali da od njega naprave nešto što nije bio", rekao je Vladošić.
Odbacio je i tvrdnje da je njegov brat učestvovao u ratovima ili bio pripadnik specijalnih vojnih jedinica.
"Kategorički tvrdim da nikada nije bio pripadnik 63. padobranske brigade, niti bilo kakvih paravojnih formacija. Živeli smo zajedno, bili smo veoma bliski i sigurno bih znao da je tako nešto postojalo. Te priče jednostavno nisu tačne", dodao je.
"Prijatelji su ga ostavili"
Govoreći o ubistvu svog brata, Vladošić je rekao da ga najviše boli činjenica da su ga ljudi koje je smatrao prijateljima ostavili nakon pucnjave.
"Oni koji su ga tog jutra pozvali da im pomogne napustili su lice mesta kada je ranjen. To mnogo govori o ljudima kojima je verovao. Ja nikada ne bih ostavio ni nepoznatog čoveka u takvoj situaciji, a kamoli nekoga koga smatram prijateljem", rekao je.
Na kraju razgovora poslao je poruku mladim generacijama koje i danas idealizuju devedesete godine i likove iz filma "Vidimo se u čitulji".
"Mladima bih poručio da se bave sportom i da iskoriste mogućnosti koje danas imaju. Mi smo trenirali napolju, u lošim uslovima, dok danas postoje moderne hale i mnogo više prilika za uspeh. Iskreno verujem da bih i ja bio potpuno drugačiji čovek da sam odrastao u ovakvim okolnostima. Sport je najbolji put za mlade ljude i jedina prava alternativa svemu onome što smo mi tada prolazili", zaključio je Vladošić.
BONUS VIDEO:
(Kurir/Mondo)
