Danas su pred Višim sudom u Beogradu osuđeni Vladimir i Miljana Kecmanović, roditelji dečaka ubice koji je 3. maja 2023. godine počinio masakr u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” na Vračaru u Beogradu u kom je ubijeno 10 osoba - devet učenika i školski čuvar Dragan Vlahović. Vladimir je osuđen na 14 godina i šest meseci zatvora, dok je Miljana osuđena na dve godine i 11 meseci zatvora, a za "RTS" su govorili nakon presude Kecmanovićima Suzana Čikić, majka ubijenog dečaka Andrije Čikića, advokat porodica stradalih Ognjen Božović, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić i psiholog Zorana Filipović.
"Po našem zakonu, iz krivično-pravne oblasti koji se bavi maloletnim počiniocima krivičnih dela, lice koje u vreme izvršenja dela nema tih 14 godina se smatra detetom. U ovom slučaju je to težak zločin životno gledano, ali se to formalno ne smatra kao krivično već kao delo koje je protivpravno i propisano kao krivično delo.
Dečak ubica može biti lišen slobode do kraja života, odnosno može da bude dokle god postoji opasno stanje i neka vrsta, pretpostavljam, duševne bolesti kod njega. Teorijski može da se desi da dečak ubica izađe na slobodu.
Teško je to zamisliti, da osoba koja ubije 10 osobai rani šest osoba, odjednom ozdravi od takvog stanja. Sa druge strane, sad se razmišlja o smanjivanju granice krivične odgovornosti koja je trenutno na 14 godina.
Znate kako, da je imao 16 godina a ne 18, najteža moguća kazna je nekada bila 10 godina maloletničkog zatvora što je malo i neadekvatna kazna za ovako nešto, pod uslovom da je uračunljiv.
I ovako i onako bi završio u duševnoj bolnici. Pravno gledano, on ima status oštećenog, on je taj koji je zapušten, on je zakonski oštećen u odnosu na roditelje iako je ubica", objasnio je profesor Škulić.
Na njegove reči nadovezao se advokat Božović. Govorio je o mogućnosti izlaska dečaka ubice na slobodu, objasnio je pod kojim posebnim uslovima i okolnosti bi to moglo da se dogodi iako je malo verovatno da će se to dogoditi.
"Jasno je da lice u mentalnoj instituciji može tu da bude uz svoj lični pristanak, ali može i bez njega uz nalog suda u posebnim okolnostima. Ne vidim da postoje stručnjaci ili doktori koji bi rekli da on nije opasan po društvo jer je učinio to što je učinio.
A i ako se bude postavilo pitanje njegovog izlaska, to bi bilo pod sudskom kontrolom, moraće da se uradi veštačenje uz kontrolu. Ne samo i iz te institucije tj. klinike, već i kroz sud koji će rezultirati time da li bi on tamo trebalo da ostane", pojasnio je Božović.
Dečak ubica: Hoću da ih ubijem što više
Suzana Čikić je potom otkrila deo svog razgovora sa dečakom ubicom. Ispitivala ga je o spisku za odstrel i motivima za masakr, a dečak ubica nije imao odgovore na mnoga njena pitanja.
"Pitala sam mnogo toga maloletnog ubicu. Pitala sam ga zbog čega je to učinio, a on nije umeo da objasni.
Pitala sam ga na osnovu čega je pravio spisak dece za odstrel. Na to je rekao da je spisak pravio na osnovu toga na koje dete je 'okej' pucati.
Pitala sam ga onda zašto je mislio da je 'okej' da puca u bilo koga, on je takođe rekao da ne ume da objasni. Iskoristiću priliku da prokomentarišem ono što je šira javnost imala priliku da čuje danas na suđenju, a to je njegov doživljaj neprihvaćenosti.
On realno nije bio neprihvaćen u VII-2, to su rekli sami i njegovi roditelji. On je izlazio sa drugarima iz VII-2, on je razmenjivao 'Vajber' poruke, pomagali su mu kada nije bio u školi da dobije zadatke koje su radili...
Neki dečaci su ga odatle smatrali čak najboljim drugom. Ono što sam ga takođe pitala jeste šta misli o dečacima koji su mu dolazili u kuću da ga posećuju.
On je rekao 'ništa posebno. Na pitanje kakvi su mu oni drugovi, odgovorio je 'ništa naročito', a na pitanje 'Da li znaš da su oni mislili da si ti njima najbolji drug?', rekao je da to nije znao i u njih je pucao.
Jedan od tih dečaka je sada na lečenju, van Srbije je, dok je drugi pukim slučajem ostao živ. Ispričao je da je tog jutra namerno zakasnio u školu kako bi bio siguran da su svi oni unutra, a ono što je stravično jeste da je u jednom trenutku rešio da odustane od svog spiska za odstrel kako bi ih ubio što više.
Na jednom od ročišta sam pokazala malo razumevanja za njega u želji da shvatim šta se sa njim desilo tog dana. Na to mi je on dao odgovore o odnosima sa njegovim roditeljima, o tome kako je doživljavao pritiske majke koja je insistirala da bude najbolji, a on je govorio da ne može da bude najbolji i odustao je od toga i da to što je ona bila tako zahtevna i oštra prema njemu imalo uticaj na njega zbog toga što je uradio tog 3. maja.
Ono što je meni šokantno jeste da je on u jednom trenutku rekao da je on mislio da će biti, na neki način, kažnjen i zatvoren na neko vreme, ali da je uprkos tome hteo da izvrši ovo delo prihvatajući posledice, ali i želeći da bude zatvoren jer je hteo da pobegne od svih i od svoje porodice. On je želeo da ode u zatvor, to mu je bilo draže od njegove porodice.
Tako da ne možemo da pričamo o ljubavi i toplini. Ni jedno dete ne beži od porodice u kojoj vladaju ljubav, toplina i razumevanje", objasnila je Suzana Čikić drhtavim glasom prisećajući se razgovora sa dečakom ubicom.
BONUS VIDEO:
