Apelacioni sud u Beogradu po drugi put u ovom mesecu ukinuo je rešenje Specijalnog suda kojim je ponovo produžen pritvor dvojici bivših pripadnika DB Milanu Radonjiću i Ratku Romiću.
Tom odlukom prvostepenom sudu je naloženo da ponovo odluči o pritvoru Radonjiću i Romiću u kojem su od 13. januara ove godine i jasno navede zbog čega smatra da oni moraju da budu u pritvoru "zbog uzmemirenja javnosti", s obzirom na protok vremena od 15 godina od izvršneja krivičnog dela za koje se sumnjiče.
Apelacioni sud je usvojio žalbe odbrane jer smatra da se njima osnovano ukazuje da je prvostepeno rešenje doneto uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka, budući da odlučnim činjenicama za tu odluku nedostaju jasni razlozi, rekla je Tanjugu portparol tog suda Mirjana Piljić.
U toku je dopuna istrage protiv Radonjića, Romića, kao i tadašnjeg načelnika Resora DB Radomira Markovića i pripadnika rezervnog sastava tog resora Miroslava Kuraka zbog ubistva Ćuruvije koju sprovodi Tužilaštvo za organizovani kriminal. Svi su optuženi za krivično delo teško ubistvo. Marković se tereti da je to delo izvršio u podstrekavanju, a ostali su optuženi kao saizvršioci. Marković je u zatvoru u Požarevcu na izdržavanju kazne zatvora od 40 godina, a Kurak nije dostupan pravosudnim organima i za njim je raspisana međunarodna poternica.
U rešenju o produženju pritvora nisu dati jasni razlozi zbog čega su način izvršenja krivičnog dela i težina posledice u ovom trenutku takvog intenziteta i kvaliteta da mogu da ugroze pravično i nesmetano vođenje krivičnog postupka, s obzirom na značajnu vremensku distancu od 15 godina od izvršenja dela, smatra Apelacioni sud, rekla je Piljić.
Apelacioni sud je dalje zaključio da, iako je prvostepeni sud pravilno dao karakter odlučnih činjenica - svojstvu i profesiji oštećenog sada pokojnog Ćuruvije i okrivljenih pripadnika DB-a, one ne mogu automatski voditi zaključku da bi uznemirenje javnosti u ovom trenutku nastalo puštanjem okrivljenih na slobodu, upravo zbog vremenske distance i činjenice da su se društveno-političke prilike u državi u mnogome izmenile od 1999. godine - kada je posledica krivičnog dela imala devastirajući uticaj na demokratsku javnost.
Takođe, ne može se automatski iz toga zaključiti ni kako bi odbrana sa slobode rezultirala ugrozavanjem nesmetanog i pravičnog vođenja krivičnog postupka, koje zahteva meru prtivora, kao najtežu od mera koje se izriču u tom cilju, bez utvrđivanja činjenica koje bi na jasan i nedvosmislen način opravdale ovaj zaključak, navodi Apelacioni sud.
U odluci se dodaje i da je nejasan zaključak prvosteneog suda da postoji osnovana sumnja da je krivično delo izvršeno na mestu gde se nalazi veći broj ljudi, kojom prilikom je doveden u opasnost život slučajnih prolaznika, imajući u vidu činjenicni opis dela iz optužnice.
Zbog protesta advokata, istražne radnje u kojima je neophodno prisustvo branioca ne mogu da se sprovedu, a ne mogu da se održe ni suđenja.