Kada bi neko pokušao da se seti i nabroji sve žestoke momke koji su uticali na život u Beogradu tokom devedesetih godina prošlog veka, ali i izgubili život u istom periodu, teško da bi mogao da se seti svih.
Krvava ubistva su se nizala, a po rečima nekadašnjeg jugoslovenskog funkcionera, "Beograd je tih godina ličio na Alžir".
Jedan od ljudi koji su obeležili poslednju deceniju 20. veka bio je i Dragan Ugarković Ugar.
Njegovi prijatelji su neretko umeli da ističu kako je njegova karijera bila krvava ali i uspešna. Imao je brojne neprijatelje koji su u više navrata pokušavali da ga likvidiraju, ali je imao i velike poslovne uspehe, kako kažu zbog relativno slabog eksponiranja.
Od kako je ušao u svet kriminala, Ugar je uživao veliko poštovanje, važio je za hrabrog i srčanog momka koji, iako je bio poznat policiji, nije proveo dug period iza rešetaka.
Poznato je jedino da je u Holandiji robijao sa nekada najvećim makroom beogradskog podzemlja Đurom Radonjićem Grofom, sa kojim je organizovao i fudbalsku ekipu u zatvoru.
Ipak, po povratku u Srbiju posvetio se legalnim poslovima, ali u granicama "Zemuna" čiji je član bio, a prema nezvaničnoj priči, nakon ubistva Radeta Ćaldovića Ćente, upravo je Ugar postao najmoćniji Zemunac.
Priča se da je u poslove uvek ulazio isključivo sa "proverenim" ljudima a najčešće je sarađivao sa ljudima iz Zemuna koji se nisu mešali u poslove drugih beogradskih klanova.
Česta meta napada
Upravo po povratku u Srbiju i sa sticanjem određene moći, počinju i prvi napadi na njega, od kojih je najopasniji bio 1994. godine kada je ranjen sa više od 10 metaka u restoranu "Tifani" na Voždovcu. Tada se prenela priča da iza napada stoji Boris Petkov koji je, navodno, održao zasedanje ratnog štaba u svojoj kući gde je konstatovano da je Ugarković neprijatelj. Ipak, sam Ugar u ovo nije preterano verovao:
"Ako je čovek pametan, nikada neće reagovati na prvu loptu. Danas su ljudi spremni na sve. Mene su izrešetali iako sam došao da izmirim dva čoveka", govorio je Ugar odbacujući svaku mogućnost da iza toga stoji Petkov. Čvrsto je verovao da iza ovog pokušaja ubistva stoji zapravo Jovan Guzijan Cuner.
Posle ovog ranjavanja u "Tifaniju", njegovo ime je sve manje počelo da se pominje u medijima, otvorio je restoran i lokal sa poker automatima, dok se u beogradskom podzemlju pričalo da se bavio i raznim veoma unosnim nelegalnim poslovima.
Prvi pucao iz zolje u gradu
Kako su svojevremeno tvrdili njegovi prijatelji, Ugar je početkom devedesetih godina prvi ispalio raketu iz ručnog bacača "zolja" na diskoteku Taš.
Veruje se da je Cuner, sa kojim je Ugar bio u ratu, zapravo i bio povod, pošto je njegov kum i vođa Zvezdarskog klana Sredoje Šljukić Šljuka bio vlasnik ove diskoteke.
Čekajući hranu dočekao je smrt
Dragan Ugarković Ugar je 21. novembra 1999. godine sa dvojicom prijatelja došao do restorana brze hrane na Novom Beogradu kod Fontane u nameri da prezalogaje. Parkirao je automobil sa bolonjskim tablicama iza taksi stanice, upalio "sva četiri" i čekao prijatleje da mu donesu hranu. Upravo u tom trenutku, iz crnog automobila "opel askona" koji je bio u pokretu ispaljeno je preko deset hitaca iz "kalašnjikova". Automobil sa napadačima nestao je niz ulicu Narodnih heroja odakle im se izgubio svaki trag.
Ugarovi prijatelji su dotrčali do automobila i zatekli ga i dalje živog, da bi već nekoliko trenutaka kasnije podlegao povredama.
U trenutku smrti imao je samo 35 godina.
Za ubistvo je glavni osumnjičeni upravo bio Jovan Guzijan Cuner kog je samo tri godine nakon ovog događaja ubio novi Zemunski klan.
(Mondo)