BIO JE OPERATIVAC DB, BRINUO O IZBEGLICAMA, NAJBOLJI PRIJATELJ MILA ĐUKANOVIĆA: Tragična sudbina Mije Gavrana

Beogradsko podzemlje je krajem prošlog veka doživelo svoj, ako tako može da se kaže, vrhunac. Mafijaški obračuni svakodnevno su ispunjavali novinaske stupce, čitulje su nažalost bile preplavljene slikama mladih tragično nastradalih na vrelom beogradskom asfaltu.

Saradnja sa Službom državne bezbednosti

Upravo zbog čelične discipline koja je morala da vlada u kući, Mija odlučuje da se osamostali, napusti kuću, napusti fakultet koji je do tog trenutka završavao sa desetkama, i počinje da putuje po Evropi.

Upravo tokom tih putovanja po Evropi, Mija se, navodno, povezuje sa Službom državne bezbednosti za koju počinje da obavlja poslove. Ovaj podatak nije potvrđen, niti je sam Mija o tome pričao, međutim u knjizi nekadašnjeg obvaveštajca Bože Spasića, kao i novinara Marka Lopušine, opisane su veze Gavrana sa SDB-om. On je tu okarakterisan kao "vrsni operativac, veoma inteligentan i sa velikom petljom, izuzetno koristan za državu". Kako je objašnjeno, sam je uspevao da obavi neke od najzahtevnijih zadataka.

Razvojni put hotelijera

Do 7. septembra 1990. Gavran je bio šef recepcije hotela "Toplice". Ipak, on time nije bio zadovoljan, sebe je video na mestu direktora uglednog i prestižnog beogradskog hotela "Mažestik". Kako je imao veliku želju da se nađe u toj "fotelji" uz pomoć anonimnih a moćnih prijatleja veoma brzo je to i postao.

Od momenta kad se samopostavio za direktora "Mažestika", pa sve do smrti, Mija Gavran živeo je na visokoj nozi. Izgradio je stan u potkrovlju zgrade preko puta "Mažestika", iznad Kluba prosvetne zajednice, kupio je skup automobil i uvek se nalazio u biranom društvu. U krug Mije Gavrana svake večeri svraćali su ljudi iz podzemlja, estradne zvezde, novopečeni bogataši, ljudi iz policije i političari.

Patriota koji se zalagao za Srbe tokom rata

Početak ratnih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije, na Miju je imao jak uticaj. Imao je veliki uticaj na spoljnu politiku Jugoslavije, i dolazio je u velike sukobe tada sa ljudima na određenim pozicijama zbog situacije u kojoj se zemlja, a pre svega naš narod u Hrvatskoj i BiH našao.

Kako nije mogao da donosi političke odluke, preduzeo je stvari koje je mogao - slao je konstantno šlepere pune hrane našem narodu.

Isto tako, u hotelu "Mažestik" su mogle da dođu naše izbeglice i garantovao im je smeštaj i hranu na nekoliko dana dok se dalje ne snađu.

Imao je moćne prijatelje

Mija Gavran gajio je blisko prijateljstvo sa porodicom Milošević, a navodno je Marija Milošević na njega gledala kao na starijeg brata. Pored predsedničke porodice, bio je prijatelj i sa Miloradom Dodikom kome je nesebično pomagao kada mu je pomoć bila potrebna. Družio se sa Miloradom Vučelićem, Momom Kaporom, Željkom Ražnatovićem Arkanom, ali mu je najbolji i nerazdvojni prijatelj bio Milo Đukanović.

Neretko je Đukanović slao privatne vladine avione po Miju, kao što je bio slučaj i kada je aktuelnom predsedniku Crne Gore preminula majka.

Tragična smrt posle porodičnog ručka

Mija je, kao i mnogi moćnici tog doba, bio strastven kockar, a postoje priče da je upravo zbog ovog poroka upao u ogromne dugove. Takođe, upao je i u dugove kako bi kupio nekoliko šlepera cigareta i dopremio ih za Srbiju. Ti šleperi su, iz nekog razloga, zadržani na carini na kojoj su stajali jako dugo. Suma sumarum, upoućeni tvrde da su ukupni dugovi koje je Gavran uspeo da napravi bili oko 3 miliona tadašnjih nemačkih maraka.

17. decembra 1995. u porodičnoj kući, posle ručka kome je prisustvovala njegova porodica, Miodrag Batričević donosi radikalnu odluku - pucao je sebi u glavu.

Zanimljiv je podatak da su šleperi koji su danima stajali na carini pušteni svega nekoliko dana nakon njegove smrti, kao i to da se niko od njemu bliskih a moćnih ljudi kojima je svojevremeno pomagao, nisu našli blizu njega kada je pomoć njemu bila neophodna.

(Mondo)