Đorđe Andrejić je imao 13 godina kada je u šumama istočne Srbije 2010. pronađena njegova lobanja. Telo do danas nije nađeno. Njegova majka priznala je da ga je ubila, pa je porekla. Dva puta je osuđena za ubistvo ali je na kraju, zbog nedostatka dokaza, pravosnažno oslobođena.
Rasvetljavanjem ovog slučaja institucije se više ne bave. Đorđe je nakon letnjeg raspusta trebalo da krene u sedmi razred. Dečak je nestao u četvrtak 22. jula 2010. godine u selu Majlovac kod Velikog Gradišta. Krenuo je sa majkom u baštu, kako je ona navela u poruci koju je ostavila suprugu na stolu. Porodično imanje ka kom su se uputili nalazilo se kilometar i po dalje.
Dva dana se nisu vratili. Tek u subotu dečakova majka je dezorijentisana, bosa, puna krpelja, izgrebana po celom telu i rasekotinom na nozi pronađena na putu kod obližnjeg sela Kurjače. Pronašli su je meštani koji su je dovezli do kuće.
Njima je ispričala da se povredila dok je radila u bašti i da je sina poslala kući po pomoć. "Ona je bila gore kod neke porodične kuće. Video sam da je ogrebana maksimalno, imala je modrice po telu, nogu isečenu, bosa. Povezli smo je i usput nam je pričala da je kopala baštu, mada sam se ja pitao... Tu bašte nema... Nisam znao... Kad smo proverili posle toga ni u jednoj bašti nikakav trag nije bio...", ispričao je tad meštanin koji je pronašao majku.
Majka se kući vratila bez sina Đorđa i kad je ušla unutra mužu je rekla da ne zna gde joj je dete. Posle tih reči, kako će kasnije biti navedeno i u sudskoj presudi, muž ju je pretukao. Nakon toga je pozvao policiju i prijavio dečakov nestanak.
U razgovoru koji su policajci obavili u kući Andrejića, majka je najpre tvrdila da ne zna šta se desilo sa njenim sinom. Zatim je odvezena u stanicu policije 24. jula gde je konstantno menjala iskaze. Prvo je tvrdila da je izgubila dete. Nakon toga je pričala da je sina nehatom onesvestila, ali da se posle toga probudio. Na kraju je rekla da je sina ubila i da ga je prekrila lišćem.
Detalje o ubistvu sina ispričala je policiji u prisustvu advokata koji joj je dodeljen po službenoj dužnosti. Kasnije je angažovala advokata Srbislava Stojanovića. Policiji je opisala i gde je sakrila dečakovo telo. Posle priznanja policajci su izveli majku na teren da im pokaže mesto na kom je, kako je tvrdila, ubila sina i sakrila telo.
Međutim, u šumi nije bilo telo deteta niti ičega što bi ukazalo da se tu dogodio zločin. I dalje je tvrdila da je ubila dete i sakrila telo deteta. Nakon saslušanja u tužilaštvu postala je zvanično osumnjičena za zločin. To je bio prvi propust istrage, jer samo priznanje, bez dokaza, ne znači da je onaj ko tvrdi da jeste i počinio krivično delo, objavljeno je u emisiji Slučaj na Insajderu.
Svaki dan je više od 200 ljudi tragalo za telom dečaka. Na mesto zvano Beljanica je dva puta izvođena i majka i pitala se kako ga nema. Potraga je obustavljena posle samo 10 dana iako nije bilo nikakvih dokaza za ubistvo osim priznanja majke.
Majka je 20. avgusta povukla iskaz, odnosno povukla je priznanje da je ubila sina uz objašnjenje da su je policajci verbalno maltretirali, tukli, pretili i ucenjivali i da je zato priznala zločin. "Kad smo se našli sami, ona je počela da mi priča da nije ubila sina. Mene su tukli, maltretirali, to uopšte nije tačno da sam ga ja ubila", ispričao je advokat Srbislav Stojanović.
Tužilaštvo je tvrdilo da nema dokaza da ju je policija tukla i maltretirala. Majka je i dalje bila u pritvoru iako je promenila iskaz. Početkom novembra 2010. godine pronađena je ljudska lobanja i to baš u onom delu šume koji je tri i po meseca ranije policija više puta pretraživala.
Lobanja je nađena u travi oko 30 metara od mesta koje je majka pokazivala. "Lobanja je nađena na zemlji obrasla travom, preciznije pri podizanju lobanje ispod iste je bila zemlja, a okolo nje je izrasla trava što je ukazivalo da je tu stajala duže vreme", navelo je Više javno tužilaštvo u Požarevcu.
Pitanje je kako lobanja nije pronađena ranije. "To je mesto detaljno pretraživano i po mom najdubljem mišljenju nesumnjivo je da je neko lobanju tu bacio tih dana po isteku tri meseca kad je istraga trebalo da krene u nekom pravcu", kazao je advokat Stojanović.
DNK analiza je pokazala da je lobanja pripadala dečaku. Ostatak tela nikad nije pronađen. Lobanja nije mogla da pokaže uzrok smrti. Na njoj se nisu nalazile povrede koje je majka navela da mu je nanela prilikom ubistva.
Potraga za telom dečaka nije organizovana. Potpuno je nerazjašnjen uzrok smrti dečaka. Majka se nije složila da je pronađena lobanja bila od njenog sina iako je DNK pokazao da je jeste. Više tužilaštvo u Požarevcu je nakon pronalaska lobanje podiglo optužnicu protiv majke. Optužena je za teško ubistvo za koje je zaprećena kazna do 40 godina zatvora.
Optužnica se bazirala na njenom priznanju i DNK analizi. U njoj je naveden i drugi iskaz, povlačenje priznanje. Pričala je da je poslednji put videla sina u šumi kad je povredila nogu na motiku. Navela je da mu je tražila da krene po pomoć. Rekao je da se malo boji. Raspravljali su se, kako je majka rekla, ali je onda pristao da krene.
Prema njenim rečima, dozivala ga je neko vreme, a on je odgovarao. Nakon toga je prestao da odgovara. Kazala je da ga je tad poslednji put videla i čula. Suđenje majci za ubistvo sina u Višem sudu u Požarevcu počelo je krajem januara 2011. godine.
Sudilo joj se dva puta i oba puta je osuđena, ali je zatim veće Apelacionog suda donelo oslobađajuću presudu. Dokazi su od početka bili isti. Motika koju je majka nosila sa sobom kad je pronađena na putu bila je materijali dokaz. Tužilaštvo je tvrdilo da je njome zadala smrtonosni udarac sinu. Međutim, na njoj nisu pronađeni njegovi biološki tragovi.
Majka je prvi put osuđena 15. marta 2011. godine. Dobila je kaznu od 20 godina zatvora. Branilac se žalio na presudu. Drugi put je opet proglašena krivom i osuđena na istu kaznu zatvora. Branilac se ponovo žalio. U julu 2012. godine veće Apelacionog suda donelo je presudu da majka nije kriva.
U presudi su navedeni svi propusti istrage, naročito kad je u pitanju prvobitno priznanje majke. Sudije Apelacionog suda posebno su istakle iskaz svedoka koji je sa majkom dečaka i policijom išao u pretragu terena a koji je na sudu izjavio da mu je ona već tada rekla da je teraju da prizna nešto što nije uradila.
Isti svedok je tvrdio da je tad video kako ju je jedan od inspektora povukao za kosu. Apelacioni sud je naveo u presudi da se nameće zaključak da leš Đorđa nije bio na mestu gde je nađena lobanja kad su vršene pretrage terena i da je ona naknadno doneta i tu naknadno ostavljena.
Majka je u pritvoru provela 703 dana. Kad je pravosnažno oslobođena tužila je državu zbog, kako se navodi, nezakonitog pritvora i odselila se iz sela. Tražila je odštetu 17 miliona dinara, sud je odlučio da joj se isplati dva miliona.
Na osnovu toga sa svojim advokatom se obratila sudu u Strazburu za pomoć. Inače, otac dečaka pričao je da ne veruje da je ona ubila njihovo dete. Umro je pre oko tri godine. I danas nije poznato kako je došlo do smrti dečaka.
Prema rečima advokata Srbislava Stojanovića lobanja dečaka se nalazi u Višem sudu. U emisiji Slučaj se navodi da nijedna nadležna institucija koja je bila uključena u postupak nema odgovor na pitanje gde je lobanja dečaka.
Kako se navodi u pomenutoj emisiji, glavni dokaz u istrazi i sudskim postupcima je jednostavno nestao.
BONUS VIDEO:
(MONDO)