Republičko javno tužilaštvo podnelo je zahtev za zaštitu zakonitosti povodom pravosnažne presude kojom je oslobođena Marina Andrejić (43) iz Majilovca.
Andrejić je prošlog leta oslobođena optužbe za ubistvo sina Đorda (13), koji je ubijen u julu 2010. godine, rečeno je danas Tanjugu u Tužilaštvu.
Zahtev za zaštitu zakonitosti je vanredni pravni lek o kom će odlučiti Vrhovni kasacioni sud, koji može da ukine pravosnažnu presudu koju je doneo Apelacioni sud u Beogradu i naloži novo suđenje, a može i da zahtev Tužilaštva odbije kao neosnovan.
Andrejićeva je bila uhapšena 25. jula 2010. godine, tri dana od nestanka njenog sina Đorđa, a 3. jula 2012. je puštena iz pritvora, pošto ju je Apelacioni sud nakon održanog glavnog pretresa oslobodio optužbi za ubistvo.
Prethodno je dva puta bila prvostepenim presudama Višeg suda u Požarevcu bila osuđivana na 20 godina zatvora, ali je Apelacioni sud je našao da nema dokaza da je ubila svoje dete.
Andrejić je posle pravosnažne presude od države zimus zatražila odštetu od oko 140.000 evra zbog neosnovanog boravka u pritvoru govoto dve godine, 703 dana, odnosno za svaki dan po 200 evra.
Zahtev za odštetu je podnet Komisiji Ministarstva pravde i državne uprave kojoj uskoro ističe rok od 60 dana za izjašnjenje o tom zahtevu, posle čega ima pravo da podnese tužbu sudu sa odštetnim zahtevom.
Po nalaženju Apelacionog suda, koji je Andrejićevu odlobodio optužbi, na osnovu dokaza izvedenih pred tim sudom nije dokazano da je Andrejićeva nesumnjivo lišila života svog sina Đorđa, niti se sa nesumnjivom sigurnošću može utvrditi uzrok njegove smrti, navodi se u odluci objavljenoj na sajtu suda.
Njeno priznanje ubistva koje je dala u policiji, a koje je kasnije tokom postupka povukla, nije potvrđeno ni jednim dokazom koji je izveden na pretresu pred prvostepenim i ovim sudom, smatra Aplecioni sud.
Andrejićeva je tokom suđenja tvrdila da nije ubila dete i da joj je iskaz u policiji 27. jula 2010. u kom je priznala ubistvo iznuđen posle tri dana torture i maltretiranja "da prizna jer je tako za nju bolje".
Đorđe je nestao 22. jula, kada je sa majkom otišao na njivu van sela. Njegova majka kući se vratila dva dana kasnije, ali bez sina, nakon čega je uhapšena.
Više od 500 ljudi danima je tragalo za dečakom, ali on nije pronađen. Lovci su 7. novembra 2010. godine pronašli lobanju, a taj teren pretraživan je i u narednih nekoliko dana kako bi se pronašli i ostali delovi dečakovog tela.
DNK analizom koju je izvršio Biološki fakultet u Beogradu utvrđeno je da lobanja jeste nestalog dečaka, ali majka u to ne veruje.
Optužnica "koja je pala u vodu" odlukom Apelacionog suda, teretila je Marinu Andrejić da je 22. jula 2010. godine lišila života svoje dete tako što je, iznervirana njegovim odbijanjem da postupi po njenom nalogu i ode u selo po pomoć, drvenom držaljom motike koju je sa sobom nosila, udarila u predelu potiljka i zadnje strane vrata.
Od tog udarca Đorđe se srušio na zemlju, zadobivši teške telesne povrede koje su uzrokovale njegovu smrt. Optužena ga je a zatim odnela do ivice bagremove šume, gde ga je spustila na zemlju leđima okrenutim ka zemlji, prekrila granjem i tako ostavila.
(Tanjug, ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
Zahtev za zaštitu zakonitosti je vanredni pravni lek o kom će odlučiti Vrhovni kasacioni sud, koji može da ukine pravosnažnu presudu koju je doneo Apelacioni sud u Beogradu i naloži novo suđenje, a može i da zahtev Tužilaštva odbije kao neosnovan.
Andrejićeva je bila uhapšena 25. jula 2010. godine, tri dana od nestanka njenog sina Đorđa, a 3. jula 2012. je puštena iz pritvora, pošto ju je Apelacioni sud nakon održanog glavnog pretresa oslobodio optužbi za ubistvo.
Prethodno je dva puta bila prvostepenim presudama Višeg suda u Požarevcu bila osuđivana na 20 godina zatvora, ali je Apelacioni sud je našao da nema dokaza da je ubila svoje dete.
Andrejić je posle pravosnažne presude od države zimus zatražila odštetu od oko 140.000 evra zbog neosnovanog boravka u pritvoru govoto dve godine, 703 dana, odnosno za svaki dan po 200 evra.
Zahtev za odštetu je podnet Komisiji Ministarstva pravde i državne uprave kojoj uskoro ističe rok od 60 dana za izjašnjenje o tom zahtevu, posle čega ima pravo da podnese tužbu sudu sa odštetnim zahtevom.
Po nalaženju Apelacionog suda, koji je Andrejićevu odlobodio optužbi, na osnovu dokaza izvedenih pred tim sudom nije dokazano da je Andrejićeva nesumnjivo lišila života svog sina Đorđa, niti se sa nesumnjivom sigurnošću može utvrditi uzrok njegove smrti, navodi se u odluci objavljenoj na sajtu suda.
Njeno priznanje ubistva koje je dala u policiji, a koje je kasnije tokom postupka povukla, nije potvrđeno ni jednim dokazom koji je izveden na pretresu pred prvostepenim i ovim sudom, smatra Aplecioni sud.
Andrejićeva je tokom suđenja tvrdila da nije ubila dete i da joj je iskaz u policiji 27. jula 2010. u kom je priznala ubistvo iznuđen posle tri dana torture i maltretiranja "da prizna jer je tako za nju bolje".
Đorđe je nestao 22. jula, kada je sa majkom otišao na njivu van sela. Njegova majka kući se vratila dva dana kasnije, ali bez sina, nakon čega je uhapšena.
Više od 500 ljudi danima je tragalo za dečakom, ali on nije pronađen. Lovci su 7. novembra 2010. godine pronašli lobanju, a taj teren pretraživan je i u narednih nekoliko dana kako bi se pronašli i ostali delovi dečakovog tela.
DNK analizom koju je izvršio Biološki fakultet u Beogradu utvrđeno je da lobanja jeste nestalog dečaka, ali majka u to ne veruje.
Optužnica "koja je pala u vodu" odlukom Apelacionog suda, teretila je Marinu Andrejić da je 22. jula 2010. godine lišila života svoje dete tako što je, iznervirana njegovim odbijanjem da postupi po njenom nalogu i ode u selo po pomoć, drvenom držaljom motike koju je sa sobom nosila, udarila u predelu potiljka i zadnje strane vrata.
Od tog udarca Đorđe se srušio na zemlju, zadobivši teške telesne povrede koje su uzrokovale njegovu smrt. Optužena ga je a zatim odnela do ivice bagremove šume, gde ga je spustila na zemlju leđima okrenutim ka zemlji, prekrila granjem i tako ostavila.
(Tanjug, ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
