Vidovdan je danas

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

Vidovdan je: Tužan dan, a veruje se da...

Izvor mondo.rs
Izvor mondo.rs

Vidovdan se u Srbiji obeležava 28. juna. Vezuje se jedan od najvažnijih događaja u srpskoj istoriji, ali se za ovaj datum vezuju i mnoga verovanja.

Izvor: MONDO, Mario Milojević

Spada u nepokretne praznike, a po starom kalendaru je 15. juna. Kod  Srba je poznat pod nazivom Vidovdan, a kod Bugara Vidovden ili Vidov den.


U hrišćanskom kalendaru ne postoji svetac sa ovim imenom i pre više od jednog veka, tačnije tek 1892. godine, Srpska pravoslavna crkva je Vidovdan prvi put unela kao praznik u svoje kalendare, stavljajući ga u zagradu iza proroka Amosa i kneza Lazara, čije je kultove negovala.

Zbog toga što se jedan od najvažnijih događaj u srpskoj istoriji - Kosovski boj, odigrao na Vidovdan 1389. godine, prepliću se istorijska zbilja i narodni običaji i verovanja, pa se kosovski mit razvijao uporedo s paganskim kultovima starog slovenskog božanstva Vida.

Po interpretaciji koja se vezuje za tradiciju i mit Kosovskog boja, sudar dveju vojski na Kosovu polju je trebao da se desi na dan kada treba da se vidi ko je vera, a ko nevera. Po tom mitu se od tada taj dan naziva Vidovdanom.

Kneza Lazara Srbi ne pamte samo po hrabrosti u bici na Kosovu, veći i po zadužbinarstvu jer je za života izgradio mnoge manastire i crkve.

Knez Lazar Hrebeljanović, rodom iz Prilepca kod Novog Brda, bio je jedan od plemića cara Dušana. Posle smrti Dušanovog sina cara Stefana Uroša, patrijarh Jefrem krunisao ga je za srpskog cara.

 Vladao je od 1371. do 1389. godine i proglasio se za "gospodara svih Srba". Posle smrti cara Uroša, kneza Lazara je patrijarh Jefrem krunisao kao srpskog cara. Za suverenog vladara svih Srba smatrala ga je i Carigradska patrijaršija.

Posle Kosovskog boja telo cara Lazara sahranjeno je u Prištini a potom preneto u njegovu zadužbinu - manastir Ravanicu kod Ćuprije.

Kada je počela seoba Srba, narod je sa sobom nosio i njegove svete mošti i sklonio ih u manastir Ravanicu na Fruškoj gori. Za vreme Drugog svetskog rata 1942. godine telo mu je preneto u Beograd, odakle je 1988. godine premešteno ponovo na Kosovo u manastir Gračanicu. Odatle je 1989. godine preneto u Lazarevu zadužbinu manastir Ravanicu kod Ćuprije, gde i danas počiva.

Caru Lazaru u zasluge se pripisuju i slanje izaslanstva sa monarhom Isaijom u Carigrad sa molbom da se skine anatema sa srpskog naroda, obnova manastira Hilandara i Gornjaka, ktitorstva nad mnogobrojnim crkvama i manastirima, kao i otpor turskim osvajanjima.

U srpskom narodu Vidovdan je i dan žalosti, pa je zadržan običaj da se na ovaj dan ne prave slavlja, ne igra i ne peva.

VEROVANJA...

Vidovdan smatra i praznikom za oči, odnosno praznikom koji "otvara oči".

Bilo je, na primer, veoma važno šta će se toga dana videti. Ono što bi čovek tada video, u tome bi, po opštem uverenju, kasnije imao uspeha.

U selima pod Fruškom gorom, na primer, na praznik izjutra seljaci su se umivali rosom i pri tome govorili: "Oj Vidove, Vidovdan, što ja očima video, to ja rukama stvorio."

Vidova trava za bolji vid

Veza Vidovdana s vidom manifestovala se i u narodnoj medicini. Uoči praznika ili na praznik izjutra, brali su travu zvanu vidovčica, stavljali je u vodu i njome se umivali. Činili su to zato da preko godine ne bi bolovali od očiju. Ponegde su vidovčicu čuvali i koristili onda kada bi im oči obolele.


Sličan običaj zabeležen je i kod Banatskih Hera. Tamo su majke na Vidovdan dovodile svoje kćerke do plota, a ove bi se obraćale svecu: "Vido, Vidovdane, što god očima vidim, sve da znam raditi".

U nekim su krajevima iznosili na videlo svoje tapije i obligacije, u drugim su vadili novac iz kase i brojali ga. Bilo je mnogo postupaka te vrste.

Na Vidovdan se mogla videti i budućnost. Toga dana se mnogo gatalo i proricalo. Kao i u nekim drugim prilikama, činile su to najčešće devojke nadajući se da će videti budućeg izabranika.

U Bosanskoj krajini devojke su uoči Vidovdana brale crveno cveće vid, kao i modru vidu. Ubrano cveće pred spavanje su stavljale pod jastuk i govorile: "O moj Vide, viđeni, o moj dragi suđeni, ako misliš jesenas (da me prosiš), dođi večeras, u prvi sanak na sastanak." Verovale su da će se to i dogoditi, da će im budući muž doći u san.

U okolini Vlasenice devojke su uoči praznika brale vidovu travu i pripremale još ponešto.

Nalivale su vodu u lonac koji je kupljen bez pogađanja, zatim uzimale malo hleba i soli, detelinu sa četiri lista i jednu tkanicu koju bi prebacile preko lonca. Po završenim pripremama, devojka bi pre spavanja rekla: "Sveti Vide i vidova travo, otvorite mi oči da vidim svoga suđenoga. Ako je daleko, evo mu detelina od četiri krila, neka k meni doleti; ako je gladan, evo mu soli i hljeba, neka se najede; ako je žedan, evo mu vode, neka se napije; ako ne može preko vode preći, evo mu ćuprije (misli na tkanicu), neka pređe."

Inicijalizacija u toku...

Komentari 4

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

varg

SVETOVID je bog sa cetiri glave kojima moze istovremeno da gleda na sve cetiri strane sveta. On je onaj koji vidi svet, onaj koji zna sve.Veruje se da njegov um nadmasuje vreme, da su mu poznati proslost, sadasnjost i buducnost. Po nazivu boga je ocigledno da ga je hriscanska crkva preobrazila u u svog sveca svetog Vitusa, rimokatolickog sveca koji je preuzeo njegove funkcije. Dakle Svetovid/Sveti Vid je postojao medju nama slovenima mnogo pre Svetog Vitusa rimokatolickog sveca. Svi obicaji oko Vidovdana poticu od davnina, pre nego sto smo postali hriscani.

Kara-Murza

Ovo je praznik u slavu starosrpskog boga Vida ili Svetovida. Odatle poticu imena i prezimena koja u sebi sadrze "Vid". Citajte vise.

sah 88

Koliko je veliki dan govori i činjenica da su moćnici sa zapada tražil, zahtevali, pardon naredili da se Sloba izruči na taj dan. Izdajnici i izrodi tako i učiniše. Meni tada za njim suze krenuše ( pre toga mi je bio smrtni neprijatelj, očima nisam mogao da ga gledam, učestvovao u svim demostracijama protiv Slobe). No kako vreme pokaza taj potez zapada i izdajnika ga u besmrtnog heroja Srba pretvori. Zato molim peticiju, referendum da se telo iz Požarevca prebac i u aleju velikana stavi na centralno, počasno mesto! VELIKI, OGROMNI PROTIVNIK SLOBE NEKADA!

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU