Požar je ugašen - a ekološka bomba je ostala, ukratko je poruka sa beogradske deponije smeća u Vinči, koja se nedeljama nalazi u fokusa javne pažnje. Tako će i ostati sve dok...
U Vinči je ugašen požar, ali će to mesto ostati ekološka bomba sve dok se ne napravi prava deponija, a ne samo smetlište na kome je nagomilano svo đubre velegrada u poslednjih 70 godina", rekao je gradski menadžer Goran Vesić novinarima na mestu ekološkog incidenta koji uzbunjuje Beograd već ćetiri nedelje.
Vatre na deponiji više nema, bar na površini, ali žarišta sigurno još postoje. Zbog toga je Gradska uprava pozvala u pomoć Vojsku Srbije i fanas se iz Ministarstva odbrane očekuje odgovor na molbu da se na deponiju pošalje jedinica sa termovizijskim uređajima. Ta jedinica bi utvrdila dal i i gde postoje žarišta na deset ili dvadeset metara dubine pod površinom đubreta, sada nasutog zemljom i hemijskim amtiflamatornim preparatima.
SMRDI "DO ZLA BOGA", ALI "NIJE OPASNO"
Biti na jedinoj i to neuređenoj deponiji milionskog grada na "plus četrdeset" poseban je i svakako nezaboravan doživljaj. "Spektakl" za sva čula, a smrad iz lokalnog kontejnera nije ništa u poređenju s tim - verujte na reč - danas su novinarima "obezbedili" iz Uprave Grada Beograda.
Beograd: U Vinči još tinja, nema radioaktivnosti
Drugačije nije moglo, tema je nametnula i mesto konferencije za štampu. Predstavnici javnosti su na "licu mesta", morali da se uvere da požara više nema, a tako ni razloga za zabrinutost Beograđana koji se već mesec dana pitaju truje li im vazduh deponija iz Vinče.
Zamenik gradonačelnika Andreja Mladenović, gradski menadžer Goran Vesić i direktor Gradske Čistoće, Miroslav Bogdanović, objasnili su da opasnosti od požara više nema, ali i da strah Beograđana nije imao stvarna opravdanja.
"Gorelo je na šest mesta na površini 20 hektara, od ukupno 70 hektara, deponije koja to u stvari nije. Radnici i vatrogasci su rizikovali živote na zemljištu koje je delom i opasno klizište, i požar je ugašen. Ni u jednom trenutku dimu koji se širio odavde nije bilo opasnosti po građane, podaci koje smo davali građanima su tačni, pravovremeni i transparentni", rekao je zamenik Mladenović.
Orijentira radi, Beogradska tvrđava i Kalemegdan (svi delovi Veliki Kalemegdan, Mali kalemegdan, Gornji Grad, Donji Grad, Savska padina i Dunavsku padina) su na površini od 53 hektara.
Mladenović je precizirao da se požari redovno javljaju na ovakvim neuređenim, praktično "divljim" deponijama, koje nisu fabrike za preradu smeća (u energiju, reciklirane sirovine...) već samo mesto gde se gomila smeće. Zapali se metan koji se stvori raspadanjem organskog otpada, a kao gorivo služi ostali otpad.
A u Beogradu, gde su tek poslednjih desetak godina shvatili šta u svetu danas podrazumeva reč deponija, ta gomila je zapravo celo jedno brdo. A na tom brdu ima mesta gde je "debljina" neeslektivno nabačenog đubreta čak sedamdeset metara. Poređenja radi, visina Palate Albanija, prepoznatljive zgrade na početku beogradskih Terazija, ima 54 metra.
Dubina se sad i povećala, jer su vatrogasci i radnici koji su zasipali "teren" nabacili još 65.000 tona zemlje (u 5.000 kamionskih tura), 10.000 tona vode, 5.000 tona hemikalije za gašenje i 6.000 tona "tepiha" od specijalizovanih algi.
EKOLOŠKA BOMBA OSTAJE NA DUNAVU SVE DO...
Požara više nama ali ekološka bomba na Dunavu ostaje, jer deponija u Vinči je na samo nekoliko stotina metara od srpskog dela toka najveće evropske reke. A tako će i ostati sve dok se ta deponija ne zatvori i sanira, a ne izgradi savremena evropska fabrika za preradu otpada.
Konačno: Beograd će dobiti postrojenje za otpad!
"Malo se o tome zna i govori, ali deponija u Vinči je jedna od deset najugroženiji deponija u svetu, i jedna od dve takve u Evropi. Na tenderu za saniranje postojeće i gradnji savremene deponije imamo pet ozbiljnih svetskih kompanija za branše, a projekat javno-privatnog partnerstva je vredna 300 miliona evra. Samo saniranje ove deponije, da ne bi predstavljala ekološku opasnost, potrebno je uložiti 100 miliona evra ", rekao je menadžer Vesić.
Kao što prosečan građanin Beograda ne može da pojmi kako zastrašujuće izgleda to "groblje" otpadaka iz našeg svakodnevnog života, kao ni kako ta "istorija" miriše i kad ne gori, tako mu je stran i podatak koliko đubreta na deponiju stiže svakoga dana.
Tu brojku koja je zastrašujuća (ne samo ekološki i sociološki), pomenuo je direktor Gradske čistoće, Miroslav Bogdanović.
"Siromašni" Danci, a za nas kao vanzemaljci
"Na jedinu beogradsku deponiju dnevno dođe 1.500 tona otpada, od smeća iz kontejnera do odbačenog nameštaja i drugog kabastog otpada. Pomnožite to sa brojem dana u godini i shvatićete o obimu problema s kojim se svakodevno bavimo. A taoži se decenijama. Kada budemo napravili modernu deponiju, na koje će doći već sortiran otpad za reciklažu i za energetiku, nećemo više imati metanskih džepova koji izazivaju i održavaju požare. Nasuprot očekivanjima pesimista, građani su pokazali da hoće da recikliraju. Trenutno imamo 202 specijalizovana kontejnera na 80 lokacija i oni su stalno puni", rekao je Bogdanović.
A dogod ne budemo reciklirali otpad, kao sav razvijen svet, živećemo su svom svetu gde voćnjaci i oranice idu ruku pod ruku sa leglanim i ileglanim deponijama, kao što se vidi na našoj završnoj slici.
