7 država odlučuje predsednika: Analitičar nam otkriva kako bi mogle da glasaju, evo u kom slučaju Kamala pobeđuje

Na predstojećim američkim izborima za predsednika, pažnja analitičara usmerena je na nekoliko ključnih saveznih država koje bi mogle odrediti ishod trke.

"Pažnja svih usmerena je na preostalih nekoliko kolebljivih saveznih država, a u ovom ciklusu deluje da su to tri savezne države iz pojasa 'rđe' - Pensilvanija, Mičigen i Viskonsin, i četiri savezne države iz pojasa 'sunca' - Arizona, Nevada, Severna Karolina i Džordžija", kaže nam sagovornik.

Mladenović dalje objašnjava da se u pojasu "rđe" dominantno priča o ekonomiji, kao i u svim ostalim saveznim državama, ali i oko energetike s obzirom da je u pitanju veoma značajan deo Amerike kada govorimo o rezervama prirodnog gasa.

"Sa druge strane, u pojasu 'sunca' koji je ujedno i bliži granici sa Meksikom, češća je tema imigracija, iako svakako ekonomija ostaje tema broj jedan i u ovom slučaju", dodaje on.

Koji faktori su najvažniji u predikciji glasanja u kolebljivim državama?

Mladenović ističe da su ovi izbori doneli veliki broj događaja koji se obično ne dešavaju ni u nekoliko uzastopnih izbornih ciklusa.

"Podsetiću da smo u svega nekoliko nedelja i meseci imali dva pokušaja atentata na predsedničkog kandidata, izlazak aktuelnog predsednika i jednog od kandidata iz trke, ulazak prve "ne-bele" (kako to Amerikanci često vole da kažu) žene u trku, itd. Osim toga, teško je pratiti i trendove ranog glasanja, jer su prethodni izbori koji služe za poređenje sa ovima bili veoma specifični jer su se održali u toku pandemije i svakako da je veliki broj birača, pogotovo demokratskih, koji su tada glasali unapred, odlučio da sada glasa na dan izbora. Najvažnije je svakako praćenje agregacije svih istraživanja", ističe Mladenović.

"Istraživači u pojedinačnim saveznim državama vrlo često svoje ankete rade na uzorcima manjim od 1.000, što ostavlja i veću marginu greške, pa tako često imamo priliku da vidimo u kolebljivim saveznim državama ankete prema kojima neki od kandidata ima prednost od po 4-5 odsto na osnovu čega se dalje formira mišljenje da je trka gotova. Ukoliko pak pogledamo zbirno sva relevantna istraživanja, videćemo da u gotovo svim kolebljivim oblastima razlika ne prelazi 2 odsto u proseku u korist nekog od kandidata. Uz marginu greške od 4 ili više procenata, to nam govori da je trka sve, samo ne gotova", dodaje.

Kako će glasati kolebljive države

Mladenović ističe da je trenutno ključno kako će se glasati u Pensilvaniji iz dva razloga: prvo, ova savezna država je kolebljiva i ima najveći broj elektora, a drugo, istorijski gledano, pobednik u Pensilvaniji često pobeđuje i u Mičigenu i Viskonsinu.

"Poslednji put je jedan kandidat dobio samo 2 od 3 pomenute savezne države 1988. godine, a svaki put nakon toga pobednik je pobeđivao u sve tri. Ukoliko Kamala Haris pobedi u Pensilvaniji, Mičigenu i Viskonsinu, i ukoliko ne bude iznenađenja sa bilo kojom saveznom državom koja se trenutno ne smatra kolebljivom, onda će ona postati novi predsednik SAD. Sa druge strane, Trampu pobeda u pomenute tri savezne države ne obećava pobedu, iako bi ona bila sasvim izvesna", objašnjava nam sagovornik.

Da li su moguća izborna iznenađenja?

Analitičar napominje da bi, da je razlika između kandidata veća, verovatno bilo malo šanse za promene u poslednjim danima kampanje. Međutim, s obzirom na to da su ovo jedni od najneizvesnijih izbora u američkoj istoriji, svaka greška može skupo koštati kandidate. 

"Podsetiću, Tramp je izbornu pobedu 2016. napravio upravo zahvaljujući pojasu 'rđe' gde je u svim pomenutim saveznim državama osvajao između 10.000 i 50.000 glasova više od Hilari Klinton. Svega stotinak hiljada ljudi odredilo je pobednika izbora na kojima je glasalo njih 135.000.000. Bilo kakav skandal koji bi uključivao nekog od kandidata takođe bi mogao da doprinese izbornom rezultatu", navodi on.

Ključne politike Haris koje bi mogle privući glasače

Mladenović ističe da, iako se često distancira od Bajdena i njegovog mandata, koji je u velikoj meri viđen kao neuspešan, ipak postoje uspesi koje Haris voli da spomene. 

"Deluje da je tema abortusa bila prvi pik demokrata za forsiranje u ovoj kampanji, jer na njoj zaista puno toga može da se zameri Donaldu Trampu iz perspektive birača koji naginje demokratama", navodi analitičar.

Ključne politike Trampa koje bi mogle privući glasače

"Što se tiče republikanaca, njihova glavna meta bila je tema imigracije gde su, iz ugla birača koji naginje republikancima, imali najviše i da zamere Kamali Haris, s obzirom da je i ona lično bila dosta angažovana oko rešavanja ovog pitanja. Za sada se čini da su republikanci bili nešto uspešniji u promovisanju teme i da je imigracija za veći deo stanovništva značajnija tema od abortusa", objašnjava sagovornik.

Mladenović ukazuje na to da bi, kada je reč o Kamali Haris, birače više mogla odvratiti njena ličnost kao kandidata nego njene politike. 

"Tu ne govorim samo o demografskom profilu Kamale Haris, već i o ideološkom profilisanju, što utemeljenom u realnosti, što utemeljenom kroz kampanju dezinformacija", navodi on.

Što se tiče Donalda Trampa, on ističe sličan obrazac, naglašavajući da su birači na ovim izobrima skloniji glasanju "protiv" nego "za" nekog od kandidata. 

"Verujem da će na kraju pobednik izbora biti upravo onaj kandidat za kojeg se ispostavi da ispred sebe ima manji front birača koji su spremni da glasaju za protivnika samo da bi njega sprečili da pobedi", zaključuje analitičar.

Za MONDO je nedavno govorio i analitičar Željko Injac o uticaju crvke u sedam kolebljivih država. Više o njegovoj analizi prolitajte u posebnoj vesti na našem portalu.

BONUS VIDEO: