''Očekujem da ćemo taj administrativni posao završiti za najviše mesec dana i da ćemo formirati Koordinacioni telo, Savet, Upravni odbor i nacionalnu laboratoriju. Nakon toga, ponovo ćemo se sastati i utvrditi načine organizacije i ko će biti članovi tih tela i krenućemo da radimo'', kaže Trivan.

Prema njegovim rečima Ministarstvo na čijem je čelu izdvojilo je iz budžeta za ovu godinu simboličnih 15 miliona dinara za početak radova, a nakon što budu utvrđeni detaljni planovi i procene o investiranju u istraživanja u narednoj godini, kako kaže, biće izdvojeno mnogo više sredstava.

Ministar objašnjava da osnivanje nacionalne laboratorije ne podrazumeva formiranje nove naučne ustanove, već koordinaciju svih državnih laboratorija koje su sposobne da sprovedu potrebna istraživanja.

Kako kaže cela Srbija će biti jedna velika laboratorija, a sve što bude nedostajalo od opreme biće nabavljeno sredstvma iz budžeta tri pomenuta ministarstva.

"Taj posao će trajati nekoliko godina. Ne treba žuriti, već raditi temeljno, sa odgovarajućom opremom i naučnim metodama, kako bi sve bilo potkrepljeno i teorijom i dokazima sa terena'', navodi Trivan.

Dodaje da je dogovoreno da se primenjuju naučne metode priznate u svetu kako bi rezultati naših naučnika bili relevantni na međunarodnoj sceni.

''Neće biti dovoljno da samo mi budemo sigurni šta se dogodilo 1999.godine, već da celom svetu pokažemo do kakvih smo zaključaka došli . Dugujemo i našoj i svetskoj javnosti objašnjenje šta se dogodilo i koje su potencijalne posledice", kaže Trivan.

Da li nas ubija uranijum iz NATO bombi?

Ministar naglašava da se ne radi samo o posledicama upotrebe osiromašenog uranijuma, te da su tokom NATO agresije bombardovana hemijska i petrohemijska postrojenja.

''Nije sve u zemlji, mnogo različitih hemijskih čestica otišlo je u atmosferu I tako su mogle da se prenesu i u okolne zemlje kao što je Grčka, Bugarska, Rumunija'', napominje ministar i podseća da je upravo zato neposredno posle agresije Grčka učestvovala u remedijaciji određenih lokacija u Srbiji koje su gađane tokom bombardovanja.

Triivan navodi da će Srbija u svojim istraživanjima koristiti i iskustva okolnih zemalja kao što je Italija.
''Činjenica da su italijanski vojnici, koji su boravili na KiM, imali maligna oboljenja i da su tužili svoju državu i dobili je na sudu, govori da smo na pravom putu``, smatra ministar.

NAJVEĆA ŽRTVA BOMBARDOVANJA KOSOVO I METOHIJA

Upitan da li će istraživanja biti sprovedena i na teritoriji KiM, ministar ističe da to nije političko pitanje i da osiromašeni uranijum i hemija ne prave razliku među nacijama.

''Ponekad se zaboravlja da je najveća 'žrtva' bombardovanja bio prostor KiM. Na teritorijama koje su bombardovane osiromašenim uranijumom rođena su deca koja nemaju veze sa politikom i sa onim što se tada dogodilo, a mogla bi da budu žrtve svega toga'', upozorava Trivan.

Ocenjuje pogrešnim što se u javnosti na KiM odbija da se govori o toj temi i što se priča o posledicama bombardovanja, kako kaže, tumači kao srpska propaganda.

"Posledice svakako postoje, samo je pitanje kolike su. Pokušaćemo da deo istraživanja obavimo na KiM, jer to nije politika, već utvrđivanje stanja životne sredine", rekao je ministar.

Čime nas je NATO "zasuo" 1999. godine?

Na pitanje šta će država preduzeti ukoliko rezultati budu priznati u svetu, Trivan navodi da će biti preduzeti određeni koraci kako bi se zaštitili građani, ali da je o konkrtenim potezima još uvek rano govoriti.

Podsetimo, početkom oktobra prošle godine ministri zdravlja , odbrane i zaštite životne sredine održali su prvi zajednički sastanak sa članovima Inicijativnog odbora koji su predložili da se utvrde posledice NATO bombardovanja.

Inicijativa eminentnih naučnika prethodno je dobila podršku predsednika Srbije Aleksandra Vučića.