Srpska pravoslavna crkva slavi danas Rođenje Presvete Bogorodice, praznik u narodu poznat kao Mala Gospojina, koji je veoma poštovan među ženama.
Na Malu Gospojinu slavi se uspomena na dan kada je u Nazaretu, u domu Joakima i Ane, rodena Sveta Deva Marija i spada u jedan od najvecih zavetnih praznika.
Joakim i Ana su dugo bili neplodni, bez dece. Vec stari, oni su molili Boga da im podari dete, da ih obraduje kao što je nekada obradovao Avrama i Saru, darovavši im sina, Isaka. Jednog dana, moleci se Bogu u vocnjaku pod drvetom lovora, Ani se javio andeo i rekao joj da je njen glas stigao do Nebesa i da ce ubrzo biti majka.
Ana se tada zavetovala da ce dete podariti Bogu, da mu služi celog veka.Bog im je podario cerku, ali i Bogomajku. Starica Ana rodila je cerku, kojoj je dala ime Marija, što znaci visoka ili gospodareca.
Deva Marija koja je nastala kao plod molitvi odvedena je u hram kad je imala tri godine. Sa 14 godina se vratila u Nazaret gde joj je, prema predanju, saopštena blagovest arhangela Gavrila da ce roditi Sina Božijeg.
Scena Roždestva Bogorodice sa Svetom Anom u postelji i novorodenom Marijom u kolevci obavezan je motiv pravoslavnih ikona i srednjovekovnih manastirskih fresaka.
U narodu se ovaj praznik slavi uz živopisne obicaje, uglavnom posvecene radanju. Veoma je cenjen kod Srba, a u vecini mesta održavaju se vašari i druge svecanosti, proslave i molitve.
Takode, na Malu Gospojinu mnogi planiraju i ugovaraju svadbe i vencanja, jer, prema predanju, ona mladencima, verenim, i vencanim na ovaj dan daruje posebnu blagoslov.
Veruje se i da kada je na ovaj praznik vedro da ce suncano biti i tokom jeseni, ali i zime.
Kao i na Veliku Gospojinu, prema verovanju, žene ne bi trebalo da obavljaju poslove u kuci i oko nje.
Mala Gospojina spada u red Bogorodicnih praznika i nepokretan je, što znaci da ima fiksno mesto u crkvenom kalendaru i oznacen je crvenim slovom. Slavi se 21. septembra.
Jedan od najstarijih i najbolje ocuvanih živopisa sa motivom Roždestva Bogorodice nalazi se u Kraljevoj crkvi u Studenici, zadužbini kralja Milutina s kraja 14. veka.
Ostali Bogorodicini praznici su Vavedenje, Sretenje, Blagovesti, Uspenje presvete Bogorodice (Velika Gospojina), kao i oni koji obeležavaju secanje na dogadaje iz njenog života, kao što su Pokrov Presvete Bogorodice i Polaganje rize Presvete Bogorodice.
