Zanatlije iz Srbije su te koje u Rumuniju idu "trbuhom za kruhom", a Rumuni kod nas dolaze - u provod!

Carinska ispostava "Đerdap 1" vrvela je od automobila i kamiona sa obe strane granice kada smo na nju stigli na dogovoreni susret sa šefovima carine. U pitanju je veoma frekventan prelaz preko kog godišnje pređe milion putnika sa jedne na drugu stranu, a ove godine očekuje se i rekord od 1,2 miliona ljudi.

Pored onih koji su u tranzitu i tuda prolaze na putu ka drugim destinacijama, najveći broj putnika su ipak Rumuni koji u Srbiju dolaze svakodnevno i tu provode slobodno vreme.

"Najveći je broj stranih putnika koji ovde dolaze u posetu ugostiteljskim objektima, jer im se sviđa naša kuhinja, a dolaze i do prodavnica - pazare za pokućstvo, hemiju...I naši ljudi idu preko - da kupuju hranu i garderobu", kaže nam Ivan Marinović Upravnik carinarnice Kladovo.

A nisu znali šta je koka-kola...

Situacija u toj zemlji se, kažu naši sagovornici, posle ulaska u EU drastično promenila.

"Velika je razlika - Rumunija pre ulaska u EU i sad. Ogromna razlika...Ono što smo mi nekad bili za njih sad su oni za nas. Mnogo zaostajemo za njima, sredili su državu tip-top - to se vidi od puteva, do automobila koje voze", kaže Dimitrijević.

Nema više ni "dačija" na graničnom prelazu, sad su sve to nova i skupa vozila.

"I novca imaju u opticaju. Kao što smo mi nekad kod njih, oni sad dolaze ovde, pa jedu", kažu nam carinici iz ovog kraja.

A pamti Dimitijević, koji i živi u Kladovu, i neka druga vremena.

"Nekad smo taj izraz 'Rumuni' koristili u negativnoj konotaciji...Sećam se kad su dolazili kao deca i nikada nisu videli koka-kolu, žvake..."

Sada je sve drugačije...Prava slika ipak nije odmah kada se pređe granica gde je najbliži grad Turnu Severin, jug Rumunije i njen najnerazvijeniji deo.

"Ali, ako se zađe u zemlju malo gore, do Krajove ili Arada, to je već Evropa, gde postoji uticaj Austrougarske - to je sasvim druga civilizacija i kultura", objašnjava nam naš carinik, ali i dobar poznavalac pograničnih odnosa Srba i Rumuna.

Odnosi dva naroda su, kaže, uvek bili dobri, a i u sporazumevanju nema prepreka - pošto se u istočnoj Srbiji govori vlaški, veoma sličan rumunskom jeziku."Vlaški koji se priča po selima i rumunski su kao srpski i makedonski, takva je razlika. Sve može da se razume".

Sad smo mi "Rumuni" Rumunima

Pitamo carinike kakve su plate u Rumuniji i zbog čega Srbi iz Istočne Srbije odlaze "preko grane"...

Jednostavan primer koji objašnjava sve - plata rukovodioca carine sa srpske strane, fakultetski obrazovanog je nešto manja od 600 evra - a kolege Rumuna - 2.000 evra.

Plate u Rumuniji značajno su veće i građevini, brojnim zanatima, mesari su među najbolje plaćenima...

I kao što su nekada iz Rumunije dolazili u Srbiju na privremeni rad sada naši ljudi odlaze tamo.

"Ima naših koji odlaze da rade...Postoje firme koji naši ljudi tamo otvaraju, a najplaćeniji su zanatski radovi. Naše zanatlije u poslednje vreme mnogo više idu tamo da rade, jer tamo postoji tržište. Odjednom su dobili mnogo novca jer su dobili mogućnost da rade u EU, imaju i puno gastarbajtera koji dođu s parama kući. A ima mnogo da se radi jer je kod njih bilo sve u rasulu od 80-tih godina", objašnjavaju nam naši sagovornici.

Ali, ni Kladovo nije "za bacanje"...

Da je ceo region Istočne Srbije usmeren na Rumuniju, a jug Rumunije na istok Srbije potvrđuje i "obrnuta priča".

I meštani Kladova ne idu samo u "pečalbu" u susednu Rumuniju, već i da kupuju garderobu u obližnjem Turnu Severinu. Razlog nisu povoljnije cene - već veći izbor u tržnim centrima do kojih je samo 13 km kada se pređe granica. Građanima Kladova, Negotina i okolnih sela to je mnogo bliže nego da se zapute u Niš ili Beograd, na primer.

I nije samo da Srbi idu kod Rumuna na rad...Svakog dana 300 građana Rumunije dolazi u Kladovo da radi u tamošnjem brodogradilištu koje su kupili Holanđani i jednostavno rečeno - "razbijaju se od posla".

Holanđani su otkupili brodogradilište i sa srpske i sa rumunske strane, a kompletnu proizvodnju su prebacili u srpski deo.

Bili smo u čudu, zbog čega "uvozimo" Rumune da rade, zar nema naših ljudi?

Tajna je, kažu nam upućeni, u tome što u ovom kraju nema kvalifikovanih varilaca. I ono malo što ih je bilo potražilo je sreću negde na Zapadu Evrope.

Pored toga, takav kadar, koji je potreban Holanđanima, kod nas se nije školovao i srpskih radnika jednostavno - nema.

I Indonežani se šetaju Kladovom

Kažu nam meštani da su nedavno u istom gradilištu primili 20 radnika iz Indonezije.

Holanđani su inače svoju proizvodnju brodova razvijali u Kini, ali im trenutno naša zemlja najviše odgovara jer je kad se "podvuče crta" - najeftinije.

U Kini im je jeftinije bilo da prave brodove, ali je transport iz Kine mnogo skuplji, pa su rešili da to rade ovde i dobro rade...

"Brodogradilište su digli na takav nivo da prave od 13 do 15 tankera godišnje što je veliki broj. U pitanju su rečne barže, a jednom su pravili i morski brod", kažu nam naši sagovornici u Kladovu.

"Sad nam se po gradu švrćkaju ti ljudi iz Indonezije. Prave i kapacitete za njih, renoviraju neke stare hangare, i smeštajne kapacitete, a priča se da hoće bar još 40 - 50 ljudi da dovedu", navode Kladovčani.

Sam grad ima koristi od brodogradilišta, u njemu rade i lokalni mašinski inženjeri za pristojne plate.

Hidroelektrana Đerdap svakako je najveći izvor novca u Kladovu i tu su najveće plate, a kao bitan za grad Kladovabni navode i "Termovent"- firmu za proizvodnju rashladnih uređaja. I turizam postaje sve unosnija grana, zbog Dunava i lepe plaže koju grad ima.

Ipak, infrastruktura je u ovom delu zemlje i dalje loša. Putevi iskrpljeni - rupa do rupe.

Nadaju se u Kladovu da će i Istok Srbije ući u državne planove za rekonstrukciju infrastrukture i da će za njih doći neko bolje vreme.

U Kladovu, kako su nam rekli meštani, situacija i nije toliko crna, ali u Negotinu je mnogo gora...

Podsetite se i priče o obližnjem Golupcu:

Sviće i Istočnoj Srbiji: Stranci obožavaju Golubac FOTO