Meštani Gornje Trepče, ispod Vujna i Bukovika, podigli su večni beleg precima koji su navek ostali, pre stotinu godina, u albanskom kršu ili na Solunskom frontu.

"Ovde ne predstavljam samo Narodnu Skupštinu, već i potomke ovih ljudi koji su dali svoje živote za otadžbinu i srpski narod. Ovim činom odajemo počast našim junacima i ovo je godina u kojoj slavimo veliku ratnu pobedu, ali se sećamo i ogromne žrtve koju su naši preci podneli kako bi smo mi imali budućnost. Ispisali su slavne stranice naše istorije", kazala je Maja Gojković.

Rekavši da je uzbuđena jer stoji pred imenima svojih predaka, ona je poručila da je ovo pravi način da se odužimo onima za koje nije postojala viša vrednost od nezavisnosti naroda i otadžbine.

"Konačno oslobođenje Srbije u Balkanskim ratovima, i pobeda u Prvom svetskom ratu nad ubedljivo moćnijim okupatorom, izazvali su i ogromno stradanje srpskog naroda, koje osećamo i danas.

Stradali su i Gornja Trepča, Gornji Milanovac, ali i čitava šumadija i Srbija. U svim ovim borbama stanovništvo koje je vođeno željom da slobodno živi i radi, pokazalo je neizmernu hrabrost i požrtvovanje. Teško je pobrojati sve pobede koje su izvojevali u neljudskim uslovima, oskudevajući u svemu, jer tada nije bilo hrane, nije bilo vojne opreme, predvođeni mišlju da brane svoje najvažnije, svoje žene, majke, sestre, svoje selo, svoje njive i svoju državu od patnje koja se u to vreme nadvila nad njom", istakla je Maja Gojković.

Ona je podsetila je da nije bilo predaha za srpski narod posle oslobođenja od Turaka.

"Nakon Balkanskih ratova, srpski seljaci su vrlo brzo morali da zamene ralo za puške, da bi još jednom branili svoju otadžbinu. Pošto je je 1914. Srbija primila telegram, ponovo je naš kraj pokazao hrabrost i odlučnost. Pobedili smo u Kolubarskoj bici iako su svi očekivali naš poraz.

Usledila je golgota preko Albanije, da bi na Solunskom frontu opet pokazali nadljudsku hrabrost", rekla je ona i dodala:

"Vek kasnije, zaista smo ponosni na našu, srpsku istoriju. Jeste teška i stradalnička, ali nju su stavarali pošteni i čestiti ljudi. Sačuvali smo i danas naš slobodarski duh, to je i sada naš najveći cilj.

Moramo da stanemo na put izazovima i sprečimo reviziju istorije."

Molitvu za pokoj duša srpskim junacima pred spomenikom su čitali iguman manastira Vujan i sveštenici SPC.

Milorad Gojković, pisac knjige "Rodoslov Gornje Trepče", prozborio je neku o ovim čestitim seljacima - junacima.

On je poručio da će se navek pamtiti podvig Stoje Gojković, čiji je muž Velimir poginuo u Drugom balkanskom ratu, a njihov jedinac Milorad u Prvom svetskom, 1914. negde kod Prištine. Hrabra Miloradova majka Stoja - Lila, saznavši za usud, upregla je volove, natovarila sena na zapregu i dodala nešto hleba i vode, pa sa sestrom Filipom krenula iz Gornje Trepče da traži mrtvoga sina.

"Da ga večno usnulog vrati u zavičajno selo i sahrani pored oca mu, u Gornjoj Trepči. Ali, na polju kod Prištine ne nađe sinovljev grob. Osta još tužnija i žalosnija, ali je uspela da se sa sestrom i umornim volovima vrati u Trepču svojoj, nekad bogatoj kući. Osta joj prazna, do kraja njenog života.

Ovako su u tim danima činile mnoge srpske majke, čemerne bez supruga, sinova ili devera, bez svega što je oblikovalo staru srpsku porodicu", rekao je Gojković.

Na svečanosti su besedili još i zdravičar Milinko Gojković i predsednik Saveta MZ u selu, Dejan Mijailović.

U vrhu kamenoga belega, iznad zlatne ćirilice, postavljena su i ova slova: "Svome rodu darivali ste slobodu, nek imena vaša u večnosti sjaje".