Gradnja mini-hidroelektrana širom Srbije, a planirano je da ih bude više od 800 (trenutno je napravljeno oko 90 ovih postrojenja), izazvala je mnogo reagovanja, uglavnom negativnih, a pogotovo kod stanovnika područja na kojima se te MHE prave.

Ekološki aktivisti, a pre svih pokret "Odbranimo reke Stare planine", podigli su glas zbog izgradnje MHE smatrajući da su one ubice prirodnog sveta! Protiv izgradnje MHE je i Ministarstvo za zaštitu životne sredine (pročitajte šta kažu OVDE).

Na pojedinim protestima, kao što je bilo zbog MHE na Staroj planini i u selu Rakita u Opštini Babušnica bilo je i incidenata, jer se lokalno stanovništvo suprotstavilo invesitotorima, koji, pak, tvrde da sve grade prema dozvolama i prema zakonima.

Pogledajte MONDO VIDEO pregled sa protesta:

Na početku protesta minut ćutanja za "sve naše reke koje su ubijene". U masi koja je došla, između ostalih i ovi transparenti:

"Da nam vode slobodno teku, da nam deca vide reku"

FOTOGRAFIJE

Traže i da bude obavljena obimna stručna analiza (minimum dve godine) za ispitivanje reka i živog sveta i negativnog uticaja na prirodnu sredinu za sve do sada izgrađene derivacione MHE ili one u fazi gradnje. Isto tako, da se uradi stručna analizira koja bi građanima Srbije dala na uvid objektivne podatke o tome koliko MHE zaista doprinose elektroenergetskoj stabilnosti Srbije. Traži se i da se smanje subvencije za MHE, a potpuno da se ukinu subvencije za derivacione MHE.

"Ako želimo da imamo reke, moraćemo da se borimo za njih", poručio je nedavno aktivista pokreta "Odbranimo reke Stare planine" Aleksandar Jovanović-Ćuta.

Taj njegov apel čuli su mnogi i danas su došli na protest u centru Beograda. Bilo je i ljudi upravo iz onih mesta u Srbiji koja su ugrožena izgradnjom malih hidroelektrana, za koje protivnici ukazuju da donose vrlo malo energije a nanose neprocenjivu štetu prirodi i ljudima.

Upravo je Jovanović, najpre, demonstrativno, tokom govora, bacio račun za struju, preko kojeg svi mi plaćamo i subvencionišemo one koji prave male hidroelektrane, a na kraju govora popio je iz čaše izvorsku vodu, nazdravljajući, rekao je, slobodi našim rekama.

POGLEDAJTE

Neposredno uoči početka protesta na mejl naše redakcije stiglo je saopštenje Nacionalnog udruženja onih koji prave MHE u kojem se izražava žaljenje što je "manji deo javnosti podržao zlonamernu kampanju jednog broja ljudi koji iz političkih ambicija radi ličnog promovisanja i drugih interesa" i optužuju ih da "vode zlonamernu kampanju više od godinu i po dana".

"Male hidroelektrane koje su izgrađene u poslednjih 10 godina i koje se grade u Srbiji izgrađene su u skladu sa svim važećim zakonima i podzakonski aktima koji su usklađeni sa zakonodavstvom EU, a sve prema Nacionalnom Akcionom planu za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Takođe, sva nadležna ministarstva i javna preduzeća kao imaoci javnih ovlašćenja koji propisuju uslove i daju saglasnosti za njihovu izgradnju, dale svoj pristanak za izgradnju MHE u postupku dobijanja građevinske i upotrebne dozvole", tvrde iz Udruženja malih hidroelektrana, uz poruku: "Ovi protesti su politizacija nečega što ne bi trebalo da bude politika".

Tvrde i da će bez malih hidroelektrana Srbija, navodno, biti primorana da uvozi energiju.

Odgovor im je stigao na protestu. Od relevatne osobe - dekana Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratka Ristića, koji je naveo sve razloge zbog kojih su MHE štetne za čoveka i životnu sredinu. Sve to sublimirao je u ovoj oceni: "Ne postoji autodestruktivniji primer od ovoga!".

Ristić je naveo primere Kine i Indije koje do sada nisu bile prepoznate kao zemlje koje ne poklanjaju mnogo pažnje na zaštitu životne sredine. Ali i tamo se stvari menjaju. U Kini je napravljeno 77.000 MHE, ali su i ova zemlja i Indija uvele MORATORIJUM na izgradnju novih MHE i ujedno su počele da ruše one koje su do sada izgrađene. Isti proces dešava se i u SAD, gde je do sada porušeno više od 1.200 takvih postrojenja. U Evropi je do sada uklonjeno 400 takvih objekata...

Podvlačeći da je Srbija potpisnica tri konvencije Ujedinjenih nacija koje za cilj imaju zaštitu životne sredine, biodiverziteta, dekan Šumarskog fakulteta je istakao da Srbiju niko nije primoravao da obezbedi nove količine energine kroz obnovljive izvore građenjem malih hidroelektrana. Postoje i drugi načini, naveo je, poput hidroelektrana, geotermalnih izvora, sunca, vetra, biomase, koja kod nas ima najveći potencijal.

Slikovito je dočarao šta će se desiti ako u Srbiji zaista bude izgrađeno svih 856 MHE koliko je planirano. "Ako bi se to dogodilo, imali bismo 2.200 kilometara vodotoka u cevima. To je maloumni naum!".

Istakao je i da korist od gradnje MHE imaju samo pojedinci, jer mi kroz račune za utrošenu električnu energiju, kroz stavku zelena energija, subvencionišemo gradnju malih hidroelektrana, a uz to ih i EPS dotira. Izneo je podatak da je do sada više od 20 miliona uplaćeno investitorima MHE kroz račune za EP, kao i više od 20 miliona evra od EPS-a.

Dekan Šumarskog fakulteta je obišao 46 od 90 do sada izgrađenih MHE i njegov utisak je da je to što je učinjeno prirodi - STRAŠNO.

Procenat električne energije koja se dobija kroz ovakva postrojenja je mizeran - 2-3% ukupne električne energije Srbije, ukazao je Ristić i odgovorio zagovornicima gradnje ovih postrojenja ovako:

"Kažu da su veliki hidroenergetski sistemi, poput Đerdapa 1 i 2 ili drinske HE, veliki uništivači prirode. Tačno je, ali od ovih hidroelektrana koristi imaju milioni ljudi. Kada se izučava ekološka etičnost za jedan od osnovnih principa za prihvatljviost određenih intervencija u prirodi jeste da li ona donosi korist za većinu. Ako donosi, onda je to prihvatljivo. Male hidroelektrane su izučavane godinama u svetu i jedan od zaključaka je da su one dva do ŠEST PUTA VEĆI razarači životne sredine nego velike hidroelektrane. Kažu i da su termoleketrane veliki zagađivači vazduha. I to je tačno, ali nećemo prečišćavati vazduih tako što ćemo uništavati reke izgradnjom malih hidroelektrana".

U odgovoru na tvrdnje onih koji proizvode MHE i onih koji se za njih zalažu da su protesti "ispolitizovani", kao i da je reč o "opštoj neinformisanosti građana", dekan Šumarskog fakulteta je rekao da on nije bio, niti će biti član nijedne političke stranke, kao i da...

"Po njima, svi mi ovde smo nepismena i neinformisana rulja koja ne zna šta radi i koju neko politički zlopotrebljava. Ja na to ne pristajem", rekao je Ristić i istakao da ove proteste doživljava ovako:

"Ovo je protest slobodnih ljudi, koji vole svoju zemlju i koji žele da sačuvaju reke. Ovo je VAPAJ da sačuvamo svoju zemlju i svoje reke!".

Evo šta kažu oni koji prave MHE 

O MHE

- Širom Srbije je planirana gradnja više od 800 mini-hidroelektrana na planinskim i drugim rekama. Do sada je u Srbiji izgrađeno oko 90 MHE, a određeni broj se nalazi u zaštićenim prirodnim područjima. Protivnici ukazuju da one veoma negativno utiču na eko-sistem.

- Veliki broj od planiranih 850 MHE se nalazi na slivovima Južne i Zapadne Morave, Ibra, gornje Drine, Lima. Samo je na Staroj planini u planu izgradnja čak 58 malih hidroelektrana. Na slivu Studenice, na planini Goliji i okolini, taj broj iznosi 31. Vlada Republike Srbije je Staru planinu 1997, a Goliju 2001. godine proglasila Parkovima prirode.

- Ako bi bile napravljene sve MHE, bilo bi obezbeđeno svega oko 2% potreba u energetskom bilansu Srbije na godišnjem nivou. Reke se isušuju, biodiverzitet uništava a priobalje devastira u nacionalnim parkovima, parkovima prirode, specijalnim rezervatima prirode.

- Kako izgleda MHE? U zemlju se ukopaju cevi i u njih se "uteruje" voda, čime se isušuje rečno korito. Dešava se i da 80% ili 90% vode ulazi u cevi. Ako bude napravljeno 500 mini hidrocentrala sa cevima dužine tri kilometara, Srbija će izgubiti 1.500 kilometara reka!

- Još je alarmantniji rezultat studije Univerziteta u Gracu, koji kaže da će Evropa izgubiti, ili dovesti na ivicu istrebljenja, jednu u deset ribljih vrsta, ukoliko se izgrade sve planirane mini elektrane na Balkanu. Jedanaest endemskih vrsta bi moglo biti potpuno zbrisano s lica Zemlje, 7 bi postalo kritično ugroženo, 4 tipa jesetre bi izgubilo habitat a broj ugroženih vrsta bi se duplirao na 24.

- Zbog lančane reakcije izgradnje MHE na Balkanu, koji je najbitnije čvorište rečnog biodiverziteta u Evropi, bilo bi potpuno istrebljeno 49 od ukupno 591. slatkovodne vrste ribe, a u najboljem slučaju bi bilo izgubljeno 50-100% njihove distribucije u vodama Balkana.

- Organizacije za zaštitu prirode i stanovnici određenih područja bune se zbog toga. I Ministarstvo za zaštitu životne sredine protivi se izgradnji MHE.