Deo javnosti žestoko se protivi izgradnji mini-hidroelektrana u Srbiji, smatrajući da uništavaju eko-sistem, ali evo i glasa ZA ta postrojenja. U Evropi je izgrađeno 24.000 mini-hidroelektrana, a u Srbiji 90.
Izgradnja mini-hidroelekgrana u Srbiji jedno je od gorućih ekoloških pitanja. Plan da ih u Srbiji bude izgrađeno više od 800 na rekama, a pojedine i u zaštićenim prirodnim područjima, podigle su na noge mnoge građane ugroženih područja, koji smatraju da će ta postrojenja bitno izmeniti čitav eko-sistem, pa i ugroziti živote ljudi.
Glas protiv izgradnje mini-hidroelektrana podiglo je i Ministarstvo za zaštitu životne sredine Srbije, najavljujući izmene postojećih zakona koji će ovo pitanje dovesti u red.
Ministarstvo: ZABRANITI gradnju mini hidro-elektrana
A šta kažu oni koji grade mini-hidroelektrane?
Kažu da je sve regulisano Nacionalnom strategijom za obnovljive izvore energije i prostornim planovima i u skladu sa zakonima i planskim dokumentima, uz učešće nadležnih institucija za zaštitu prirode i životne sredine, koji propisuju uslove za njihovu izgradnju.
Nacionalna srategija, dodaju, urađena je u skladu sa obavezama preuzetim prema EU, a svi prostorni planovi su izrađeni u skladu sa zakonom i uz poštovanje obaveze održavanja javnih rasprava u kojima učestvuju sve državne institucije, kao i lokalno stanovništvo.
Takođe, smatraju da su neobaveštenost građana o tome kakav je potencijal MHE i njihove prednosti, kao i o tome kakav zapravo imaju uticaj na okolinu, ključni problemi koji su "pojedinci iskoristili da iz političkih ambicija" organizuju proteste.
- Najveća pobeda u 2018. u Srbiji je zelene boje
- Šumarski fakultet: NE DAMO zemlju za mini HE na Goču
- POBEDA! Jedna mini-hidroelektrana manje!
- Istraživanje: Građani jasno PROTIV mini-hidroelektrana
- Pomoćnik ministra: Male centrale u Srbiji nisu problem
- Stara planina: Sukob zbog gradnje mini hidrocentrale!
- Haos u selu Rakita: Tuča zbog izgradnje MHE!
"Iz političkih ambicija i drugih interesa jedan mali broj ljudi vodi zlonamernu kampanju protiv izgradnje MHE više od godinu i po dana. Neinformisanost građana je glavni razloz zbog kojeg se bune protiv izgradnje MHE. Kada bi građani imali jasan uvid u kumulativni uticaj na životnu sredinu svih proizvođača električne energije, siguran sam da ne bi imali negativno mišljenje o malim hidroelektranama. U prilog ovome govori činjenica da smo jedna od nekoliko država u svetu sa najzagađenijim vazduhom", kaže predsednik Nacionalnog udruženja malih hidroelektrana Dragan Josić.
Činjenica je da ne postoji nijedan način proizvodnje električne energije, a da ne vrši uticaj na prirodu i životnu sredinu, ali iz ovog udruženja ističu da MHE imaju "najmanji uticaj na životnu sredinu u poređenju sa svim ostalim obnovljivim izvorima energije".
U udruženju malih hidroelektrana navode da se u poslednjih godinu i po dana "zlonamerno snimaju i slikaju reke i rečna korita u toku izgradnje MHE".
Tada se gradilišta u rečnom toku, tj. oko njega ne razlikuju od bilo kog drugog gradilišta u gradu (izgradnja zgrada, podzemnih garaža, puteva). Rečna korita i okolina se nakon izgradnje po pravilu uređuju, tj. rekultivacijom dovode u prethodno stanje. Nakon jednog vegetativnog ciklusa, svi obavljeni građevinski radovi se uglavnom ne vide, dodaje se u saopštenju.
Situacija na terenu u našim rekama, pa i onima koje su u najvišim kategorijama, jeste takva da se u njih izlivaju otpadne vode iz septičkih jama i baca komunalni otpad. Ono što smeta lokalnom stanovništvu, nakon izgradnje MHE, jeste činjenica da će zbog manje snage vode komunalni otpad postati veoma vidjiv, a otpadne vode koje dolaze u rečno korito iz septičkih jama će se sporije evakuisati, pa se samim tim povećava koncentracija neprijatnih mirisa.
"Male hidroelektrane samo koriste snagu vode u delovima vodotoka sa velikim padovima na malom rastojanju, pri tome ostavljajući zakonom propisan garantovani ekološki proticaj u rečnom koritu. Nakon prolaska kroz mašinsku zgradu, tj. turbine, celokupna količina vode se vraća u rečno korito, i to značajno obogaćena kiseonikom, a hemijski nepromenjena, pa se upravo iz tog razloga riba vrlo četo koncentriše u većem broju neposredno ispod mašinske zgrade. Svi cevovodi MHE se nalaze ispred ili iza sela, pa je u samom selu reka uvek u punom kapacitetu", rekao je Josić.
Republika Srbija se obavezala da će dostići 27 odsto potrošnje energije do 2020. godine, dobijene iz obnovljivih izvora energije. U slučaju da se ne dosegne ugovorena obaveza, Srbija će uvoziti energiju proizvedenu iz obnovljivih izvore iz Evropske unije, napominju u Nacionalnom udruženju malih hidroelektrana.
U najrazvijenijim ekološkim evropskim državama hidropotencijal je veoma prihvatljiv i izgrađeno je više od 24.000 MHE od čega je više od 30 odsto ovih objekata izgrađeno u zaštićenim zonama. Evo nekih od zemalja: Švedska 1.900 MHE, Norveška - 2.250, Slovenija - 350, Švajcarska - 1.000 (ove godine donela zakon o izgradnji još 800), Austrija - 3.100.
Deskov plač zbog Rakitske reke (VIDEO)
EVO ŠTA KAŽU PROTIVNICI GRADNJE MHE
Dekan beogradskog Šumarskog fakulteta, profesor dr Ratko Ristić u više navrata je rekao da je zabrana gradnje MHE nacionalni interes.
"Argumenti meštana protivnika gradnje MHE ali i stručnjaka su više nego jasni - proizvodnja energije iz malih hidrolektrana nikako ne može da predstavlja značajnu stavku u energetskom bilansu zemlje, a ukoliko ude pregrađeno 58 reka na Staroj planini na je mrtva planina za stanovništvo. Ukoliko se bude ostvarilo planirano, da se izgradi 850 hidroelektrana, uništićemo naše najvrednije planinske reke", rekao je on.
- Širom Srbije je planirana gradnja više od 800 mini-hidroelektrana na planinskim i drugim rekama. Do sada je u Srbiji izgrađeno oko 90 MHE, a određeni broj se nalazi u zaštićenim prirodnim područjima. Protivnici ukazuju da one veoma negativno utiču na eko-sistem.
- Veliki broj od planiranih 850 MHE se nalazi na slivovima Južne i Zapadne Morave, Ibra, gornje Drine, Lima. Samo je na Staroj planini u planu izgradnja čak 58 malih hidroelektrana. Na slivu Studenice, na planini Goliji i okolini, taj broj iznosi 31. Vlada Republike Srbije je Staru planinu 1997, a Goliju 2001. godine proglasila Parkovima prirode.
- Ako bi bile napravljene sve MHE, bilo bi obezbeđeno svega oko 2% potreba u energetskom bilansu Srbije na godišnjem nivou. Reke se isušuju, biodiverzitet uništava a priobalje devastira u nacionalnim parkovima, parkovima prirode, specijalnim rezervatima prirode.
- Kako izgleda MHE? U zemlju se ukopaju cevi i u njih se "uteruje" voda, čime se isušuje rečno korito. Dešava se i da 80% ili 90% vode ulazi u cevi. Ako bude napravljeno 500 mini hidrocentrala sa cevima dužine tri kilometara, Srbija će izgubiti 1.500 kilometara reka!
- Još je alarmantniji rezultat studije Univerziteta u Gracu, koji kaže da će Evropa izgubiti, ili dovesti na ivicu istrebljenja, jednu u deset ribljih vrsta, ukoliko se izgrade sve planirane mini elektrane na Balkanu. Jedanaest endemskih vrsta bi moglo biti potpuno zbrisano s lica Zemlje, 7 bi postalo kritično ugroženo, 4 tipa jesetre bi izgubilo habitat a broj ugroženih vrsta bi se duplirao na 24.
- Prema studiji Univerziteta u Gracu, ako budu napravljene sve MHE na Balkanau, Evropa će izgubiti ili dovesti na ivicu istrebljenja, jednu u deset ribljih vrsta! 11 endemskih vrsta bi moglo biti potpuno zbrisano sa lica Zemlje, 7 bi postalo kritično ugroženo, 4 tipa jesetre bi izgubilo habitat a broj ugroženih vrsta bi se duplirao na 24.
- Zbog lančane reakcije izgradnje MHE na Balkanu, koji je najbitnije čvorište rečnog biodiverziteta u Evropi, bilo bi potpuno istrebljeno 49 od ukupno 591. slatkovodne vrste ribe, a u najboljem slučaju bi bilo izgubljeno 50-100% njihove distribucije u vodama Balkana.
- Organizacije za zaštitu prirode i stanovnici određenih područja bune se zbog toga. I Ministarstvo za zaštitu životne sredine protivi se izgradnji MHE. U nedelju u Beogradu će biti održan protest zbog gradnje MHE.
O EU
Goran Tokić, koji je i u skupštinskom odboru pre dve godine ukazivao na štetnost izgradnje derivacionih mini-hidroelektrana, izjavio je nedavno da su MHE "tumor koji metastazira".
Ceo problem je, naveo je Tokić, počeo kada je Evropska unija tražila od Srbije da obezbedi 27% obnovljive energije, a da, neshvatljivo, Đerdap nije ušao u tu računicu, iako je Dunav obnovljiv izvor energije.
"Srbija je u tom trenutku imala 21% obnovljive energije, ali je trebalo obezbediti još tih 6%. Čini mi se da nije izrađena jasna strategija, već se krenulo haotično, pa je tako nekome palo na pamet da se to obezbedi i kroz mini-hidroelekrane, bez jasnog cilja, jasne analize koliko će to energije zaista doneti, a koliko štete", rekao je Tokić.
