Ekologija Poglavlje 27 pregovori Srbije i EU zastita prirode.html

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

Ekologija i EU: Biće teško, moramo da pomognemo svi

Autori Predrag Vujić mondo.rs
Autori Predrag Vujić mondo.rs

Ministarstvo za zaštitu životne sredine treba da do kraja godine pripremi pregovaračku poziciju za Poglavlje 27, koje je, verovatno, najkomplikovanije na putu ka Evropskoj uniji.

Izvor: Mondo/Mario Milojević

Mnogo je problema u Srbiji, a možda najizraženiji su oni koji se tiču zaštite životne sredine, koji će nas ujedno i mnogo koštati na putu ka Evropskoj uniji. Ali, to je nešto što moramo da uradimo, pre svega, zbog nas samih, a ne zato što to traži Brisel.

Trenutno stanje je takvo da smo u velikom zaostatku.

Državni sekretar u Ministarstvu za zaštitu životne sredine Ivan Karić danas je saopštio, blago rečeno, porazan podatak, da je od 26-27 zakonskih i podzakonskih akata u prošloj godini usvojen SAMO JEDAN.

"Ekološko zakonodavstvo nam je tek na 20% od planiranog. Kasnimo i to moramo da ubrzamo", rekao je Karić.

Za ekologiju nam treba 11,5 milijardi evra!

Nije ni čudno, onda, što su evropski zakonodavci i kontrolori, vratili na doradu nacrt pregovaračke pozicije Srbije za komplikovano Poglavlje 27 (koje se tiče mnogih ministarstava, ne samo jednog), uz primedbe, a zacrtani cilj je da do kraja ove godine bude završen novi nacrt.

Ali, rok do kraja ove godine (a prethodno je bilo zacrtan kraj 2018.) je samo nominalno naznačen - da bi sve išo kako treba, nacrt treba da bude gotov do maja kako bi bio poslat u Brisel, pa ako ga tamo odobre, treba da prođe i razmatranje unutar Srbije, da bi došao pred vladu i skupštinu.

Posla je mnogo. Previše. A problema napretek. I biće veoma skup proces. Samo za tri najskuplje direktive u sektoru voda i otpada je potrebno uložiti oko 7,2 milijarde evra.

Ministarstvo, koje je nosilac ovog projektam suočeno je sa nedostatkom ljudstva, pravnika, a nema baš ni mnogo pomoći od pojedinih ministarstava, pre svega Ministarstva finansija, koje treba da kaže da li je nešto finansijski moguće ili nije.

"Pojedina ministarstva su do sada bila tiha, kao što je recimo Ministarstvo finansija. Ona to više ne mogu da budu. Pozivam ih da nam pomognu", rekao je Ivan Karić na panel diskusiji o komentarima Evropske komisije i izradu novog nacrta pregovaračke pozicije Srbije.

Gde god da "zagrebete" ekologija "ispliva". Industrija, vazduh, voda, poljoprivreda, saobraćaj, turizam...

Na skupu u Palati Srbija danas je bilo reči o tome šta sve treba uraditi, recimo, u vezi sa direktivama EU za vazduh, sumpora u gorivu, kvalitetu goriva, hemikalijama...

U pomoć je pritekao Slovenac Marko Slokar koji ima bogato iskustvo u ovoj oblasti. Njegova glavna poruka je da će primena ovih direktiva biti veoma komplikovana i teška, a loša vest je i da u ovoj oblasti nema prelaznog roka. Dakle, onog dana kada budemo pred vratima EU ovo mora da bude primenljivo odmah. Nema "kupovine vremena".

Što se tiče još jedne veoma važne stvari - industrijske emisije - u prethodnom periodu analiziran je rad 227 postrojenja, od kojih 55 ne rade ili su u stečaju. Teško je reći koja od njih su već sada spremna da se prilagode evropskim standardima, ali pozitivno je da pomaka ima.

Posebno inspirisan bio je pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine Aleksandar Vesić koji je jednostavnim i efektnim rečnikom ukazao na to koliko je ov

"Direktive EU su zahtevne, privredi nedostaju finansije, industrijska postrojenja su zastarela, kao i tehnologije. Udišemo vazduh kakav udišemo, a ako nešto ne preduzmemo ostaće nam ovakav vazduh kakav jeste. Ugalj nam je lošeg kvaliteta, ali sa druge strane energetska stabilnost zemlje mora da se obezbedi... U svemu tome, mi iz Ministarstva za zaštitu životne sredine smo i leva i desna smetala, koja nešto traže, ali to mora da se uradi. Dobra vest je da je industrija prepoznala neophodnost da se uključi u naše projekte da ne bi bilo zatvaranja industrijskih postrojenja, otpuštanja ljudi...", rekao je pomoćnik ministra.

EKOLOGIJA: Menjamo se, ali nedovoljno (ISTRAŽIVANJE)

Dodao je da Ministarstvo ima odličnu saradnju sa fakultetima, nekladinim organizacijama, čak i kada one kritikuju njegov rad. "Ponekad to rade neprimereno, ali i mi nekad radimo neprimereno, ne prepoznajemo put kojim treba da idemo", opaska je Aleksandra Vesića.

"Niko nas ne bije da moramo odmah da uradimo sve, ali 1. januara 2025. godine mora da bude sve gotovo. Imali smo i 1. januar 2021. pa smo krenuli i stali, pa smo opet krenuli... Moramo to zbog nas, ne zbog njih. Ja volim da kažem da je EU regulativa 'moving target' (pokretna meta). Taman dostigneš nešto, pa se to promeni, pa moraš ponovo. Ali, tako je, kako je", primetio je pomoćnik ministra.

Uz ovo i vest da je Ministarstvo za zaštitu životne sredine namenilo 500 miliona dinara gradovima i opštinama kao pomoć u rešavanju pitanja sanacije nesanitarnih deponija i prečišćavanja otpadnih voda.

Od tog novca iz budzeta biće obezbeđena izrada projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kao i projekata sanacije i remedijacije postojećih nesanitarnih gradskih ili opštinskih deponija - smetlišta.

Ministarstvo je danas na svom sajtu objavilo preliminarnu rang listu od 32 grada ili opštine koje ispunjavaju uslove po javnom pozivu za izradu projekata sanacije i remedijacije deponija - smetlišta, a konačnu listu kada istekne rok za primedbe odobriće ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan.

Ekološki protest: Ne damo reke, STOP za MHE!

Pogledajte

00:00
Protest MHE
Protest MHE
Izvor: MONDO
Izvor: MONDO

Komentari 11

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Goca

Moj sin je zavrsio fakultet ,Zastitu zivotne sredine i okolisa ,pre 3 god..Ali ni dan danas u struci nema posla .Sad kad dolazi 5min do 12 onda ste u panici .

SKOJevac

Globalno posmatrano, nema ništa od planete, a ni od nas za 50-80 godina. Možete da skupljate smeće, skidate žvake sa trotoara i prečišćavate otpadne vode, ali led na polovima se topi i poaledice toga su nepredvidive i veoma ozbiljne. Već se osećam kao dinosaurus.

Дрина

@SKOJevac аха, тај лед се топи већ 30 година а море се ни за милиметар није дигло, смислите неку другу лаж

special-image

PRODAVNICA

MONDO REPORTAŽE

MONDO & EU

loader