Mnogo je problema u Srbiji, a možda najizraženiji su oni koji se tiču zaštite životne sredine, koji će nas ujedno i mnogo koštati na putu ka Evropskoj uniji. Ali, to je nešto što moramo da uradimo, pre svega, zbog nas samih, a ne zato što to traži Brisel.

Trenutno stanje je takvo da smo u velikom zaostatku.

Državni sekretar u Ministarstvu za zaštitu životne sredine Ivan Karić danas je saopštio, blago rečeno, porazan podatak, da je od 26-27 zakonskih i podzakonskih akata u prošloj godini usvojen SAMO JEDAN.

"Ekološko zakonodavstvo nam je tek na 20% od planiranog. Kasnimo i to moramo da ubrzamo", rekao je Karić.

Nije ni čudno, onda, što su evropski zakonodavci i kontrolori, vratili na doradu nacrt pregovaračke pozicije Srbije za komplikovano Poglavlje 27 (koje se tiče mnogih ministarstava, ne samo jednog), uz primedbe, a zacrtani cilj je da do kraja ove godine bude završen novi nacrt.

Ali, rok do kraja ove godine (a prethodno je bilo zacrtan kraj 2018.) je samo nominalno naznačen - da bi sve išo kako treba, nacrt treba da bude gotov do maja kako bi bio poslat u Brisel, pa ako ga tamo odobre, treba da prođe i razmatranje unutar Srbije, da bi došao pred vladu i skupštinu.

Posla je mnogo. Previše. A problema napretek. I biće veoma skup proces. Samo za tri najskuplje direktive u sektoru voda i otpada je potrebno uložiti oko 7,2 milijarde evra.

Ministarstvo, koje je nosilac ovog projektam suočeno je sa nedostatkom ljudstva, pravnika, a nema baš ni mnogo pomoći od pojedinih ministarstava, pre svega Ministarstva finansija, koje treba da kaže da li je nešto finansijski moguće ili nije.

"Pojedina ministarstva su do sada bila tiha, kao što je recimo Ministarstvo finansija. Ona to više ne mogu da budu. Pozivam ih da nam pomognu", rekao je Ivan Karić na panel diskusiji o komentarima Evropske komisije i izradu novog nacrta pregovaračke pozicije Srbije.

Gde god da "zagrebete" ekologija "ispliva". Industrija, vazduh, voda, poljoprivreda, saobraćaj, turizam...

Na skupu u Palati Srbija danas je bilo reči o tome šta sve treba uraditi, recimo, u vezi sa direktivama EU za vazduh, sumpora u gorivu, kvalitetu goriva, hemikalijama...

U pomoć je pritekao Slovenac Marko Slokar koji ima bogato iskustvo u ovoj oblasti. Njegova glavna poruka je da će primena ovih direktiva biti veoma komplikovana i teška, a loša vest je i da u ovoj oblasti nema prelaznog roka. Dakle, onog dana kada budemo pred vratima EU ovo mora da bude primenljivo odmah. Nema "kupovine vremena".

Što se tiče još jedne veoma važne stvari - industrijske emisije - u prethodnom periodu analiziran je rad 227 postrojenja, od kojih 55 ne rade ili su u stečaju. Teško je reći koja od njih su već sada spremna da se prilagode evropskim standardima, ali pozitivno je da pomaka ima.

Posebno inspirisan bio je pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine Aleksandar Vesić koji je jednostavnim i efektnim rečnikom ukazao na to koliko je ov

"Direktive EU su zahtevne, privredi nedostaju finansije, industrijska postrojenja su zastarela, kao i tehnologije. Udišemo vazduh kakav udišemo, a ako nešto ne preduzmemo ostaće nam ovakav vazduh kakav jeste. Ugalj nam je lošeg kvaliteta, ali sa druge strane energetska stabilnost zemlje mora da se obezbedi... U svemu tome, mi iz Ministarstva za zaštitu životne sredine smo i leva i desna smetala, koja nešto traže, ali to mora da se uradi. Dobra vest je da je industrija prepoznala neophodnost da se uključi u naše projekte da ne bi bilo zatvaranja industrijskih postrojenja, otpuštanja ljudi...", rekao je pomoćnik ministra.

EKOLOGIJA: Menjamo se, ali nedovoljno (ISTRAŽIVANJE)

Dodao je da Ministarstvo ima odličnu saradnju sa fakultetima, nekladinim organizacijama, čak i kada one kritikuju njegov rad. "Ponekad to rade neprimereno, ali i mi nekad radimo neprimereno, ne prepoznajemo put kojim treba da idemo", opaska je Aleksandra Vesića.

"Niko nas ne bije da moramo odmah da uradimo sve, ali 1. januara 2025. godine mora da bude sve gotovo. Imali smo i 1. januar 2021. pa smo krenuli i stali, pa smo opet krenuli... Moramo to zbog nas, ne zbog njih. Ja volim da kažem da je EU regulativa 'moving target' (pokretna meta). Taman dostigneš nešto, pa se to promeni, pa moraš ponovo. Ali, tako je, kako je", primetio je pomoćnik ministra.

Uz ovo i vest da je Ministarstvo za zaštitu životne sredine namenilo 500 miliona dinara gradovima i opštinama kao pomoć u rešavanju pitanja sanacije nesanitarnih deponija i prečišćavanja otpadnih voda.

Od tog novca iz budzeta biće obezbeđena izrada projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kao i projekata sanacije i remedijacije postojećih nesanitarnih gradskih ili opštinskih deponija - smetlišta.

Ministarstvo je danas na svom sajtu objavilo preliminarnu rang listu od 32 grada ili opštine koje ispunjavaju uslove po javnom pozivu za izradu projekata sanacije i remedijacije deponija - smetlišta, a konačnu listu kada istekne rok za primedbe odobriće ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan.

Ekološki protest: Ne damo reke, STOP za MHE!