Šta će Srbiji doneti uvođenje dualnog obrazovanja, dokle je stigla reforma školstva, da li će biti uvedena velika matura i na koji način će ona biti implementirana, kao i da li su elektronski udžbenici doneli poboljšanje, samo su neka od pitanja koja su danas razmatrana na okruglom stolu "Reforme u obrazovanju između teorije i prakse" u Beogradu.
Profesori i drugi prosvetni radnici koji su učestvovali na tribini u pres centru UNS-a izneli su različita mišljenja o reformi obrazovanja u Srbiji. Složni su da je više potrebno gledati ka budućnosti, dok dualno obrazovanje (osim časova u školi, podrazumeva rad, odnosno praksu kod poslodavca), kažu, i nije baš najbolje rešenje za mlade, ne samo u našoj zemlji, već i u regionu.
Penzionisani profesor Univerziteta u Beogradu dr Srbijanka Turajlić ocenila je kao skandaloznu ideju uvođenja dualnog obrazovanja.
"Ta reinkarnacija škola u privredi, imala je smisla u doba industrijske ere, ali ne i sada", rekla je Turajlić i dodala da je ceo region ušao u priču o dualnom obrazovanju pod pritiskom Nemačke.
Ona je objasnila da u pojedinim zemljama Evrope dualno obrazovanje koriste deca gastarbajtera.
"Oni će lakše naći posao do 30. godine života, ali ne i nakon toga... Vi tako generišete ljude, i onespobljavate ih da se sami razvijaju", rekla je Turajlić.
Ona je dodala da Srbija tako pristaje da bude mesto za poslove koji predstavljaju "neku vrstu otpada".
"Čini mi se da se nismo modernizovali, a mladim ljudima škola je sve češće dosadna", rekla je Turajlić.
Ona je kao problem istakla i to što se niko, kako kaže, ne bavi STEM (nauka, tehnologija, inženjering, matematika) obrazovanjem koje priprema đake za poslove budućnosti.
"Nisam čula da neko priča o STEM-u. Pitanje je razumevanje informatike, a ne gluposti kao što je Pajton (Python, programski jezik)...", navela je profesorka i ocenila da "reforma obrazovanja u Srbiji ide ka dole, a ne ka gore".
Kada je reč o uvođenju opšte (velike) mature, profesorka Turajlić podržava taj sistem.
"Takav sistem može da se sprovede, kao i u Hrvatskoj. U mnogim zemljama je sprovodivo, i može da se stavi pod kontrolu. Svi treba da radimo na tome da se ta ideja sprovede, a ne da žrtve budu deca koja upisuju fakultete. Potrebno je da se svi ozbiljno angažuju po pitanju opšte mature".
Turajlić je rekla da taj prelaz (koji je planiran za školsku 2020/2021. godinu) neće biti jednostavan, ali je istakla da je izvodljiv.
REFORMA OBRAZOVANJA U HRVATSKOJ - VELIKI FIJASKO
Na tribini je učestvovala i dr Snježana Koren, Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, koja je govorila o iskustvima Hrvatske kada je reč o reformi obrazovanja. Prema njenim rečima, reforma obrazovanja u Hrvatskoj izgleda kao jedan veliki fijasko.
Hrvatska je još 2008. godine počela da sprovodi veliku maturu.
Iako je uvedena velika matura, Koren kaže da se po pitanju reforme obrazovanja u Hrvatskoj nije uradilo puno toga.
"Ni danas se nije desilo ono što je bio cilj - produžetak osnovnog obrazovanja sa osam na devet godina. Ništa po tom pitanju nije urađeno... I dalje je u gimnazijama veoma tradicionalno obrazovanje. Na snazi su programi iz 1995. godine. Tu se pruža najveći otpor ka promenama", rekla je Koren.
ELEKTRONSKI DNEVNICI - DOBRO REŠENJE
Direktorka Gimnazije u Lazarevcu Jasna Marković pričala je o iskustvima njene gimnazije u kojoj je uveden elektronski dnevnik, kao i novi izborni predmeti koji prate reformu obrazovanja.
"Elektronski dnevnici su se pokazali kao dobro rešenje. Nastavnici mogu da vode svoju pedagošku svesku, dok učenici i njihovi roditelji mogu da imaju uvid u ocene, ali i izostanke s nastave", rekla je Marković.
Ona je međutim navela da uvođenje te ideje nije baš teklo po najboljem planu, bar kada je reč o njenoj gimnaziji.
"Pre nego što su uvedeni elektronski dnevnici bilo je potrebno sagledati sve tehničke uslove škole. Snalazio se kako je ko mogao. Sami smo nabavili i 10 tableta", rekla je direktorka Gimnazije u Lazarevcu.
"Reforma je bila najavljena 2017. godine i odjednom 2018. mi dobijamo plan i program za nove predmete koje smo dobili krajem prošle godine. Rezultate njihovog uvođenja tek ćemo videti", dodala je Marković.
Prema njenim rečima, i nakon uvođenja novih predmeta odmah su se javili problemi. "Prva godina gimnazijalaca je na sve predmete koje sluša, dobila još dva nova, tako da u proseku imaju 33 časa tokom radne nedelje, a to znači da često imaju i sedmi čas. Onda su rekli da se uvede blok nastava, ali kada? Tu je i problem prostora, i problem organizacije", istakla je Marković.
"Vežbe iz fizike i biologije se rade u grupama, a onda se stvara situacija da nemamo gde decu da smestimo.Trebalo je pre svega razmotriti prostorne i druge mogućnosti", rekla je Marković.
Dr Jovo Bakić, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, ocenio je da je jedan od problema reforme obrazovanja u Srbiji vrednosni sistem. "Ne možete graditi kuću ako niste dobro postavili temelje", rekao je.
On ne podržava ideju uvođenja opšte mature, ali misli da rezultat daje - test opšte informisanosti na pojedinim fakultetima. "Bune se da loše prolaze, 30 poena niko ne može da osvoji, ali vi imate mogućnost da napravite selekciju... Ne treba svi da studiraju, jer nisu svi sposobni", rekao je Bakić.
Bakić je naveo da je u Evropi na snazi sistem zaglupljivanja, dok se "Hrvatska i Srbija takmiče ko će više i ko će bolje".
"Kod nas ljudi u IT sektoru predlažu da se ne izgubi korak sa tzv. četvrtom naučnom revolucijom. Moramo da hvatamo korak s trendovima. Međutim, za sada je sve to na jednom verbalnom nivou", rekao je Bakić.
Profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Ognjen Radonjić kaže da decu treba rasteretiti od nepotrebnog gradiva.
"Investicija gleda u budućnost, ulaganje u obrazovanje se gleda kao trošak, a ne kao investicija i tu je problem... Što više pokušavamo napred, sve više se vrtimo u krug. Kreiramo zaposlenja koja će nestati".
Već u srednjoj nauče da sklope i rasklope motor aviona
On kaže da roditelji uče s decom u srednjim školama, jer su preopterećena. "Mi ih zatrpavamo nepotrebnim, umesto da radimo suprotno", ocenio je Radonjić.
Svedoci smo 4. industrijske revolucije, takozvane "digitalne revolucije" koja zahvata sve sfere našeg života, dok je s druge strane obrazovni sistem i način predavanja je tradicionalan.
Profesorka Filozofskog fakulteta dr Dubravka Stojanović kaže da trenutno živimo u nekoj vrsti naučne revolucije, a pitanje je gde će to ići, i kako uopšte pripremiti đake za "četvrtu revoluciju".
U Srbiji se trenutno sprovodi trogodišnji program "Škole za 21. vek", tokom kojeg će, kako je najavljeno, milion učenika od petog do osmog razreda u regionu naučiti veštine programiranja, kritičkog razmišljanja i rešavanja problema koje zahteva savremeno tržište rada.
Šta vi mislite, koji je najbolji način za reformu obrazovanja u Srbiji?
Petrušev dominirao, Zvezda šokirala Monako: Kodi i Filip za muk u Monte Karlu!
Kevin Panter spreman za Željkove zamke! Intervju: Tek kad odeš shvatiš šta si ostavio
Nedović tražio izmenu i samo seo na klupu! Loše vesti za Zvezdu, ovo ne valja
Šok za šokom u Evroligi, Zvezda ispala iz Top 6: Preokreti, produžeci i drame, loše vesti za crveno-bele!
"Ne gledamo tabelu, ne obraćamo pažnju na to!" Navijači u transu, ali Sferopulosa to ne zanima