Orlovi krstasi izumiru u Srbiji

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

BLAGO SRBIJE! Ubijamo ih, a oni su deo naše ISTORIJE

Autori Jelena Stokić mondo.rs
Autori Jelena Stokić mondo.rs

Nalazi se na grbu Srbije, po njemu su nadimak dobili i srpski sportisti. Moćna ptica raspona krila dva metra. Orao krstaš. Izumire i to zahvaljujući nama -LJUDIMA. MONDO je posetio rezervat prirode u kojem je gnezdo svio poslednji par.

Izvor: MN Press

Bora i Eržika su jedini par orlova krstaša koji krstare srpskim nebom, a do pre 20 godina bilo je oko 10 takvih parova. Ovaj preostali par svio je gnezdo nedaleko od malog vojvođanskog sela Srpski Krstur, koje smo zajedno sa delegacijom EU koja pomaže u očuvanju vrste, posetili u nadi da ćemo videti ove impozantne ptice.

Nažalost, nisu bili raspoloženi za društvo, fotografisanje, snimanje iako smo bili na bezbednoj udaljenosti – jedan kilometar od gnezda u kojem su sada i dva mladunca.

Da li ste znali?

Orlovi ženke su veći od mužjaka i raspon krila im je oko dva metra. “Naši orlovi najčešće love pacove, miševe, zečeve i sve manje životinje” , kaže Marko, predani volonter koji već tri godine čuva staništa orlova krstaša.

U poslednje tri godine izrodili su pet mladih - pre dve godine rodili su se Duško i Lilika, a prošle godine na svet je došla i Nada, koja je, simbolično, baš to ime dobila u nadi da će krstaš ipak preživeti u Srbiji. Inače, svo troje sada lete negde i možda se i vrate nekada u Srbiju.

Početkom maja izlegla su se još dva mladunca koji će, kako se očekuje poleteti sledeće nedelje. Tada će se znati i pol mladunaca, jer dok su u gnezdu to nije moguće utvrditi.

Postoje samo tri drveta na kojima su gnezda (od kojih su dva napravili ljudi iz Društva za zaštitu ptica) Jedno u kojem borave Bora i Eržika i njihovi mladunci, ali i dva “rezervna”, u slučaju da oluja obori neko od drveća, što se i dešavalo ranije.

Od prošle godine je rezervat "Pašnjaci velike droplje" (prostire se na skoro 7.000 hektara) i zvanično pod zaštitom države, ali čini se to nije dovoljno da se ove ptice zaštite od štetnog uticaja čoveka. Zato su tu volonteri Društva za zaštitu i proučavanje ptica koji danonoćno, i po kiši, vetru i suncu, borave ispred trema trošne kuće u blizini gnezda.

OTROVI NAJVEĆA PRETNJA 

vojvodina, polja, ptica, ptice, livada, polje Izvor: MONDO/Goran Sivački

Razlog zbog kojeg je orao krstaš postao još jedna u nizu ugroženih vrsta je isti kao i kod drugih životinja - ljudi, jer, kako kaže Milica Mišković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica, sva prirodna staništa ljudi su uništili i iskoristili za poljoprivredu, naselja ili industriju.

Da opasnost od trovanja treba ozbiljno shvatiti pokazuje i slučaj iz 2018. godine kada je mlada jedinka orla krstaša koja se izlegla u Austriji i tamo bila satelitski obeležena, svoj put od 4.200 kilometara kroz osam evropskih država nakon šest meseci završila u ataru sela Svilojevo kod Apatina.

"Problem je što nedostaju visoka i stara stabala, koja oni obično biraju. Problem je naći i odgovarajuće drvo za sadnju, jer i ako ga posadite, ako to nije njegovo prirodno stanište, ono neće opstati. Milica kaže da bi uskoro trebalo da krene sadnja topola, jer one relativno brzo rastu, ali da i u tom slučaju treba da prođe 10 godina kako bi drvo dostiglo visinu od 12, 13 metara , koliko je potrebno orlovima.

Ipak, najveći problem je trovanje pesticidima i raznim drugim otrovima, kojima ljudi žele da se “reše” šakala , lisica...

“Trovanje je začarani krug. S jedne strane ima ljudi koji namerno bacaju zatrovane mamce za pse, šakale ili lisice, a ironija je što ptica leti i onda će pre da snimi mamac nego životinja sa zemlje. Druga stvar, poljoprivrednici i dalje koriste pesticide (furdan) koji su zabranjeni u Srbiji”, kaže Mišković.

Budite kum mladunčetu orla krstaša

Milica ističe da je poslednjih 10 godina otrovano oko 2.000 različitih vrsta ptica, kao i da još uvek niko nije kažnjen sudski zbog toga. Ističe da očekuje da država učlini nešto povodom toga, pre svega, da ograniči upotrebu otrova.

NE VOLE LJUDE! MANJE OPASNO AKO IM SE PRIBLIŽITE AUTOMOBILOM

Naša sagovornica kaže sa su orlovi vrlo pametni i da osete čovekovo prisustvo čak i na kilometar, a ono što je zanimljivo je da ih više uznemiri čovek i njegov hod nego automobil.

“Oni automobil koji proše ne registruju, ali zato šumove koje proizvodi čovek dok hoda...e to itekako osete i izuzetno su upalšeni, Zato i držimo posetioce na udaljenosti od kilometar, jer svaki pedalj bliže znači i opasnost – ptice mogu da se uplaše, da se ne vrate. Zato i mi ptice posmatramo sa ove udaljenosti”, kaže članica Udruženja za zaštitu ptica.

EU pomaže, ali to nije dovoljno

Zahvaljujući Mađarskoj i Srbiji se našla na listi za pomoć EU, pa tako od tri miliona evra Srbija dobija 60.000 evra za zaštitu ovih ptica. Milica Mišković ističe da to nije dovoljno jer čak 25 odsto moraju sami da se finansiraju, a takođe, nisu oslobođeni nji plaćanja pdv (najčešće kupuju opremu – teleskope, dvoglede i sl.).

Poslednji par orla krstaša u Srpskom Krsturu čuvaju članovi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije u okviru međunarodnog projekta "Panon igl lajf", koji naša zemlja sprovodi u saradnji sa Češkom, Slovačkom, Austrijom i Mađarskom.

Reč je o projektu koji je započet pre tri godine uz finansijska sredstva Evropske unije, a u cilju zaštite ove globalno ugrožene vrste, a trajaće do 2022.godine, jer se veruje da će se broj orlova do tada uvećati i stabilizovati, kao i da će svratiti i orlovi iz Mađarske, jer oni idu tamo gde osete da im je vrsta.

"Mi smo optimistični, jer nam dobre vesti stižu iz Mađarske. Oni su 1995. spali na 30 parova krstaškog orla i od tada su puno uložili u projekte, tako da danas imaju oko 150 parova. Pošto se kod njih krstaš oporavlja, moguće je da se neke jedinke spuste ovde i da sa našim mladim pticama oforme par", rekla je Mišković. 

A KAKO JE ORAO KRSTAŠ ZAVRŠIO NA GRBU 

zastava srbije, srbija, grb Izvor: Mondo/ Stefan Stojanović

Ptica koja je najviše viđana na ovim prostorima i koja je delila stanište sa ljudima, gnezdila se na hrastu - drvetu koje naš narod smatrao svetim.

Divna vest: BOGATIJI smo za još DVA ORLA krstaša

"Mi smo hrast doživljavali kao svetinju. Posebno te stogodišnje hrastove koje smo obeležavili krstom. Krstaš voli takvo drvo, i zato je i dobio taj narodni naziv, jer su ljudi viđali velikog orla na svetom drvetu. Nekako nam je logično da je ptica, koja je imala takvu simboliku u narodu, bila inspiracija za grb. U tome i jeste ironija - oni su na neki način deo naše istorije, a mi smo ih doveli gotovo do istrebljenja" , ispričala je Mišković.

Komentari 52

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

.

Lepotaneri...Ljudi stetocine...!!!

Kurta Kurtovic

Mladi presli granicu i otisli trbuhom za kruhom.

Opabato

Ne znam koju je heraldičar pticu imao na umu dok je stilizovano grb ali orla krstaša sigurno nije pošto ono čudo na grbu najviše podseća na nekakvog ljutitog albino papagaja. No dobro, ako kažu da je na grbu stilizovani orao krstaš onda nema razloga verujem svojim očima. A ovim pravim orlovima želim da izdrže život ovde, biće valjda bolje za sve nekad.

special-image

PRODAVNICA

MONDO REPORTAŽE

MONDO & EU

Inicijalizacija u toku...
loader