U Srbiji najzagađeniji vazduh udišu, znamo to od ranije, stanovnici Beograda, Niša, Sremske Mitrovice, Kosjerića, Smedereva, Uzica i Pančeva ali ima i zdravih životnih sredina. Čak neočekivano zdravih.
Vazduh je u Srbiji u gradskim sredinama najčistiji u Novom Sadu ali i, možda neočekivano,u Boru, pokazao je godišnji uzveštaj Agencije za zaštitu životne sredine.
Zagađenju najviše doprinose fosilna goriva i saobraćaj, i dobro je što mnoge opštine u Srbiji gaše kotlarnice i sa uglja i mazuta prelaze na upotrebu biomase, koja svakako ispušta manje zagađujućih materija, kaže direktor Agencije Filip Radović.
On navodi da građani Srbije osećaju posledice zagađenog vazduha, pre svega tokom zimskih meseci jer postoji veliki broj individualnih ložišta koja tada ispuštaju zagađajuće materije.
"Važno da shvatimo koliko je upotreba energije važna i da redukcijom fosilnih goriva i nafte možemo smanjiti nivo zagađenja. Izveštaj je pokazao da se Srbija kreće u dobrom pravcu i neophodno je da ispravimo greške od ranije i edukujemo građane o tome koliki je izazov aerozagađenje za našu civilizaciju", kazao je Radović za Tanjug.
Ističe da analiza pokazuje da je u Srbiji vazduh umereno zagađen do zagađen u zavisnosti od sredine.
Svakako je najzagađeniji u velikim sredinama kao što je Beograd, dok je u Novom Sadu prve klase, u Nišu je takođe zagađen, zatim Sremskoj Mitrovici, a Kosjerić i Uziče zbog nezavidnog geografskog položaja tradicionalno imaju loš kvalitet vazduha, kaže Radović.
Takođe se navodi da su najveće dnevne koncentracije ceštice PM10 tokom 2018. izmerene u Užicu i Valjevu.
U prvoj kategoriji, koja znači čist vazduh ili neznatno zagađen (gde nisu prekoračene granične vrednosti nivoa ni za jednu zagađujuću materiju) bio je 2018. godine u zoni Srbija i zoni Vojvodina, osim u Subotici i Sremskoj Mitrovici kao i u aglomeracijama Novi Sad i Bor.
Takođe vazduh prve kategorije bio je i u Nišu ali zbog nedovoljnog obima merenja PM10 čestice i s obzirom da nije bilo dostupnih merenja u dva i po meseca tokom grejne sezone.
Ipak se, kasnije taj grad našao u trećoj kategoriji.
Druga kategorija, umereno zagađen vazduh u 2018. godini nije bio ni u jednoj aglomeraciji.
U treću kategoriju koja znači prekomerno zagađen vazduh (gde su prekoračene granične vrednosti, za jednu ili vie zagađujućih materija), u 2018. godini bio je u Beogradu, Pančevu, Smederevu, Kosjeriću i Uicu.
Na teritoriji gradova Valjeva, Kraljeva i Kragujevca tokom 2018. vazduh je bio treće kategorije, takođe, usled prekoračenih graničnih vrednosti koncentracije suspendovanih čestica PM10, a u Kraljevu je bila prekoračena i granična vrednost za PM2.5.
Tokom 2018. godine na teritoriji grada Subotice i Sremske Mitrovice vazduh je bio treće kategorije- prekomerno zagađen, usled prekoračenih graničnih vrednosti koncentracije suspendovanih čestica PM10 a u Subotici je bila prekoračena i tolerantna vrednost za PM2.5.
U aglomeracijama Novi Sad i Bor vazduh je tokom 2018. godine bio I kategorije, čist ili neznatno zagađen vazduh, jer godišnje granične vrednosti nisu prekoračene ni za jedan parametar.
U glavnom gradu Srbije, gde je vazduh takođe u kategoriji III, odnosno prekomerno zagađen suspendovane su čestica PM10 i PM2.5.
GASITI KLASIČNE KOTLARNICE GDE GOD MOŽE
Radović ističe i da je dobro što se u mnogim gradovima u Srbiji sada gase kotlarnice u kojima se koriste mazut i ugalj i sve više prelazi na nova rešenja poput biomase.
"Brojne opštine menjaju svoje kotlove, a one koje nisu učinile takođe shvataju da je to važno", kaže Radović.
U Srbiji postoji sistemski monitoring , a na 40 automatskih mernih stanica se obavljaju merenja i građani svakog trenutka putem sajta i aplikacije mogu da vide kakvog je kvaliteta vazduh i nivo zagađujućih materija, navodi sagovornik.
U izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine navodi se da u narednom periodu treba naći alternativu grejanju na ugalj, drva i da se ulaže u energetsku efikasnost.
