Srpska pravoslavna crkva slavi danas Svetog Luku, jednog od četvorice jevanđelista i pisca Dela apostolskih. Vernici danas slave i Petra Cetinjskog. Evo kakvi su običaji.
Praznik Svetog Luke u narodu je poznat kao Lucindan i cesta je slava srpskih pravoslavnih porodica, a vernici ga slave i kao iscelitelja i zaštitnika nekih zanata.
Naš narod veruje da bi ovih dana trebalo opasati torove, kako vukovi ne bi davili stoku. Poznata je izreka: "Ide Luka, eto vuka". Takode je poznato i da je zima odmah iza ugla posle ovog praznika pa se kaže i "Sveti Luka, sneg do kuka."
Danas ne smete da budete preki i nervozni jer je Sveti Luka bio blag i miran, uvek pomagao ljudima.
Na današnji dan obicaj je da se puštaju ovnovi da skacu na ovce, a cobanima se daje svecana i bolja užina ili im se nose pite, koje u Hercegovini zovu pazarice.
Kada ovca "zateže" i ne da se ovnu, kažu da ce biti teška zima. Ako ovce lakše primaju ovnove, veruje se da ce prolece ranije doci.U Srbiji se na Svetog Luku koncima opasuju torovi da vukovi ne bi davili stoku, a kaže se i: „Ide Luka, eto vuka“ ili "Sveti Luka, sneg do kuka“, jer dolazi zima tokom koje vukovi dolaze do sela.
U južnoj Srbiji se po prvom gostu koji ude u kucu na Lucindan gata kakva ce zima ili godina biti. U Crnoj Gori kažu da je duga na nebu pojas Svetog Luke.
Poštuje se i kao zaštitnik medicine i farmacije, bolnica i apoteka, lekara, farmaceuta i bolesnika.
Svetog Luku kao svog zaštitnika slave i obrazovne ustanove, medu kojima je i Akademija Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju.
Luka se rodio u Antiohiji Sirijskoj od roditelja pagana, a hrišcanstvo je primio rano, oko 40 godine nove ere. Bio je lekar i pratilac Svetog Pavla, koji ga je sreo u Troadi na svom drugom misionarskom putovanju.
Ovo su najvece srpske svetinje (FOTO)
Sveti Luka je helenisticki obrazovan, a Pavle ga zove “ljubljeni lekar”, dok strucnjaci za Bibliju u njegovim izveštajima otkrivaju smisao za vecu medicinsku tacnost.
Luka piše s lakocom, otmeno. Pažljivije nego ostali jevandelisti, Luka ukazuje na istovremenost Isusovog života i tadašnjih rimskih vladara, jer se Isus rodio za vreme cara Avgusta, dok je Jovan Krstitelj poceo da deluje u doba cara Tiberija.
Svaki jevandelista na svoj nacin daje temeljne crte Isusovog lika, a za Luku je Isus prvenstveno Gospodin, odnosno gospodar, koji ljude pleni plemenitošcu, lepotom, milinom, otmenošcu poruke i sjajem nastupa kroz koji probija njegova božanstvenost.
Lukino jevandelje je, uz jevandelja po Mateju i Marku, jedno od tri sinopticka jevandelja, što znaci da se mogu citati uporedo i u njima se pominju isti dogadaji, lice jedno na drugo, dok jevandelje po Jovanu sledi posle tri sinopticka.
Luka Hrista voli da prikaže kao prijatelja siromašnih, solidarnog sa svim socijalno ugroženim, milosrdnog i obzirnog prema grešnicima.
Siromasi su po jevandelju grešnici, carinici, udovice, deca, razbojnici i bolesnici i mogu se, po Luki, smatrati povlašcenima.
Lukin “Govor na gori” pocinje apsolutno: “Blago vama, siromasi”, a pojacava ga cetvorostruki “jao” bogatašima. Isus se, po Luki, izjašnjava da je poslan radi grešnika.
Luka istice i prisustvo žena u Isusovom delu – Marije, Elizabete, udovice iz Naina, žene u Isusovoj pratnji.
Po Lukinom opisu, Isus je otelovljenje ideala grckog savršenstva o kojem je sanjala grcka duša – lepote i dobrote.
Još je Dante istakao da je Luka “pisac Hristove dobrote”.
