Dan republike 29. novembar kako se slavio

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

Dan Republike: Sećanje na veliki praznik kroz priče tri generacije

Autor Sandra Krstanović
Autor Sandra Krstanović

Državni praznik Dan Republike, koji se slavio 29. novembra, živi u sećanju mnogih generacija. Kako je nastao, kako se slavio i kako ga pamte generacije posle raspada SFRJ...

Izvor: Mondo/ Stefan Stojanović

Sve je počelo tačno pre 75. godina kada je održano drugo zasedanje Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ), kada je u Jajcu doneta odluka o federalnom uređenju države, pod vođstvom Komunističke partije Jugoslavije.

Takođe je odlučeno da se formira Nacionalni komitet oslobađanja Jugoslavije (NKOJ) koji je imao izvesna svojstva vlade.

Možda će vas zanimati

Milisav Lukić (97) tada politički komesar Druge proleterske brigade priseća se za MONDO da je uoči velikog zasedanja AVNOJ-a bio upravo u Jajcu na tečaju pri Centralnom komitetu KP Jugoslavije i da se pričalo već uveliko kako će se za mesec dana „desiti veliki događaj“.

Tada kao borac, kasnije kao zamenik Saveznog ministra unutrašnjih poslova u SFRJ, Lukić ističe da je još uvek trajao rat i da oni kao borci nisu pridavali veliki značaj tom zasedanju, jer su ih više zanimala ratna dešavanja.

AVNOJ je uveo naziv maršal Jugoslavije i dodelio ga partizanskom vrhovnom komandantu Josipu Brozu Titu, koji je preuzeo funkciju predsednika „prve vlade“ nove Jugoslavije.

Međutim, nakon izbora 29. novembra 1945. godine kada je formirana Vlada, doneta je odluka da tadašnja Demokratska Federativna Jugoslavija bude preimenovana u Federativnu Narodnu Republiku Jugoslaviju. To je faktički značilo da je monarhija formalno ukinuta.

Od tog trenutka taj dan postaje državni praznik tada šest republika koje su činile Jugoslaviju.

Milisav Lukić ističe da je za njega upravo 29. novembar bio najveći praznik.

To je bilo sastavni deo mog političkog opredeljenja, svaki put sam ga svečano obeležavao u krugu porodice. Drugačije se nije moglo zamisliti, da se ovako veliki praznik ne slavi“, objašnjava Lukić i dodaje da se u njegovoj kući i dan danas sprema svečani ručak za 29. novembar.

pioniri, Dan mladosti, Tito, pionirska knjižica Izvor: MONDO/Predrag Vujić

Sećanje generacije Titovih pionira: Praznik velike gozbe, priredbi i neradnih dana

„Sećam se kada sam bio mali televizije, crno-bele slike i grba SFRJ sa šest baklji i programa na kome je bila famozna fotografija sa drugog zasedanja AVNOJ-a. Meni to ništa nije bilo jasno, ja se samo sećam gomile nekih ćilima koji su na zidovima bili kao dekoracija“, priča Novak (60) o svojim prvim sećanjima na 29. novembar.

Bio sam najsrećniji što nisam tada četiri dana morao da idem u školu i što će kući biti svečan ručak sa prasetinom, podvarkom (ako se ukiseli kupus) i maminim najboljim kolačima.

Kada gleda danas, za Novaka prva asocijacija na Dan Republike je Jugoslavija.

„Svi smo mislili da je tada nastala Jugoslavija, iako je ona nastala mnogo ranije, što tada nije bilo popularno da se tvrdi“, rekao je Novak MONDU.

Njegova sestra koja je dve godine starija, seća se da je baš na 29.novembar bila primljena u pionire.

Đaci-prvaci su tada postajali pioniri, polagali svečanu zakletvu, "kitili" se pionirskim kapama i maramama.

„Svi smo morali da pišemo sastave o Danu Republike, i imali smo priredbe na kojima su se čitali najbolji radovi“, priča ona i dodaje da će uvek taj praznik vezivati za Jugoslovenstvo i zajedništvo.

 Zoran (62) pamti 29. Novembar, ne kao praznik, već i po „svinjokolju" širom Jugoslavije.

Ljljana (86) se seća da su se za Dan Republike organizovale sindikalne turističke šoping ture u Trst.

Ona nostalgično kaže da ima žal što se više taj praznik ne obeležava i da će je 29. novembar uvek podsećati na zemlju koju više nemamo.

Do 1997. godine, 29. novembar slavljen je kao dan sećanja na Drugo zasedanje AVNOJ-a i dan kada Jugoslavija postaje formalno republika.

Međutim rat je doveo do raspada tada SFRJ, tako da je Srbija jedina bivša republika koja je nastavila da obelažava 29. novembar nepostojeće države.

Generacija osamdestih pamte taj praznik samo zato što su imali mini raspust pre kraja prvog polugodišta, ali na žalost retko ko je znao šta se zapravo tada obeležava, jer Jugoslavije više nije bilo.

Poslednji put Dan Republike u Srbiji je obeležen 2001. godine, a Savezna skupština SRJ ukinula ga je tek sredinom novembra sledeće godine.

U oktobru 2007. godine Skupština Srbije usvojila je izmene Zakona o državnim praznicima, čime je prestao da važi prethodni zakon SRJ.

Srbija je Zakonom o državnim praznicima utvrdila da se kao Dan državnosti praznuje Sretenje – 15. februar, kada je 1804. godine počelo stvaranje moderne srpske države.

sfrj tito jugoslavija bivša juga jugosloveni Izvor: MONDO/Goran Sivački

Veliki praznik jedne ideologije

Antropolog Miroslava Lukić ističe da je 29. novembar bio zapravo politički praznik, i kao takav je služio poretku i vlasti.

„Kao i svaki politički praznik i Dan Republike je promenljiv. Menjaju se ideologije i vlast, a ovakva vrsta praznika je tu da učvrsti postojeći poredak jedne države“, objasnila je Lukić.

Iako se tada veličala Komunistička partija Jugoslavije, praznik se danas, pre svega, vezuje za sećanje na Jugoslaviju i zajedništvo.

„Dan Republike danas živi kroz sećanje većine, buduće generacije će ga samo učiti kao istorijski podatak, a pojedine grupacije ga slave kao antipod svim nacionalnim praznicima u Srbiji“, zaključila je Lukić.

PROČITAJTE I OVO

Komentari 29

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Grof

Bilo, i ne ponovilo se više nikome i nikada!

Idemo Delije

Smrt komunizmu !

Crnogorac I

Nije Jugoslavija loša, nego su ljudi iz iste bili loši. Nikada nije trebalo da se pravi država za Hrvatima i Slovenima. Takodje najviše u Jugoslaviji gube Srbi i Crnogorci. Svi su bili ono što su, samo su se Srbi i Crnogorci busali da su Jugosloveni. Pa sada imate lažne nacije kao Makedonce koji tvrde da je Aleksandar Makedonski njihov da je Solun njihov i da Egejska Makedonija ne postoji, već da su oni naslednici toga itd. Pa čak i da su Srbi njihovi potomci poznati kao SORB ili što oni tvrde specijalne jedinice koje su učestvovale u odbrani Makedonske države itd. Pa imate Srbe islamske vjere ili ti Bošnjake koje je Crkva i Srpski stav da Srbin može biti samo Pravoslavac, a ne druge vjere(ovo se odnosi i na Hrvate). Naravno jer je tadašnja Crkva bila puna komunističkih agenata kao što je danas Vatikanskih itd. Tako da Jugoslaviom su najviše politički i ljudski izgubili Srbi i Crnogorci i danas se to osjeća.

special-image

PRODAVNICA

MONDO REPORTAŽE

MONDO & EU

Inicijalizacija u toku...
loader