Ministarka kaže da će se rekonstruisati pre svega oni putevi za koje jedinice lokalnih samouprava i gradovi nemaju dovoljno novca.

"To su putevi koji su dugački nekada 10 ili 15, 20 ili više kilometara. Država će u naredne tri godine sve te lokalne puteve rekonstruisati kako bi oni bili istog nivoa kao što su i magistralni putevi. To je veliki projekat, kao da gradimo još jedan auto-put“, rekla je ona u intervjuu za Sputnik.

"U 2020. godinu ulazimo sa završenim Koridorom 10, što je najvažniji projekat koji smo decenijama čekali, i to se vidi već po broju automobila koji prolaze Srbijom — 2014. godine ih je bilo 30 miliona, 2019. godine — 60 miliona. U 2020. godinu ulazimo sa isto tako važnim koridorom od Beograda do Čačka, ulazimo, takođe, sa preko hiljadu kilometara rehabilitovanih puteva, bilo magistralnih, bilo lokalnih. Počeli smo radove na auto-putu Sremska Rača-Kuzmin na izgradnji mosta, što je značajno i za BiH, ali i za Republiku Srpsku", rekla je ona.

"Počeli smo i radove na auto-putu i brzoj saobraćajnici Šabac-Loznica i očekujemo da za tri godine bude završen, a počeli smo radove na Moravskom koridoru, auto-putu dugom 120 kilometara, koji treba direktno da poveže sigurno pola miliona ljudi, a indirektno mnogo više", rekla je Mihajlović i naglasila da su to prioriteti za 2020.

To su projekti koji moraju da se završe u narednih pet godina, kaže. Kruševac ćemo vezati za auto-put za dve godine, Kraljevo za tri godine, a ceo koridor će biti gotov za četiri godine. Pored toga, u 2020. godini će biti započeti radovi na fruškogorskom koridoru, auto-putevima Niš-Pločnik i Niš-Merdare-Priština.

Na pitanje ima li straha da će otvaranje granica na zapadu za naše radnike odvući i to građevinskih radnika što imamo sada, kaže da je najveći problem Srbije, kada je reč o realizaciji infrastrukturnih projekata - radna snaga.

"Ako biste me pitali šta bi bio najveći problem u narednim godinama za realizaciju infrastrukturnih projekata — to nije novac, to nije budžet, on je stabilan, to nisu projekti, oni su potpuno spremni, to je radna snaga, koje, prosto, nema dovoljno. I kako god da to postavimo, mi moramo i zaista se trudimo da učinimo sve da ljudi ostanu ovde i da imaju želju da rade u svojoj zemlji. Nisam sigurna da je to samo plata. Mislim da moramo da razmišljamo i o svim drugim podrškama koje možemo da damo da bi ljudi ovde radili", rekla je ministarka.