Brnabić: Nema potrebe za hitnim merama zbog zagađenja, isto kao i ranije

 Brnabić je istakla da to, svakako, nije dovoljno dobro stanje životne sredine, ali da će se ono kontinuirano poboljšavati, kako se budu sprovodili planirani projekti za zaštitu životne sredine.

"I svakako će se unapređivati kako budemo imali više ljudi priključenih na sisteme centralnog grejanja, sa rigoroznijom kontrolom tehničkih pregleda, sa više šuma, gasifikacijom…”, rekla je ona.

Brnabić je naglasila da niko ne beži od toga da se mora uraditi mnogo toga u oblasti zaštite životne sredine, jer decenijama ništa nije ulagano u to.

Podsetila je da još uvek oko 10 odsto toplana u Srbiji koristi mazut, što je, kaže, nedopustivo i mora da se promeni.

"Menjali smo, ali 10 odsto je ostalo. Imamo još 15 odsto toplana na ugalj”, primetila je Brnabić.

Premijerka je podvukla da je upravo zato uloženo 500 miliona evra u gasifikaciju, kao i da se pregovara sa nemačkim KfW za projekat u okviru kojeg bi toplane sa mazuta ili uglja prešle na biomasu.

“Dakle, ne postoje hitne mere, nema potrebe za hitnim merama”, ponovila je ona.

Osvrnula se i na preporuku ministra prosvete školama da skrate nastavu, rekavši da za tim nema potrebe.

"Razumem da svi žele da budu super ministri i da izađu u susret nekim populističkim merama, ali nema potrebe za tim. Izađite i objasnite građanima o čemu se radi, šta radimo i šta ćemo raditi", apelovala je Brnabić.

Ona je navela da se sve mora gledati na godišnjem nivou koje su zemlje i gradovi najzagađeniji.

"To što kaže sajt 'Airvisual' je poređenje 'babe i žabe'. Ne možete da poredite grad u zimskom i grad u letnjem periodu, uz to merne jedinice u Srbiji nisu iste kao negde drugde", primetila je Brnabić.

Upitana da li se kasni sa novim merama, Brnabić je rekla da se ne kasni, jer nadležni, kaže, nisu počeli da rade od jučerašnjeg sastanka radne gurpe, već se radi u kontinuitetu.

Brnabić je navela da je u kontinuitetu uloženo više od 450 miliona evra za filtere za termoelektrane ili 500 miliona evra za širenje gasovodne mreže, upravo da bi se omogućila izgradnja sistem centralnog grejanja, koji je mnogo povoljniji za živostnu sredinu.

Dodala je da su u budžetu predviđene subvencije za kupovinu električkih hibridnih vozila, ali da su, kada se ta vest pojavila, usledile kritike da se subvencioniše najbogatiji sloj stanovništa.

"Kada ulažemo u obnovljive izvore energije, pitanje je zašto ulažemo u to, kada imamo subvencije za eleektrična vozila - zašto subvencionišemo nešto što će moći da kupe samo najbogatiji, a kada imamo zagađenje - zar niste zakasnili? Ne, idemo svojim tempom, najbrže sto možemo, odgovorni smo prema životnoj sredini", rekla je Brnabić.

Kako kaže, jučerašnji sastanak održan je zato što nije bila zadovoljna kako je vlada do sada komunicirala na ovu temu i što građanima nije predočila šta je sve do sada urađeno.

Brbnabić je navela da i lokalne samouprave mogu sa “svojom” privredom da vide da privreda ugradi filtere, gde bi možda mogla i država da pomogne subvencijama, te da bi, možda, bila potrebna bolja naplata naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine od zagdajivača.

"Niz je mehanizama koji postoje u zakonima, a nedovoljno se koriste i zato možda treba da postoji jedna radna grupa ili telo koja će ''utegnuti'' to i implementirati sve zakone koje postoje", rekla je Brbnabić i navela da će za to biti dovoljno sredstava.