Srbija Skole Bezanje sa casa Trend

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

Znak da nešto nije ok? Bežanje sa časa više nije ekskluziva "loših" đaka

Autor mondo.rs Izvor Tanjug
Autor mondo.rs Izvor Tanjug

Izostanci iz škole i kašnjenje na časove boljka su obrazovnog sistema u Srbiji. Dok su ranije učenici bežali sa po jednog časa, danas je postao trend da se ne ide u školu, dan ili dva, kada su zakazani pismeni zadaci, provera iz biologije, hemije...

Izvor: Guliver/GettyImagesPlus/iStock/smolaw11

I dok se bežanje sa časova ranije vezavalo samo za učenike sa lošijim uspehom, danas skoro da nema razlike, izostaju i oni koji imaju petice u dnevniku.

Đaci koji imaju dobar uspeh često kalkulišu, te ako nisu spremni ne dolaze u školu kada su provere i kada nastavnik pita, da ne bi pokvarili ocenu.

Možda će vas zanimati

U Tehničkoj školi GSP u prvom polugodištu napravljeno je u proseku 111 izostanaka po učeniku, a pedagog škole Jela Stanojević kaže da primenjuju različite mere kako bi taj problem rešili, ali da je najvažnija saradnja sa roditeljima.

Škola ima 1.223 učenika, od toga 1.105 dečaka i 118 devojčica. Stanojević kaže da deca dolaze iz različitih miljea - porodičnih, socijalnih sa različitim navikama, te da se trude da svakog pojedinačno upoznaju.

"Svakodnevno pratimo sve učenike i pokušavamo da izostanke svedemo na odgovarajuću meru. Broj izostanaka je mnogo manji u drugom polugodištu, jer se trude da pred kraj godine budu redovniji u nastavi i poprave ocene", pojašnjava Stanojević.

Pogledajte

01:07
Stanojević: Ključna saradnja sa roditeljima (INFO)
Stanojević:Ključna saradnja sa roditeljima
Izvor: Tanjug
Izvor: Tanjug

Direktorka te skole Marija Vučinić kaže da je interesantno da su deca na praksi redovnija nego na nastavi u školi, jer tamo rade ono što je njima zanimljivo.

Izostanci iz škole nisu samo karakteristika srednjih stručnih škola, već i gimnazija.

Aleksandar Marković iz Foruma beogradskih gimnazija kaže da u gimnazijama više izostaju učenici starijih razreda i da je svaki đak u proseku napravio na polugodištu oko 70 izostanaka.

"Mislim da lekari isuviše lako daju lekarska opravdanja. Dovoljno je da đaci kažu da su prehlađeni, da ih nešto boli i odmah dobijaju po par dana. Ranije to nije bilo tako", pojašnjava Mirkov za Tanjug.

Mirkov kaže da veliki broj izostanaka ukazuje da su đaci možda preopterećeni, da ne mogu da postignu sve. Podseća da učenici druge godine gimnazije imaju 18 predmeta, svaki dan po sedam časova.

"Znate šta je to za dete od 16 godina? Svaki dan po sedam časova, plus učenje kod kuće, plus dodatne aktivnosti. Deca ne mogu da postignu sve, to je sistemski problem", pojasnio je on.

Pogledajte

01:59
Učenici škola u Srbiji, arhivski snimci (INFO)
Učenici škola u Srbiji, arhivski snimci
Izvor: Tanjug
Izvor: Tanjug

Direktorka Četrnaeste beogradske gimnazija Marija Miletić kaže da đaci u toj školi, zavisno od odeljenja, imaju 36 do 70 izostanaka u prvom polugodištu.

Kako bi se smanjio broj izostanaka škola je već preduzela brojne korake koji daju rezultate. Primera radi, učenici kojima su roditelji lekari ne mogu doneti opravdanje koje su potpisali njihovi roditelji; ukoliko đak izostaje više dana potvrdu od lekara mora da donese roditelj.

"Roditelj može jednom ili dva puta da donese lažno opravdanje od lekara, ali neće deset puta da crveni, jer se nelagodno oseća", pojašnjava Miletić.

Đacima koji kalkulišu za ocenu, pa ne dolaze u školu kada je provera znanja, kontrolni se ne ponavlja sa istim zadacima, već budu drugi zadaci.

Društveno korisni rad kao nadoknada za izostanke iz škole

Poslednje PISA istraživanje pokazalo je da učenici iz Srbije prednjače po broju izostanaka iz škole u odnosu na vršnjake iz drugih zemalja.

Po broju izostanaka i kašnjenju zauzeli smo osmo mesto na rang-listi.

Rezultati PISA studije pokazali su da je čak 61 odsto učenika iz naše zemlje zakasnilo bar jednom u školu tokom dve nedelje, svaki četvrti je izostao iz neopravdanog razloga.

Koordinatorka PISA testiranja u Srbiji Dragica Babić Pavlović kaže da izostanci pokazuju kakav odnos imaju đaci prema školi, a da se to odražava i na postignuća koja ostvaruju.

"Jedna analiza je pokazala da bi redovnost u nastavi naših učenika povećala postignuće učenica za 40 poena na PISA skali. To je cela jedna školska godina", rekla je Babić za Tanjug.

Pogledajte

02:30
Babić: Izostanci pokazuju kakav je donos učenika prema školi
Babić:Izostanci pokazuju kakav je donos učenika prema školi
Izvor: Tanjug
Izvor: Tanjug

Navodi da jedan učenik koji zakasni na čas ometa sve ostale pri ulasku, pozdravljanju, smeštanju, te da je to vreme koje se gubi od aktivne nastave.

Nedolaženje u školu, kako kaže, pokazuje da đacima škola i nije mnogo važno, da je ne doživljavaju kao obavezu koja mora da se ispuni, da nisu zainteresovani.

"Izostanci su jedan od elemenata koji nam ukazuje da nešto škripi i da treba nešto ozbiljno menjati u sistemu. Izostajanje i kašnjenje je simptom opšteg odnosa prema školi", navela je ona.

Neopravdano izostajanje sa nastave više od 25 časova u toku školske godine spada u težu povredu obaveza učenika.

Zakonom je propisana obaveza škole da već nakon pet neopravdanih časova pojačaju vaspitni rad sa učenicima, uz učešće roditelja.

Ukoliko učenik opravdano izostane sa više od trećine časova, polaže razredni ispit.

PROČITAJTE I OVO

Komentari 15

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Zdravko

Danas deca u trećem osnovne imaju po pet časova, plus predčas ili dodatna nastava, bolesno i neozbiljno u najmanju ruku!

Korto

Jadna naša dečica - sve im je nešto teško...a većina ima na sebi garderobe i tehnike od minimum 500 evra... Sve je to debelo razmaženo -čast izuzecima!

Rtf

Naravno da su opterećena i ne zainteresovana, kad je čitav školski sistem nakaradan. Od udžbenika do samog ocenjivanja. Sami udžbenici su oskudni u objašnjenjima(čast izuzetcima) i teško koje dete bez ičije pomoći može nešto da nauči iz njih. A da ne spominjem ko su sve izdavači tih udžbenika. Zatim su uveli kontrolne iz predmeta gde pre nisu bili kao što je muzičko i likovno(barem kad sam ja išao u školu). A verovatno će kontrolni uvesti i za fizičko... Sama nastava je "suvoparna" i se zasnima na deklamovanju nastavnika, što je razumljivo jer nastavnik mora da stigne da izpredaje sve i izvrši proveru znanja, tako da za utvrđivanje i obnavljanje gradiva nema vremena.A sami nastavnici su loše plaćeni tako da nemaju entuzijazma da se više posvete deci. Pa u osnovne oškole uveli dodatne izborne predmete i sad van nastavne aktivnosti, što nije loša ideja ali je loše realizovana, umesto da se na neki način đaci animiraju i zainteresuju za školu i nastavu...Sve to dodatno opterećuje školarce i naravno da se javlja odbojnost prema školi. Sigurno ste videli koliko osnovci knjiga nosi u školu. A sad naš "genijalni" ministar prosvete hoće da uvede programiranje od prvog razreda osnove škole... Pa dokle bre čoveče da opterećujete decu svime i svačim, pa naterali ste ih iz matemaike da uče u 3,4 i 5 razredu ono što se učilo u starijim razredima. Gospodine ministre šta je nejasno u reči "OSNOVNA ŠKOLA"? Pa, po bogu nije sve osnovno!!! A ima još jedna novina kod osnovaca, a to je način ocenjivanja! Kako su nam objasnili, sad je za prelazu ocenu potrebno da se zna sve iz knjige, za 3 da sam dolazi do nekih zaključaka, 4 da to i razume, a za 5 da to ume i da primeni !?!?! dokle treba da se sroza naše školstvo da bi se shvatilo da nešto nevalja? Sve ste nešto videli tamo negde u svetu,dragi ministre, i loše kopitrali, ali baš sve. Od male mature, preko upisa u srednje škole, a i na fakultete u budućnosti, pa do nastave i provre znaja. Ako uvodite novine i modernizaciju u škole mora da se modernizuje celokupan sistem nastave i školstva, a ne separativno. PA postoje danas toliko modernih stvarčica kako bi se nastava i predavanja napravila zanimljiva i interesantna( kino projektori, praktične vežbe, internet itd). Sistem kontrole znanja treba da se pojednostavi ako već ima previše gradiva, zakoruživanjem ponuđenih i dopunjivanjem ponuđenih odgovora. Ako niste sposobni da modernizujete celokupan sistem onda ga vratite kakav je bio 80tih i 90tih godina. Dobro je poznato da su tada naši đaci bili jedni od najboljih u svetu.

special-image

PRODAVNICA

MONDO REPORTAŽE

MONDO & EU

Inicijalizacija u toku...
loader