Znak da nešto nije ok? Bežanje sa časa više nije ekskluziva "loših" đaka

I dok se bežanje sa časova ranije vezavalo samo za učenike sa lošijim uspehom, danas skoro da nema razlike, izostaju i oni koji imaju petice u dnevniku.

Škola ima 1.223 učenika, od toga 1.105 dečaka i 118 devojčica. Stanojević kaže da deca dolaze iz različitih miljea - porodičnih, socijalnih sa različitim navikama, te da se trude da svakog pojedinačno upoznaju.

"Svakodnevno pratimo sve učenike i pokušavamo da izostanke svedemo na odgovarajuću meru. Broj izostanaka je mnogo manji u drugom polugodištu, jer se trude da pred kraj godine budu redovniji u nastavi i poprave ocene", pojašnjava Stanojević.

Direktorka te skole Marija Vučinić kaže da je interesantno da su deca na praksi redovnija nego na nastavi u školi, jer tamo rade ono što je njima zanimljivo.

Izostanci iz škole nisu samo karakteristika srednjih stručnih škola, već i gimnazija.

Aleksandar Marković iz Foruma beogradskih gimnazija kaže da u gimnazijama više izostaju učenici starijih razreda i da je svaki đak u proseku napravio na polugodištu oko 70 izostanaka.

"Mislim da lekari isuviše lako daju lekarska opravdanja. Dovoljno je da đaci kažu da su prehlađeni, da ih nešto boli i odmah dobijaju po par dana. Ranije to nije bilo tako", pojašnjava Mirkov za Tanjug.

Mirkov kaže da veliki broj izostanaka ukazuje da su đaci možda preopterećeni, da ne mogu da postignu sve. Podseća da učenici druge godine gimnazije imaju 18 predmeta, svaki dan po sedam časova.

"Znate šta je to za dete od 16 godina? Svaki dan po sedam časova, plus učenje kod kuće, plus dodatne aktivnosti. Deca ne mogu da postignu sve, to je sistemski problem", pojasnio je on.

Direktorka Četrnaeste beogradske gimnazija Marija Miletić kaže da đaci u toj školi, zavisno od odeljenja, imaju 36 do 70 izostanaka u prvom polugodištu.

Kako bi se smanjio broj izostanaka škola je već preduzela brojne korake koji daju rezultate. Primera radi, učenici kojima su roditelji lekari ne mogu doneti opravdanje koje su potpisali njihovi roditelji; ukoliko đak izostaje više dana potvrdu od lekara mora da donese roditelj.

"Roditelj može jednom ili dva puta da donese lažno opravdanje od lekara, ali neće deset puta da crveni, jer se nelagodno oseća", pojašnjava Miletić.

Đacima koji kalkulišu za ocenu, pa ne dolaze u školu kada je provera znanja, kontrolni se ne ponavlja sa istim zadacima, već budu drugi zadaci.

Društveno korisni rad kao nadoknada za izostanke iz škole

Poslednje PISA istraživanje pokazalo je da učenici iz Srbije prednjače po broju izostanaka iz škole u odnosu na vršnjake iz drugih zemalja.

Po broju izostanaka i kašnjenju zauzeli smo osmo mesto na rang-listi.

Rezultati PISA studije pokazali su da je čak 61 odsto učenika iz naše zemlje zakasnilo bar jednom u školu tokom dve nedelje, svaki četvrti je izostao iz neopravdanog razloga.

Koordinatorka PISA testiranja u Srbiji Dragica Babić Pavlović kaže da izostanci pokazuju kakav odnos imaju đaci prema školi, a da se to odražava i na postignuća koja ostvaruju.

"Jedna analiza je pokazala da bi redovnost u nastavi naših učenika povećala postignuće učenica za 40 poena na PISA skali. To je cela jedna školska godina", rekla je Babić za Tanjug.

Navodi da jedan učenik koji zakasni na čas ometa sve ostale pri ulasku, pozdravljanju, smeštanju, te da je to vreme koje se gubi od aktivne nastave.

Nedolaženje u školu, kako kaže, pokazuje da đacima škola i nije mnogo važno, da je ne doživljavaju kao obavezu koja mora da se ispuni, da nisu zainteresovani.

"Izostanci su jedan od elemenata koji nam ukazuje da nešto škripi i da treba nešto ozbiljno menjati u sistemu. Izostajanje i kašnjenje je simptom opšteg odnosa prema školi", navela je ona.

Neopravdano izostajanje sa nastave više od 25 časova u toku školske godine spada u težu povredu obaveza učenika.

Zakonom je propisana obaveza škole da već nakon pet neopravdanih časova pojačaju vaspitni rad sa učenicima, uz učešće roditelja.

Ukoliko učenik opravdano izostane sa više od trećine časova, polaže razredni ispit.