"Proplakala" reka Jasenica: Sve manje ljudi, a sve više đubreta! (FOTO)

Kako što smo se uverili u selu Božurnji, Jasenica je na određenim delovima strašno zatrpana đubretom.

Pre svega plastikom, flašama i sličnom ambalažom. Na delovima gde padne neko stablo, ili voda donese neki veći panj stvaraju se zakrčenja od nagomilanog đubreta. Sve ovo predstavlja dodatnu opasnost ako uzmemo u obzir da se radi o bujičnoj reci, koja je umela da odnese živote.

Meštani Božurnje se slažu da je ovo jedan ružan prizor ali ističu da nemaju kapaciteta da sami vode računa o celokupnom toku reke kroz selo. Ističu da je za održavanje reke neophodna mehanizacija, koju oni nemaju.

U određenim pristupačnijim delovima, može se videti da se rečno korito čisti i da se o njemu koliko toliko vodi računa. Božurci takođe napominju da je ekološka svest na niskom nivou i da se ovom bitnom temom retko ko bavi.

Osnovni problem pri čišćenju predstavljaju nepristupačni delovi rečnog korita, visoke obale, manjak prohodnih puteva.

Ipak problem je, na prvom mestu, to što ni lokalnom stanovništvu nije jasno čija je nadležnost održavanje ove reke.

Lokalna samouprava to jest njeno komunalno preduzeće nije nadležno za ove poslove.

U Kancelariji za zaštitu životne sredine, pri Opštini Topola, rečeno nam je da oni jedino mogu reagovati po prijavi ako je neko viđen da zagađuje reku, ali u relativno nenaseljenim delovima uz reku obično nema "svedoka" zagađenju rečnog korita.

Istinitost ovih reči potvrđuju i meštani, oni ističu da sela odumiru i da uskoro neće imati ko da brine ni o reci ni o zemlji oko nje.

Sve manji broj stanovnika a sve više đubreta, tužna je ali realna slika jaseničkog kraja. I kako nam jedan stanovnik ovog malog sela pored Topole reče: "Kakve su nam reke, takav nam je i život!".

NERASKIDIVI DEO LOKALNOG IDENTITETA

A baš ta reka je neraskidivi deo identiteta ovoga kraja Srbije, koji upravo po Jasenici nosi ime. Brojne ličnosti iz vremena srpske revolucije poput Karađorđa, Stanoja Glavaša, Teodosija Marićevića i drugih nazivani su “jaseničani” a ustanici iz ove oblasti neretko su nazivani “jasenička vojska”.

Vojska vožda Karađorđa snabdevana je brašnom upravo sa jaseničkih vodenica, kojih je nekada bilo po par komada u svakom selu. Danas se na prste jedne ruke mogu pobrojati vodenice duž celog njenog toka.

Da bi saznali nešto više o ovoj značajnoj reci posetili smo selo Božurnju, pored Topole. Upravo u ovom mestu Jasenica menja putanju svog toka, skreće od pravca jug-sever u istočni pravac. Interesantno je to da sa promenom toka dolazii i do promene naglaska govora lokalnog stanovništa. Stanovništvo sela Žabari, Goroviči ostalih sela ispod Božurnje govore otegnutije od onih iznad. Linijom tog dela toka reke deli se i sama oblast na Donju i Gornju Jasenicu.

JASENIČKA PLODNA ZEMLJA

Najkvalitetnije poljoprivredno zemljište u ovoj oblasti nalazi se upravo u dolini reke. Od pamtiveka lokalno stanovništvo je ovde imalo bašte, kao i livade za prehranu stoke.

Bašte uz rečni tok su i dalje brojne, a pored povrća gaje se i brojne ratarske kulture. Reka se koristi za zalivanje bašta, što negativno utiče na vodotok, u prethodnim godinama postojala je bojazan i od presušivanja na određenim delovima toka.

Jasenica je relativno bogata ribom. Najviše ima klena, a mogu se pronaći i rakovi. Na samoj reci odvija se sportski ribolov a prošlosti su bile poznati noćni "odlasci u ribu" koja se lovila na viljušku ili na košir.

BUJIČNA REKA

Jasenica je bujična reka, neretko i smrtonosna. Brojna su svedočenja lokalnog stanovništva o poplavama koje su zadesile ovaj kraj. Naš čuveni antropogeograf Borivoje Drobnjaković u svom istraživačkom delu "Jasenica od 1920. do 1922. godine" beleži sledeće:

"Jasenica često plavi kotlinu i posle poplava pomera svoje korito. Naročito su zapamćene poplave od 1864. i 1890. (Trojičke vode), kada je nadošla voda za nekoliko metara", svedoči Drobnjaković.

Mnoge porodice i danas poštuju verovanje o "preobraženju" vode te posle istoimenog verskog praznika izbegavgaju kupanje u Jasenici.

U svojim bujičnim naletima Jasenica ume da ošteti poruši ili kako kažu lokalci "odnese" mostove.

Pamte se poplave iz jula 1999. godine kada su se Jasenica i njena najveća pritoka Kubrušnica zbog nedovoljne propusne moći korita i proboja nasipana na više mesta poplavile Smederevsku Palanku i oštetile brojna domaćinstva, mostove kao i sportski aerodrom.

Tako je bilo i tokom poslednjih velikih poplava koje su zadesile Srbiju 2014. godine. U selu Blaznava podno planine Rudnik reka oštetila most na putu Šatornja – Kragujevac. Bujica je toliko bila jaka da je potkopala temelje mosta koji je zatim ulegao po sredini.

Tokom već pomenutih poplava 2014. godine Jasenica je odnela jedan život. U selu Žabari prilikom intervencije stradao je vatrogasac iz Topole 42- godišnji Dejan Lazarević. Nesrećni čovek pokušao je da spase jednog meštanina koji je na prilazu mostu ponesen bujicom, spas pokušao da pronađe uhvativši se za drvo. Lazarević je vezan sajlom uspeo da spase zarobljenog čoveka, ali je život izgubio kada ga je poklopio veliki bujični talas.