Srbijo, zaštiti svoje reke, inače nas neće biti!

Dok se u svetu sve više razmišlja i postupa ekološki, recimo, italijanski arhitekta Stefano Boeri radi na projektu "Zeleni zid oko planete" - pošumljavanju urbanih sredina (sa idejom da se posadi 500.000 hektara šuma u gradovima", mi uništavamo i ono što imamo.

Vode Srbije su u opasnosti, a sa njima i biljni i životinjski svet i mi - građani, koji bismo trebalo da budemo čuvari prirode.

Predstavnici nekoliko udruženja, inicijativa, ukazivali su na to kakve se sve opasnosti kriju, koji se sve zločini dešavaju prema rekama, prirodi, i pozivaju sve da shvate ozbiljnost problema i da se priključe u odbrani.

POMOR RIBE

Ljubomir Pejčić iz Udruženja ribolovaca Srbije rekao je da su zagađenja i česti pomori ribe u srpskim rekama samo neki od problema.

"Zagađenja su učestala u poslednje vreme. Zna se i ko zagađuje reke, ali ja ne znam da je neko zbog toga bio ozbiljno kažnjen. Te industrije, fabrike čekaju vikend ili praznike kada inspekcije ne rade, a onda ispuštaju u reke sve i svašta. Da biste protiv nekoga podneli prijavu, potrebni su vam dokazi, a voda to odnese, mora brzo da se reaguje, u nekoliko sati. Naravno da se i pored toga zna ko to radi, ali...", rekao je Pejčić.

Izneo je tragičan podatak:

"Pre manje od mesec dana u Velikom bačkom kanalu dogodilo se takvo zagađenje da je više od 20 TONA ribe nađeno mrtvo! Možda i više od toga".

Prema Pejčićevim rečima, pomori ribe se najčešće dešavaju na jugu Srbije, a njegova pretpostavka je da je to zato što tamo ima sve manje ljudi, a i oni koji su ostali se ne bune, da ne bi ostali bez posla...

U velikim rekama - Dunavu, Savi i Tisi - najveći problem je ribokrađa, kaže Pejčić, a kada se tome doda izgradnja malih hidroelektrana širom Srbije, onda tamo života za ribu i druge organizme koji su vezani za reke - nema.

Dejan Stojanović iz kragujevačkog vodovoda, koji ima 700 kilometara cevi pod zemljom (kao odavde do Soluna), ukazao je na veliki stepen nemarnosti prema vodi, pogotovo u akumulacionom jezeru Gruža, koji je glavni izvor snabedavanja tog vodovoda. Pomenuo je da se i pored strikne zabrane gradnje bilo kog objekta u propisanim razdaljinama i sanitarnim standardima, ali da se to ne poštuje.

"Imamo čak 26 izvršne presude da se uklone određeni objekti, ali oni i dalje stoje tamo", rekao je Stojanović.

Pomenuo je i nesavesne ili bahate, koji i pored raznih zabrana, imaju vikendice... "Znate li da litar ulja zagađuje milion litara vode!? Zaticali smo buriće iz Ukrajine da bi oni napravili pontone oko svojih vikendica i da šetaju po jezeru!", rekao je on.

"Država ni po koju cenu ne sme da da strancima da upravljaju našom vodom", njegova je poruka.

BELJARICA ili "BEOGRADSKA AMAZONIJA"

Dragan Simić iz Lige za ornitološku akciju Srbije govorio je o problemu Beljarice u beogradskoj opštini Palilula, čije bi potencijalno uništenje vodilo katastrofi. Ili kako je on primetio: "Ako bi se tu napravila Luka Beograd, onda bi Beograd izgubio svoj prirodni pojas za spasavanje".

Beljarica igra važnu ulogu za teritoriju čitave prestonice jer, kao plavna zona Dunava, prilikom svake poplave prima višak vode i doprinosi zaštiti gradske regije od prekomernog nadiranja vode. Tokom proteklih decenija odvodni kanali Beljarice pretvorili su se u deponiju na kojoj nije bilo neobično videti sve vrste otpada, što je dovelo do zapušenja kanala i izumiranja ribe.

Na tom području žive mnoge zaštićene vrsta životinja, među kojima i orlovi belorepani, zbog kojih čak i stranci - ljubitelji ptica, dolaze da ih vide.